Најновије писмо епископа јужноамеричког Кирила упућено северноамеричко – канадској братији (Лонгину, Иринеју Добријевићу, Максиму и Митрофану) (писмо се налази у прилогу) јасно показује да се спрема потпуно разарање СПЦ, по налогу НАТО газда који су решили да СПЦ више не постоји. Али, наравно, све се ово спремало постепено, и годинама. Још 1994, Петар Павловић је „Погледима“ из Крагујевца објаснио шта против СПЦ ради покојни масон, митрополит Христифор (овде:).

Да се опет разаберемо.                         

План да се Срби из СПЦ пребаце у неку другу јурисдикцију у САД и Канади постоји одавно, пошто је јасно да је СПЦ једино везивно ткиво нашег народа где год да живи, а наши НАТО „пријатељи“ то знају боље од нас. Зато је познати масон и темплар Христифор још пре више од две деценије радио на томе, али га је смрт спречила. Зато је требало спремати епископску екипу која ће то да одради.

Иринеј Добријевић, стара узданица америчких глобалних господара, је неколико пута биран за епископа и одбијан, и на крају, под притиском Американаца, изабран. Прво је послат у Аустралију, где је направио хаос, а затим је доведен у матицу, да доврши посао. Он је водио 2005. делегацију СПЦ у САД, у којој је био бискуп Гргур, који је, пошто се вратио из Вашингтона, поручио Караџићу и Младићу да се предају Хагу (овде:), а затим постао амерички слугерања, као и епископ Максим, за чију је хиротонију у Сарајеву цариградски патријарх Вартоломеј послао више од кила тамјана, и на којој се толико певало на грчком да му је патријарх Павле рекао да не заборави да је ипак изабран за српског, а на за грчког архијереја.

Максим је најоданији зизјуласовац и фанариота, па његови потези нису чудни. Он је све време тражио да се иде на јеретички сабор на Криту, у чему су га подржавали духовни отац „Таса“ и духовни брат Гргур, али и Игњатије. Максим је и објавио свој усхићени дневник са Крита, на коме су га обезбеђивале америчке обавештајне службе, као и остале госте Цариграда.

Епископи Лонгин и Митрофан су се у све уклопили касније, по налогу.

Лонгин је човек без кичме, који је на време био обавештен о „Олуји“ 1995, па, иако је био владика далматински, није ни био са народом кад је гоњен са огњишта од стране усташа, а Митрофан је дошао на место Георгија канадског, који је уклоњен као „тврди Србин“, да би се епархија растурила.                      

Све се мора платити: дугогодишње роварење епископа СПЦ против богослужбеног поретка, канона и правоверја рађа зле плодове. За то време, множе се расколи, а следбеници владике Дионисија, преварени да ће њихова Новограчаничка митрополија сачувати аутономију у СПЦ, сада крећу у нове поделе, док НАТО генерали и вазали трљају руке, и подржавају разарање СПЦ.

Ко зна шта ће нас још снаћи?

Нека нам Бог буде у помоћи да останемо на путу светосаваском.   

 писмо епископа јужноамеричког Кирила упућено северонамеричко – канадској РАСКОЛНИЧКОЈ братији