Као што смо раније предвидели, самопроглашени потомак мајмуна Максим Васиљевић претворио је прославу аутокефалије СПЦ у још једну оркестрирану ујдурму хуљења на Светог Саву и на све што је Србину свето!

Светом Литургијом у недељу, 1. септембра началствовао је фанарски екстремиста Елпидофорос – нови грчи архиепископ за САД, који је на Великом входу прво поменуо Истанбулсог патријарха Вартоломеја, па Антиохијског патријарха Јована (због присуства антиохијског митрополита) па тек онда Патријарха Српског Иринеја!

 Елпидофору је саслуживао је Митрополит Јосиф из Антиохијске патријаршије, скупа са Митрополитом Савом из Грчке америчке архиепископије и заједно са архијерејима Српске православне Цркве: новограчаничко-средњезападноамеричким Лонгином, канадским Митрофаном, диселдорфско-немачким Григоријем, рашко-призренским Теодосијем, западноамеричким Максимом, источноамеричким Иринејем, бихаћко-петровачким Сергијем, буеносаиреско-јужноцентралноамеричким Кирилом, захумско-херцеговачким Димитријем, Епископом стобиским Давидом из Охридске Архиепископије и и гуманом Манастира Хиландара архимандритом Методијем. Светој Литургији је присуствовао и Архиепископ Петар из Руске православне заграничне цркве.

Готово цела литургија била је на грчком језику уз псеудо-византијско појање призренских богослова (Максимових питомаца и дарвинистичких пионира) тако да се стицао утисак да се налазимо на Фанару, а не у српском православном храму. Да није било црквеног хора из Фрезна, Калифорније, на литургији се не би чула ни једна нота српског народно-црквеног појања. Док су фанариотски ђакони произносили јектеније, Архиепископ Руске Заграничне Цркве Г-дин Петар понижено je стајао на литургији, јер није желео да саслужује са представницима Фанара, док су српски архијереји такорећи били пуки статисти и нису имали у литургији никаквог удела осим што су се причестили. Саслужујући са Фанариотима, и уз то дајући им првенство, српски епископи су де-факто признали Украјинску наци-фашистичку креатуру Фанара! Осим што је ово било велико срамоћење српске Цркве, то је била још једна прилика да се Русима забије „братски“ нож у леђа!

Бискуп Гргур упоредио Св. Саву са мајмунологом Максимом

Изгледа да је Бискуп Гргур решио да се са Максимом надмеће у хуљењу на највећег српског светитеља, па је на ручку у суботу 31. септембра у свом срамном говору упоредио Светог Саву са мајмунологом Максимом рекавши: „А ево и још једне моје помисли зато што је овде код вас најбоље прослављен јубилеј наше цркве: зато што је ваш владика (Максим) највише од свих нас епископа личи на нашег првог Архиепископа Светога Саву“.       

О бестидности, о дрске ли хуле!!! Па зар поредити јеретика, безбожника и издајника Максима са најсветијим Србином и једним од највећих васељенских јерараха!? По чему то Максим личи на Светог Саву ?! Јел због тога што носи епископски чин?! То би исто било када би неко изједначио Христа са непокајаним разбојником који је хулио на Њега, јер су обојица висила на крсту!

Бискуп Гргур и Максим су били очигледно одушевљени вешћу да је Патријарх у болници, а чуло се да су наздрављали „за покој душе деда Пантелије“. На кога ли се односила ова здравица?!

Вартоломеј одликовао Максима и његовог пулена Предрага Бојовића!

Свако треба да добије одликовање за добро обављен посао. Недавно је Истанбулски патријарх одликовао вођу украјинских расколника Епифанија, а сада је ту част указао епископу Максиму - свом највернијем слуги у српској Цркви, који дисциплиновано и системацки одрађује посао разбијања српске Цркве изнутра. Њему је у име Истанбулског патријарха орден уручио ахиепископ Елпидофорос, док је Максимовом епигону Предрагу Бојовићу, старешини храма Св. Саве у Сан Габијелу Вартоломеј послао напрсни крст и тиме га по „ексклузивним правима“ која поседује Цариградска Патријаршија унапредио у  протојереја-ставрофора. И ово је био један лукаво смишљен чин да би се показало докле се простире јурисдикција Истанбула.

Но и поред све помпе и спољашњег сјаја овог сабора нечестивих за који који су се побринули калифорнијски масони попут Лике Ерцега и Рона Радаковића, треба рећи да ова Максимова прослава није прошла онако како је замишљена, јер је велики број карата остао непродат, а већина присутних гостију су били непознати малобројним  локалним парохијанима из Сан Габријела и Алхамбре, што значи да су довучени из других места од стране Максимових сарадника, да би попунили празна места.

Ова пародија од прославе аутокефалије показала је на најбољи начин да се ситуација у српској Цркви све више поларизује и да на једној страни имамо експоненте Фанара који једва чекају да се баце у загрљај своје „мајке цркве“ и оне који су окупљени око Патријарха Иринеја и Св. Синода. Остаје да се види која ће струја победити. Свети Саво, помози! Не дај да твоје верно стадо које си задобио рекама суза којима си заливао атонске стене, падне у канџе крволочних вукова!

Дописник „Борбе за веру“ из Лос Анђелеса П. Ј.