Устанимо у одбрану јединства наше Свете Цркве у Северној и Јужној Америци

Свој браћи и сестрама у САД, Канади и Јужној Америци, поздрављајући вас у име Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа!

Молимо вас за подшку обраћањем Епископском савету  да под хитно поништи једностране и неуставне (и самим тим незаконите) одлуке о промени Устава Српске Цркве у Северној и Јужној Америци. Очито је да својим ангажовањем, Одбор за правни ризик и усклађеност, под руководством два епископа, Иринеја (Добријевића) и Максима (Васиљевића), настоји да неутралише улогу свештенства, обесхрабри верни народ и омете мисију наше цркве на овом континенту. Овај одбор то спроводи кроз настојање да угаси садашњи четворогодишњи програм богословског факултета у Либертивилу, пласирањем новог Устава кроз корићење новог назива,  Српске Православне Епархије у САД, којим се одвајају две велике територије наше цркве на америчком континенту, Јужне Америке и Канаде уклањањем два примерна епископа ових теритрија из Епископског савета; као и светогрдним наговештавањем да ће свештенство бити приморано да извештава исповести верних у појединим случајевима, тако газећи црквени закон, који строго забрањује такав прекршај и гажење свете тајне за који предвиђа губитак свештеничког чина.

На иницијативу источноамеричког епископа Иринеја створен је Одбор за правни ризик и усклађеност као саветодавно тело за Централни и Епископски савет. Овај одбор сачињавају четири адвоката: Нада Сајзмор, Љубиша Миличић, Лука Ерцег и Лион Лајсат.  Они су 7. априла 2019. године послали Светом Сабору строго поверљив, привилегован допис, захтевајући затварање четворогодишњег програма богословског факултета у Либертивилу. На заглављу овог дописа стоји да тај документ долази од Епархија у САД (уместо од СПЦ у Северној и Јужној Америци)  означен је као строго поверљив, клијент адвокат привилегован, и упућен у име Централног Савета, мада чланови Централног савета нису ни били упознати са овим дописом, а камо ли га одобрили. Такође, на допису се налазе само имена три епископа као чланова Епископског савета: Епископа Лонгина средњеамеричког, Максима западноамеричког и Иринеја источноамеричког. Изостављена су имена Владике Митрофана, декана факултета и Владике Кирила.  Мада, по Уставу СПЦ, нико нема право да искључи Епископа из Епископског савета.

Најтрагичије је то, што ови адвокати, који настоје да угасе богословски факултет на овом континенту (који је отворен да би поспешио мисију наше цркве), то чине под изговором да желе да унапреде његов квалитет.

Исти овај правни одбор је ангажован као тело које ће створити нацрт новомодификованог Устава, иако су сви ови адвокати световна лица који поседују минимално или никакво познавање црквеног Христовог закона и духа који се доживљава кроз цркву и Свете тајне. На недавном Сабору у манастиру Нова Грачаница код Чикага, одржаног 13-16. јула 2019, у присуству само три, од пет епископа, са америчког континента (Лонгина, Максима и Иринеја), и око 250 делегата, укључујући свештенство и световна лица,  којима је уручен ”Нови Устав,” који је, по речима председавајућег владике Иринеја, „већ био усвојен од стране Светог Синода“. Док у истину, касније се потврдило да је ова изјава била нетачна и да ни Свети Синод ни Свети Сабор нису били информисани нити су расправљали о овим променама. Делегатима није пружена прилика да гласају ни дискутују о овим изменама већ им је речено да су оне већ на снази на основу одлуке Светог Синода. По речима Владике Иринеја (Добријевића), промене које су начињене ”нису суштинске” нити у домену народног Сабора, већ само ”хијерархије,” као и да улога делегата није била да их усвоје већ једноставно ”прихвате.”

Међутим, начињне промене су и значајне и озбиљне јер 1) укидају име наше цркве 2) искључују две наше црквене територије, Јужну Америку и Канаду (које су одувек биле део наше цркве на овом континенту), као и 3) искључују два епископа, Митрофана и Кирила из Сабора, Епископског и Централног савета. На овај начин искључују скоро половину јерараха, који својим духовним примером и присуством пружају огроман допринос нашој цркви у Америци, и  4) ове промене дају неограничену власт овој тројици епископа, Лонгину, Иринеју и Максиму, насупрот црквеном закону и свим релевантним правилима и установама Српске Православне Цркве. И на крају, измене које су начињене у Уставу су неуставне и противне су одредбама предвиђеним Уставом. На основу ових одредби само Црквени народни Сабор, као највише законодавно тело на овом континенту, може да доноси било какве измене. Члан 33 предвиђа: ”Одредбе овог Устава могу бити измењене и допуњене само на редовном или ванредном заседању Црквеног сабора, трочетвртинском (3/4) већином гласова присутних делегата, уз сагласност Епископског савета. Измене и допуне овог Устава потврђује Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве.” Ако су ове измене заиста несуштинске и површне, зато се онда уопште наводно обраћати Светом Синоду за једнострано одобрење и потврду,  уместо једноставних измена на основу Устава? Ако је Свети Синод заиста потврдио ове измене, зашто ни један од три епископа нису поднели писмен доказ који потврђује њихово одобрење?

Стога апелујемо на све вас који волите нашу цркву и наш народ да подржите ову петицију, и изражавањем вашег става, захтевате да се неуставне измене пониште, како би и Јужна Америка и Канада остале у склопу нашег црквеног Сабора и епископи ових територија као чланови Епископског и Централног савета. Као и да се захтева да се, у складу са Уставом, никакве измене не могу наметати без предвиђеног уставног процеса и народног Сабора којима ће следити одобрење Светог Архијерејског Сабора.

Такође, апелујемо на вас да заузмете чврст став по питању одбране наше верске слободе која је изложена нападу од горе наведених епископа, који нашу цркву и црквену мисију потчињавају световним параметрима и лишавају њеног цркеног духа путем Одбора за правни ризик и усклађеност. Првог дана Сабора у Новој Грачаници, Мајкл Хрзак, власник Осигуравајуће Систем Агенције, доведен је као говорник да би информисао парохије о томе како оне треба да се додатно осигурају и заштите се од потенцијалних тужби од потенцијлних дивијантних преступника против малолетника. У овом контексту судија Нада Сајзмор (члан Одбора за правни ризик и усклађеност) додала је да овај одбор ради већ на програму и упуствима у вези тога шта се може и шта се не може у црквеним школама и парохијама, које би опет ”заштитиле цркве” и да ће овај план бити реализован ове године. У окриву ових нових упустава,  свештенству, управама и новим члановима ће се препоручити да се подрвгну безбедносној провери и психолошком тестирању како би заштитили цркве од потенцијаног инфилтритрања преступника и криминалаца, због којих цркве могу да буду тужене. Нарочито се нагласило да ће се од свештенства изричито очекивати да пријављују исповести у случајевима који се тичу злостављања малолетника, иако се наше заједнице, за разлику од католичке цркве, не суочавају са оваквим проблемима  нити оваквих случајевa имамо у нашим парохијама.

У даљем излагању, бизнисмен и представник Одбора за правни ризик и усклађеност, Лука Ерцег, изјавио је ће се, на основу нових упустава, од свештенства очекивати да прекрше (violate) свету тајну исповести тако што ће их преносити епископима и властима. На овај начин овај Одбор заговара гажење ове огромне светиње, свете тајне исповести, која се сматра  још и другим крштењем, одбијајући на тај начин вернике од исповести и приласка цркви уопште.

У западноамеричкој епархији, овај исти Лука Ерцег, саставио је нацрт документа, који је владика Максим усвојио 1. новембра 2017.  тражећи да свештенство потпише да ће се придржавати овог правилника по коме се од свештенства и чланова управа захтева да одрекну својих приватних електронских адреса и пређу на службену епархијску адресу којој ће владика и епархија имати отворен приступ. Овај нови правилник је требало да се потпише и врати епархији у року од две седмице са упозорењем да свештеници који би одбили да га прихвате били би ”отпуштени”. Када се забринуто свештенство супроставило овом очитом насртају на основна верска права,  и лишавање приватности, епархија је привремено одустала од ове намере. После овогодишњег Сабора, владика Максим поново је покренуо иницијативу увеђења система у ком ће свештенство  своју електронску пошту ставити под епархијску контролу, лишаваући на тај начин вернике поверљиве преписке са својим свештеницима. Владика Иринеј је већ послао допис у коме захтева од свештенства и црквених управа да створе службене електронске адресе и шифре које више неће бити приватне и којима ће владика и епархија имати приступ.

Немамо другог избора већ да се успротивимо овој узурпацији светиње, вере и светих тајни, као часни грађани, који имају право на слободу, живот и слободно исповедање наше Свете вере. Стога, заједно апелујемо на Свети Синод да позове на одговорност горе наведене епископе и да им наложи да обуставе ове нехришћанске мере и спречи отуђивање нашег верног народа од наше свете цркве. Спремни смо, и већ смо предузели кораке, да се жалимо вишим црквеним властима и не искључујумо могућност жалбе цивилним властима, како бисмо сачували стадо Христово које је изложено врло суптилном и озбиљном узурпирању верских слобода и права, која без сумње, ако се не спречи постаће оштрија и погубнија. Апелујемо на све вас верне Србе да се огласите и не дозволите да се уруши јединсто и просперитет наше свете цркве и њене мисије. Останимо верни жртви наших светих предака, који су живећи скромно и са малим примањима, много пружили Богу и нама, њиховом потомству. 

https://www.change.org/