|
 Пишете, како сте провели зиму у једном чувеном граду у иностранству. Неколико дана сте се осећали пријатно, док Вам је поглед клизио по мермерним палатама, по цветним градинама с водоскоцима, по улицама глатким и опраним, по храмовима, музејима, библиотекама, хотелима, и свим оним разноврсним кршом од зидарија и пртљагом од радозналија, што се именује једним именом – култура.
Тек на послетку пао Вам је поглед и на људе у том граду; управо прво је пао њихов поглед на Вас, и Ви сте се пренули и запазили, да Ваше торбе мање теже на прст и на кантар него што су тежиле; да сте прескупо платили једно сечено стакло, за које су Вам се клели да је дијамант; да су Вас кочијаши возили око целог града, док су Вас довезли до неке трговине одмах до Вашег хотела; да Вас сви унаокруг гледају не као на људско биће него баш као орлови на леш, и тако редом. Сваки је само тражио један мрачан и тесан ходник између законских параграфа, да Вас може некажњено укљувати и очупати. Због тога говорите, како Вас је култура тога града доводила до дивљења а карактер људи међутим до гнушања. „Преци ових гнусних људи морали су бити прави дивови, кад су могли изградити овакву културу!“ То су ваше последње речи. Али не, не – не варајте се. Преци њихови били су исти као и они. Не граде културу само велики људи, него често и мали, и сасвим мали, па чак и нељуди. Мали су људи зидали културу Вавилона и Егбатане; мали су зидали и културу и Арабије и Мисира. Архизлочинац Каракала саградио је најдивнија купатила. Крвава Семирамида уздигла је у ваздуху висеће куле. Нељуди су изградили врло удобну културу у пропалој Помпеји. Нељуди су изградили и културу Тира и Сидона, два безбожна града, од којих су преостала два рибарска села. Нељуди су сазидали и културу Содома, по злу чувенога Содома. Нити су били Бог зна какви људи и Мексиканци, који су створили врло утанчану и славну културу. Сасвим је културан био и Капернаум, па му култура није помогла, да буде увршћен у ред Содома. И ти Капернауме, рекао је Господ, који си се до неба подигао до пакла ћеш сићи… земљи Содомској лакше ће бити у дан Суда него теби (Мт. 11, 23). Карактер и култура нису увек ишли упоредо. Нити човечност и култура, чега су сведок Млечићи. Нити јунаштво и култура, чега су сведок Левантинци. Нити се по култури може ценити вредност човека или народа. И као што су често културе расле без карактера, тако су се понекад јаки карактери развијали без културе; пример су за ово Спартанци, и у новије време Арнаути. А сада на крају дозволите, да вам, као Словенки, поставим једно питање: – После Вашег искуства о култури и нељудима у граду Н. шта мислите шта би требао да буде главни задатак словенских народа – да зидају културу или да васпитавају карактере? И шта свет очекује од Словена: културу или људе? И за чим је данас човечанству вапијућа потреба: за културом или за добрим људима? Размислите о томе, па ми опет пишите. Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 228. писмо |
МИСИОНАР 
