Правда свог пријатеља Вартоломеја и признаје му ултимативно првенство у цркви

Сваки пут када је +Амфилохије подржао свог пријатеља Мила Ђукановића, накнадно се правдао да је погрешио и да није требао. Али већ следећом приликом би поново подржао Мила. Исто сада чини и са Вартоломејом.

Поред тога +Амфилохије овде даје једну погрешну премису, којом заправо турском патријарху Вартоломеју даје јединствени примат да сазива Васељенске саборе позивајући се на историјску традицију која заправо постоји само у Амфилохијевој интерпретацији.

Шта се дешава кад на пример умре први међу једнакима у некој Помесној Цркви?

На пример, Патријарх неке Цркве.

Или када рецимо Патријарх не жели да сазове Помесни Архијерејски Сабор те Помесне Цркве? Шта? Да ли та Црква сече вене и драми? Ко што двосмислено драми митрополит Амфилохије. Или Црква Божија очајава или цмиздри јер тобоже нема сад ко да сазове Сабор те Помесне Цркве?

Наш народ дивно каже: Кога нема без њега се може. Није Црква Божија никада била условљена вољом иједног човека, звао се тај човек Вартоломеј, Амфилохије, или било ко.

Црква Божија је Царство слободе Духа Светога и неусловљености грехом и гордошћу било ког човека.

Примера ради Трећи Васељенски Сабор 431 године је сазвао византијски цар Теодосије Други, у Ефесу. Није га сазвао Цариградски Архиепископ и јеретик Несторије, који је био осуђен на том Сабору.

Сада, када нема цара, или кад то из својих неопапистичких разлога не жели учинити патр. Вартоломеј, зар Васељенски Сабор не може сазвати Алекдандријски или ако он не сме, Антиохијски Патријарх. Није ваљда Црква Божија блокирана ако нема Цариграда? Или ако Цариград жели да блокира Цркву Божију.

Дакле, када Црква даје чак и лаицима, као што су цареви, право да сазивају Васељенске Саборе, зашто данас то право не би имао и неки помесни патријарх и зашто би искључиво право на сазивање Васељенских Сабора имао Цариградски Патријарх?

Познато је да су у историји Цркве Васељенске Саборе сазивали православни римски или источноримски цареви. Зар је Црква Божија сада када нема царева блокирана? Зар цареви имају већу власт у Цркви од Патријараха, Архиепископа или Епископа? То би било сулудо и помислути а камоли тврдити.

Амфилохије у ствари просипа маглу, и са једне стране куди, ал са друге милује Вартоломеја. Са једне стране говори истину а са друге просипа маглу. Типично у његовом двосмисленом стилу.

Зар је Црква Христова условљена у слободи и одговорности свог сведочења добром или лошом вољом једног човека?

Није, нити ће икада и бити.

(Коментар уредништва „Верујем.блога“)

+ + +

Митрополит Амфилохије: Покушај Цариградске патријаршије да понови „украјински сценарио” на Балкану - био би објава рата Српској православној цркви

Покушај Цариградске патријаршије да понови „украјински сценарио” на Балкану био би објава рата Српској православној цркви – казао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић у интервјуу руској агенцији „ТАСС”.

„Не вјерујем да се модел православнога раскола у Украјини може поновити на Балкану или у Црној Гори. Дедеићу (вођи непризнате Црногорске православне цркве – опаска агенције ‘ТАСС) је одузет свештенички чин управо од Цариградске патријаршије, тако да то не долази у обзир.

Што се тиче Македоније, не бих волио да вјерујем да ц́е Цариградска патријаршија прогласити рат СПЦ. 
Ипак, након збивања у Украјини, све се може очекивати. И даље се надам да се то нец́е догодити”.

Амфилохије је изразио жаљење што, како је рекао, „на Цариградскога Патријарха [Вартоломеја] не утичу најзаслужнији, вец́ одређена група младих митрополита, амбициозних људи који својим амбицијама подстичу Патријарха на одређене акције".

За Вартоломеја тврди Амфилохије да је „он човјек у годинама и прилагођава се, да би јачао своје првјенство, али у ствари то првјенство доводи у опасност”.

„Разговарао сам с озбиљним људима из Грчке и другима – не желим их сада именовати – који су незадовољни таквим утицајем на Цариградскога Патријарха”, каже Амфилохије. 

***

У међувремену, Грчка православна црква практично је признала аутокефалију Православне цркве Украјине (ПЦУ) – саопштио је митрополит кијевски и цијеле Украјине Епифаниј Думенко. У литургијским свечаностима 29. јула, поводом 1031. годишњице крштења Руси-Украјине у Кијеву, учествовали су представници Грчке православне цркве.

„Радимо на томе да наша аутокефална ПЦУ буде призната од стране других православних цркава. И представници Грчке цркве учествовали су с нама у литургији. То указује да је Грчка црква практично препознала аутокефалију ПЦУ”, казао је Епифаниј.

У литургији с Епифанијем, преноси „Укринформ”, саслуживао је Јован Тасиас (Ιωάννης Τασσιάς), митрополит ланкадски, литски и редински Грчке православне цркве.

„Антена М” је раније објавила да су двије синодалне комисије Грчке цркве, формиране почетком о.г. ради испитивања оправданости давања аутокефалије ПЦУ од стране Васељенске патријаршије, завршиле рад и обје су донијеле позитивне налазе. Предвиђа се засиједање Синода Грчке цркве и званично признање аутокефалије ПЦУ најраније током октобра. Васељенски патријарх Вартоломеј је у ТВ изјави 14. јула експлицитно најавио: „Прва црква која ће признати ПЦУ ц́е бити сестринска Црква у Грчкој”.

Епифаниј је напоменуо да је на посљедњем састанку Синода ПЦУ одлучено да се отвори викаријат за православну румунску мањину у Украјини, што је услов Румунске цркве да призна аутокефалију ПЦУ.
Румунска црква је 21. фебруара о.г. затражила „писане гаранције од украјинске црквене и државне власти да ц́е етнички и језички идентитет Румуна бити поштовани и да ц́е Румунска црква моц́и да организује румунски православни викаријат у Украјини који ће развијати духовне везе са Румунском патријаршијом, примати и користити литургијске и црквене књиге на матерњем језику”.

„Постепено радимо да свака од цркава препозна наш аутокефални статус”, рекао је јуче митрополит Епифаниј. „Ми смо 30 година чекали на томос о признавању наше аутокефалије. Вјероватно су сви очекивалии да ће прихватање тога томоса бити брже, али видимо да је и за овај процес потребно стрпљење“.
Представници Васељенске патријаршије су поводом 1031. годишњице крштења Руси-Украјине донијели у Кијев велике светиње: честицу Крста Господњега и мошти Светога апостола Андрије Првозванога. Делегацју Васељенске патријаршије у Кијеву је предводио митрополит Емануил Адамакис.

Извор: “Антена М”