Зоран Ђуровић:

Колико ролекса треба да купи Патријарх Српски Иринеј?

  Писало се доста о томе да ли су српске епархије наше Цркве у САД у процесу раскола. Америчке владике то негирају, али су им аргументи више него неубедљви. Такође, они ни најмање наивно нису ушли у овај процес и то бих желео да демонстрирам у овом тексту.

У САД постоји Assembly of Canonical Orthodox Bishops of the United States of America (Сабрање [Сабор] канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава). То би било нешто слично Сабру СПЦ, а имаји и својеврсни „синод“ - Executive Committee (Извршни одбор). Председник извршног одбора је цариградски архиепископ за САД Елпидофор. Српски епископ новограчаничко-средњозападноамерички, Лонгин Крчо, је члан одбора.

  Сабрање канонских православних епископа САД се звало Assembly of Canonical Orthodox Bishops of North and Central America (Северне и Централне Америке), али су променили назив у априлу 2014, да би, како веле (исто као и данас српски епископи из САД) боље одговорили на културну разноликост и пасторалне потребе у региону, па су Канаду одвојили од себе, а централноамеричку придружили Латинској Америци.

Програм Сабрања је да се превазиђу канонске „аномалије“ у дијаспори, тј. преклапање јуриздикција (које неки фанарствујушчи већ називају јересју), али у кључу да сви буду под једним епископом који је, наравно, из Васељенске Патријаршије. Текст програма (манифест) имамо на енглеском.[1]

Даље, овај Синод се састао 18 септ. 2019, где је позвао на конкретно остварење православног јединства у САД, и то кроз стварање комитета, агенција, ауторизованих организација и вођење дијалога.[2] Према томе, машинерија се структурише прецизно, да би се нашао најбољи пут до крајњег циља - потпуног јединства. По налогу САД ови дијалози и сусрети, симпосиони имају за задатак да се рекламира некакво „модерно“ и отворено православље (под капом Фанара), док би друго („проруско“) било обележено као фундаменталистичко и тиме маргиналзовано – одузело би му се право грађанства. Овој сесији је присуствовао, уместо заузетог Лонгина, епископ Иринеј Добријевић.

Недавно се повела полемика око промене Устава у коме је промењено име српске Цркве на САД просторима из „Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци“ у „Српске Православне Епархије у САД“, управо по матрици Сабрања канонских православних епископа САД! То се ради по налогу САД јер је превише крупан, тј. компликован, залогај да се Северна, Централна и Јужна Америка потчине Фанару заједно. Зато је излетело ово правдање како се иде у усклађивање са законом САД, а све ове Цркве су функционисале без проблема већ преко века. Ништа се није променило у Уставу или Закону САД да би сада постојала ова потреба. Интересантно је да Сабрање епископа САД нема нигде у виду Руску Православну Цркву. За њих је јединство у САД под Фанаром, и уопште их није брига за лечење раскола са РПЦ.

Не разумем, када се узму све ове чињенице у обзир, како се неко чуди што епископ Кирило буеносајреско-јужноцентралноамерички није био ни обавештен о одлуци тела чијег је био члан! Само је одсечен. Сада нас пак Максим, Лонгин и Иринеј убеђују да је све у реду и да не треба да измишљамо неке теорије завере. Случај пак Митрофана канадског би био тужан кад не би био смешан, јер он као „не зна како да шаље паре за Америку“ (партципација за претходну СПЦ у Северној и Јужној Америци). Синоду бих препоручио да му да месец дана да нађе начин, а ако није способан, да му се да ролекс за одлазак у пензију.

Епископ Максим, иако није члан Извршног одбора САД, је најтешњи њихов сарадник и чест гост на Фанару (и ових дана је био тамо). Песница је фанарске пропаганде не само у СПЦ него и у целом православљу, и добио је крила после последње прославе у његовој епархији, тако да отресито негира своја „покајања“. Тврдио је да је Свети Сава неканонски добио аутокефалију, да ће време показати да је Патријарх Вартоломеј у праву и да носи тежак крст, да је стицање Савине аутокефалије налик овом што се дешава у Украјини, да је дарвинизам јединоспасавајућа научна теорија и сл. Дрско је организовао отпор одлуци да се уклони са места предавача на ПБФ, тако да га подржава либерална страна са БУ, као и профанариотска на ПБФ. Одбија да прихвати одлуку Синода. Сада покушава да обмане наивне како не раде интензовно на расколу. Тако у нарученом и написаном интервјуу, око промене имена, што је доведено  у везу са одлукама Критског Сабора, на коме је Цариград апеловао на право за управљање црквама у Варварским земљама позивајући се на 4. Васељенски сабор, из чега следи да треба да постоји само једна Православна Црква у Америци, у којој би били сви: Срби, Грци, Руси, Арапи... одговара: „То двоје се само у машти појединаца може довести у везу (а видим да има таквих са врло бујном маштом). Колико ми је познато, Васељенска патријаршија није званично саопштила да у пракси примењује своје тумачење 28. канона Халкидонског сабора. Она своје тумачење чува за себе јер да га примењује тада би наступио проблем. Међутим, једно су жеље а друго су могућности. Штавише, иста та Васељенска патријаршија је иницирала да се питање дијаспоре решава саборно, а не унилатерално. Плод тога је документ о дијаспори Светог и Великог Сабора усвојен и пре Крита и на самом Криту“.[3]

Еписикоп вероватно замишља да разговара са особама које нису стекле употребу разума. Наиме, кроз давање Томоса Украјинцима, Фанар је узео и целу њихову дијаспору. Физички нису баш могли целу, јер се ткз. Патријарх Филарет побунио, тако да у САД нису се сви потчинили Вартоломеју, док у Италији, у којој ја живим и радим је неких 80% украјинских парохија прешло под Фанар (Венецију), а платили су по глави 500 еу. То је било на састанку у Напуљу. Дакле, Васељенска Патријаршија примењује у пракси своју идеологију, док Максим сања ружичасте слонове који лете жутим стаматисовастим небом.

Даље, Максим намерно прећуткује да је Васељенска Патријаршија склонила на Криту питање аутокефалије, које је уско везано са дијаспором, да би имала маневарски простор. Многи предстојатељи православних Цркава су позвали Фанар да се саборно испита питање Украјине, и ови су то одбили, и сада су пустили у етар буву да је Васељенска Патријаршија овлашћена да даје аутокефалије! Ако се дозволи таква теза, православна Црква ће се распасти по шаву.

Ниједан од америчких владика није невин. Ролексе бих поклонио свима. И да лепо иду у пензију, јер њима поклонити икону не иде не би знали шта да раде са њима, ионако их имају превише. Пада ми само на памет ако би Патријарх Иринеј наручио од мене икону св. Иринеја за Максима, радо бих је урадио. Мада бих исту наплатио. Шалу на страну, јер није моменат за лежерност, ми се налазимо у јако тешкој ситуацији, јер се амерички тројац, без одобрења Синода и Сабора већ регистровао у САД са све новим Уставом,[4] у коме предупређују било какво мешање Сабора СПЦ у њихова питања, мада овде понављају већ аутономистички Устав из 2008. Тако чл. 13, п. 1: „Епископски савет је највиша црквено-јерархијска власт Српских Православних Епархија у САД“. Чл. 13, п. 8, 3: „Предлаже кандидате на упражњене епархије, сходно члану 14, параграф 2“, који пак гласи: „Епархијске Архијереје за Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама бира Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, првенствено од кандидата предложених од Епископског савета, који може да се консултује с ким нађе за сходно“.

Извор: Сајт екуменистичко-новотарских екстремиста "Поуке"