Из патријаршијких извора шушка се увелико да ће се на предстојећем Сабору СПЦ на јесен, поред многих тема које потресају целокупно православље, бавити и кадровским питањима између осталог и темом хаоса у епархији за Аустрију и Швајцарску , али и о самом Андреју Ћилерџићу.

Постоји велика група угледних људи из Беча  који већ дужи период изражава своје незадовољство патријарху Иринеју на његово  понашање. Храм који је добијен у Бечу од римокатоличке цркве 2014. године, за време привремене администрације владике Иринеја бачког, већ дужи временски период са њом се  ништа  не чини, јер је надлежни владика за Аустрију Андреј заратио са целом управом Српске Цркве у Бечу. Управа састављена од веома угледних и успешних људи  није хтела да исплати новац на црно извесном београдском архитекти Бобићу, а на име пројекта уређења цркве у Бечу. Иако је пропала првобитна идеја, Андреј  је затим покушао да запосли при Цркви у Бечу опет извесног београдског архитекту. Колико нам је познато ни једна ни друга идеја није прошла, јер нису били задовољни радом поменутим архитектом  приликом санације епархијског двора где је потрошено превише новца.

 Уз ово додајемо и случај у ком је лично Андреј позајмио црквени новац износ од 17.000€ ресторану Жар и свој лични (!!!) новац у износу од 10.000€. Ни црква а ни Андреј још нису добили новац назад. 

Свађа која је избила на релацији бечког Андреја и митрополита Арсенија који је преузео управљање веронауком у Аустрији и веома пољуљани међуљудски односи, веома су наљутили црквене власти у Београду. 

Оно што му такође замерају јесте однос према „Гастарбајтерима“, у чему на све начине себе и своју породицу покушава да представи као политичке емигранате, док гостујуће раднике посматра као на другу класу људи која је дошла у дијаспору да само заради новац. Кап која је прелила чашу јесте његово  препричавање сцене из једног филма о пасуљу и кобасици као лични доживљај. Свему овом, треба додати и незаинтересиваност и необилазак народа по епархији, где на неким местима није био од свога устоличења, а такође и његово претерано екуменско излетање, почевши  од прослава римокатоличких празника, заједничких молитава са јеретицима, па до разних других учешћа у одборима са исламским и будистичким религијама.

 Како незванично сазнајемо, група угледних људи организовала је протестну шетњу која ће се догодити испред двора бечког у 3.кварту. 

У црквеним круговима помиње се једино  могуће решење а ради стишавња страсти, а то је његова смена са трона бечког, и премештај у једну од европских земаља у Западној Европи Брисел или Париз. Док ће са  бечком епархијом која обухвата Аустрију, Швајцарску, Италију и Малту, преузети прво црквена влада ради контроле над целом епархијом, залечење међуљудких  односа у Бечу на свим новоима, али  и подела епархије у границама постојећих држава и постављање нових кадрова. 

Како еумениста и новотарац Андреј Ћилерџић безочно лаже - догађај описан у аустријским и немачким лектирама приписује себи (погледати од 33:20):

Дописник „Борбе за веру“ и Беча Ч.С.