Прва половина септембра у Србији довела је у центар интересовања јавности децу. Нажалост, узрок томе нису лепе вести.

Оштро сте критиковали пресуду судије др Миодрага Мајића, којом је ослободио човека који је обљубио девојчицу од 13 година која је притом остала и трудна.

– У овом случају је на најгрубљи могући начин прекршен закон. Већ месецима говорим да у Србији легализација педофилије улази на мала врата. Оваквих примера ће сваким даном бити све више. Пресуда је дискриминација свих грађана Србије, укључујући и Роме, као и припаднике било које друге мањине. Са једне стране, испало је да нас као друштво баш брига шта ће Роми да раде у оквиру своје заједнице, јер имају своју традицију и обичаје.

Kолико су далекосежне последице такве одлуке?

– То значи да ми угроженима не пружамо никакву заштиту. Ми смо овом пресудом одобрили силовање сваке ромске девојчице у Србији. Након те скандалозне пресуде било је много злурадих коментара на рачун те девојчице. Могу само поручити свима да се присете себе са 13 година, да ли су заиста могли свесно да размишљају, да ли у тим годинама људи реално знају шта чине или ће уз одобравање родитеља радити оно што се каже. Не може се говорити уопште о било каквој одговорности девојчице.

Због јавног иступања на ову тему оптужили су вас многи да је реч о политичком сукобу са поменутим судијом.

– Посебно ми је засметало што је класичан пример кршења закона пребачен на неки политички терен без икаквих основа. Мислим да је Србији постало нормално да се свака осуда грубог кршења закона, поготово у овако осетљивим темама, једноставно оправдава тиме да је неко политички малтретиран. Не интересује ме ко је судија. У Србији је све политика. Слободан си да причаш онолико док твоја реч не штети некој политичкој опцији. Никад нисам помињао било коју политичку опцију, нити ме то занима. Kада ми у Србији дођемо до свести да је најбитнија од свега безбедност и сигурност, када се сви будемо борили да нам буде боље, онда ће и коментари попут мог бити схваћени као критика не политичке опције, већ срамне пресуде. Она је искључиво и само легализовање педофилије. Проблем друштва је што се ту тражи некакав политички сукоб, а не види се проблем.

Јавност је шокирало и вршњачко насиље у школи у Барајеву. Где као друштво грешимо па долази до таквог понашања деце?

– Kључ је у нама одраслима. Ако говоримо о томе зашто нам се деца понашају на одређене начине, било да говоримо о случају у Барајеву или о сличним догађајима који испливавају сваког дана, треба да се запитамо како се ми одрасли понашамо и какав смо узор. Данас чак и кроз друштвене мреже, па и кроз медије гледамо различите облике насиља. Kако онда можемо да очекујемо да нам деца буду боља? Док се ми одрасли не променимо, док не променимо свест, док деци не укажемо шта су праве вредности, не можемо да очекујемо од њих да буду боља.

Границе не постоје

Kада се о вршњачком злостављвању проговори, углавном је то онда када дође до физичког насиља. А колико је вербално опасно?

– Веома је танка линија између тога шта је горе – вербално или физичко насиље. Нека деца лакше ће поднети физичко малтретирање од психичког попут вређања и слично. Ми смо у великом процепу у васпитавању и морамо неке ствари хитно да мењамо. Такође, деца су од свих силних права која су добила сметнула с ума да имају и неке обавезе. Морају се поставити границе, а њих тренутно нема. Можемо видети наставнике у школама, директоре, који немају никаква права и која трпе увреде родитеља и ђака. Деца, која злостављају другу децу, немају границе испред себе, а ми их као друштво нисмо поставили.

Јурећи новац, губимо децу

Годишње око 250.000 младих и деце у свету изврши самоубиство. Kоји су узроци?

– То је горући проблем и у нашем друштву. Из разговора са родитељима деце која су извршила самоубиство, сазнајем да су то малишани који су често трпели велико насиље, да ли у школи или негде другде, а није реаговано на прави начин. Kада говоримо и о овој девојчици од 13 година која је тема последњих дана, она је млада ступила у брак и натерана на сексуални однос. Она је мајка, а тада се многе околности живота мењају. Да ли ће се та девојчица запитати некада и рећи самој себи да она то није заслужила.

Можда ће то бити управо неки окидач који ће је одвести у суицид. Такође, имамо и проблем са насиљем на интернету. Ту деца користе неопрезност својих родитеља, вређају, сами себе повређују често, како би скренули пажњу. Ми смо сви окренути борби за егзистенцију, не гледамо око себе и не примећујемо да нам деца пате. Имамо жељу да живимо боље, зарадимо већи новац и у тој трци губимо своју децу. Kада се код малишана деси нека промена, ми то због свог својих приоритета и не приметимо, па деца излазе виде у самоубиству.

Извор: „Вести онлајн“