- Поводом интервјуа епископа бачког Иринеја Буловића (Данас, 3-4. август 2019) -

Енглески џентлмемен у Синоду СПЦ 

Поводом покушаја Синода СПЦ да са Богословског факултета избаци два наставника (од којих је један епископ), портпарол СПЦ И. Буловић дао је интервју листу Данас у маниру енглеског џентлмена.

1. У Цркви не постоји „деликт мишљења“ да би се епископ Максим због нечег таквог показао неподобним.

Нажалост, више је него очигледно да у Цркви и те како постоји „деликт мишљења“ (и то се од јавности више не може сакрити), али то ни из далека није најгоре. У СПЦ постоје много горе ствари, попут педофилије (која је, упркос вештим заташкавањима, безброј пута изашла на видело, али не на видело српског судства, па ће се судски процес тим поводом водити у Лондону), симоније (куповања црквеног положаја за новац), бесрамног наплаћивања служења епископских литургија, итд, итд, све горе од горег. А што је најгоре, без икаквих санкција и последица. Само и једино заташкавање. Но, пошто то нису теме достојне да се њима позабави Синод СПЦ, него постоје много озбиљнији прекршаји од свих горенаведених, то Буловић износи други став.

2. „Свети Архијерејски Синод је – разрешио владику Максима и доцента Марка Вилотића права поучавања на Богословском факултету.“

Међутим, на жалост И. Буловића, Синод није разрешио ниједног наставника на Богословском факултету, јер према владајућим законима Србије, он на то нема никакво право. Синод је додуше управо то наложио декану Факултета, што ће он, како следи из Буловићевог интервјуа, морати да уради, јер, тврди Буловић, мандат декана Теолошког факултета постаје валидан тек када га потврди Синод – што је чиста, али корисна измишљотина – будући да ствара утисак зависности декана од Синода. Наравно, ни на то Синод нема никакво право. Према томе, писмо Синода декану Факултета не може да произведе никакве правне последице (нпр. забрану држања предавања или рада на Факултету). Богословски факултет је државна установа, основала га је држава (а не црква), финансира га држава (а не црква), па стога црква не може запошљавати или отпуштати његове професоре. Знајући све то, владика Иринеј је решио да читаоцима баци још мало прашине у очи, па каже још и ово:

3. Образложење овог (бесправног) налога декану које је Синод дао „је теолошке природе и највећем делу јавности не би било довољно схватљиво“.

Међутим, највећем делу јавности би то Образложење било и те како схватљиво јер оно у себи нема ама баш ничег теолошког. Али ако би се обнародовало, тада би највећем делу јавности било схватљиво и то да је оно крајње произвољно и да не почива ни на једном једином аргументу, него на ниским подметањима са циљем да се одстране неподобни епископи и професори. А то не би било баш похвално за састављача Образложења (И. Буловића). Примера ради, то Образложење (које И. Буловић чува од очију „нестручне“ јавности) садржи позивања на одређене чланове Статута универзитета (шта је ту теолошко?) не би ли се створио утисак да је налог који је Синод издао декану (као да Синод може декану издавати било какве налоге!) утемељен у том Статуту. Иринеј Бачки наводи Члан 141 као доказ да Статут универзитета забрањује тзв. блок-наставу (какву одржава владика Максим) те пошто он држи наставу на начин који Универзитет забрањује, Синод ће избацивањем владике Максима са Факултета заштитити поштовање Статута универзитета. Какав племенит чин! Међутим, у поменутом члану о свему томе нема ни речи (али ако не прочитате тај члан него верујете састављачу Образложења, онда мислите да има). Такође, у Образложењу се инсистира на „редовној“ настави (такође позивајући се на тај члан), док се у том члану та измишљена „редовна“ настава уопште и не помиње (али је зато створен утисак о педантном позивању на прописе). Наравно, тзв. блок-настава (какву изводи еп. Максим) је експлицитно дозвољена Статутом универзитета ставом 8, Члана 105, Статутом Богословског факултета Чланом 63, став 8 (али се то, разуме се, морало прећутати како би се створио утисак како владика Максим крши, а владика Иринеј штити закон). И да ствар буде што гротескнија, целу ову измишљотину и подметачину Буловић је зачинио јефтиним и бесмисленим алудирањем на некакве „другосрбијанске“ и „аутошовинистичке“ медије (мислећи да ће то скренути пажњу са незгодних чланова Статута који му не иду у прилог).

Пошто је чак и он морао схватити да ће денунцирање подметањем члана 141 (у којем нема ничега од онога за шта тврди да има), и прећуткивањем члана 105 (у којем има онога за шта тврди да не постоји), бити зачас откривено (простим читањем тих чланова), Буловић креће на појачано денунцирање подметањем тврдње да владика Максим заговара екстремну дарвинистичку теорију еволуције. Ето крунског доказа достојног СПЦ за нечије избацивање са Универзитета. Но, чак и да епископ Максим заговара теорију еволуције (иако је не заговара) у томе не може бити ништа проблематично, јер Православна црква (за разлику од И. Буловића и Синода СПЦ) никада није осудила ту теорију. Напротив, њени највећи теолози и предводници (нпр. проф. Христо Јанарас, протопрезвитер проф. Јован Мајендорф, митрополит Калистос Вер, митрополит Јован Зизиулас, руски патријарх Кирил и многи други – дакле, професори, презвитери, епископи или митрополити и патријарси, сви православни) и дан данас заговарају тезу да теорија еволуције није супротстављена хришћанској слици света (а то могу зато што ниједан од њих није члан СПЦ).

Али још већа беда је у томе што је та ствар епископу Максиму подметнута (као и осталим професорима Богословског факултета који су се пре две-три године успротивили томе да се научне теорије из система образовања избацују петицијама, а онда сутра и „утицајним“ синодским одлукама). Јер ни он ни они нигде нису тврдили да је теорија еволуције (Дарвина чак нису ни поменули) истинита, непроменљива или непроблематична. Све што су они тврдили јесте да је теорија еволуције данас једина општеприхваћена научна теорија о развоју врста и да се та (као и све остале научне теорије) могу смењивати само другим (бољим и поткрепљенијим) научним теоријама (а не новинским петицијама и сличним „методима“). Подсетимо се да су садржај Става тих теолога у потпуности подржали: Извршни одбор САНУ, Сенат Универзитета у Београду, Етички комитет Српског лекарског друштва, Институт за молекуларну генетику и генетско инжењерство Универзитета у Београду, Српско друштво за молекуларну биологију, Друштво генетичара Србије, Институт за биолошка истраживања Универзитета у Београду итд, итд, итд. Али за Синод СПЦ ниједна од поменутих институција изгледа није никакав ауторитет. Ако неко зна истину о теорији еволуције онда то морају бити чланови Синода на челу са И. Буловићем. После вишедеценијског мултидисциплинарног проучавања ове материје, њима је, због уложеног труда, дато откривење одозго да је та теорија погрешна и опасна те да треба прогонити сваког ко се усуди не да је подржи него само да каже да је то владајућа научна теорија коју може заменити само боља научна теорија (јер управо то су и рекли поменути теолози). Јер ни то се не сме у СПЦ (за разлику од других православних а и неправославних цркава).

Да би сва та ујдурма некако прошла у јавности цела та ствар је вешто вулгаризована и представљена а онда и спинована унутарцрквеној јавности као покушај неких проблематичних теолога да човека не схвате као „слику Божију“ него као мајмуновог потомка. И тако је и било. Колико јадно и бедно, толико (унутар цркве) ефикасно. По опробаном рецепту, хиљаду пута поновљена лаж постала је истина. Тих десетак професора (од којих су двојица они које сада Синод покушава да избаци са Факултета) стављено је прво на стуб срама а онда и на списак за одстрел. Неки су одмах изгубили своје парохије, неки су уцењивани давањем благослова, неки би сада требало да изгубе своја предавачка места (или чак можда и епархије). Тако то види И. Буловић и тако је то представио члановима Синода који су то (ништа не проверавајући) одушевљено прихватили. Превелика оркестрирана чистка за једну цркву у којој нема чак ни „вербалног деликта“. А ако им ова чистка двојице професора успе (тј. ако Универзитет устукне пред Синодом, јер у овој земљи чуда, на крају крајева, ништа није апсолутно немогуће), не треба сумњати да ће за њом одмах уследити и друге. Све док Богословски факултет од једне универзитетске установе не сведу на послушну богословијицу. И тада више неће бити важно да ли ће он формално припадати универзитету. Суштински свакако неће.

Иако на први поглед изгледа смешно, све је ово веома, веома тужно. И опасно. Понајвише за саму цркву. Јер ови млади и образовани црквени интелектуалци (не само потписници Става о теорији еволуције, него и други) који за собом имају (за разлику од И. Буловића) многе научне књиге у земљи и иностранству као и бројне чланке у угледним светским часописима, и којима је универзитетско окружење природно исто колико и црквено, нешто су најбоље што се нашој цркви догодило ко зна од када. Можда ће Буловић (у осмој), патријарх (на прагу десете деценије живота) и остали њихови прогонитељи имати неку будућност, али црква која дозвољава да се у њој такве ствари догађају засигурно неће.

Аутор је редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду

Извор: "Данас"