У светском православљу наставља се са увећавањем раскола, какав није постојао у последњих хиљаду година, од времена када су отпале римске папе

 Грчка црква је искључиво под утицајем америчке државе предузела покушај легализације украјинске секте „Православне цркве Украјине“.

У светском православљу, нажалост, наставља се са увећавањем раскола, какав није постојао у последњих хиљаду година, од времена када су отпале римске папе.

Главни узрок нарастајућег раскола је питање признања тзв. Православне цркве Украјине, украјинске политичке секте коју су на темељу псеудохришћанских бандеровских структура створили Порошенков режим и његови западни старатељи. Подсећам да се вођа ове секте, Сергеј Думенко, који себе назива митрополитом Епифанијем, истакао пронацистичким изјавама против Русије, а уз то је обећао да ће проповедати толерантан однос према греху содомије. „Мајдановски“ режим је уз помоћ „ПЦУ“ започео са бруталним истискивањем канонског православља са Украјине, замењујући га овим религиозно-политичким сурогатом. Иако је због таквог кршења хришћанских канона и државних закона Руска православна црква изразила протест, Цариградска патријаршија је признала „ПЦУ,“ а 12. октобра је тзв. православну цркву Украјине признао и архијерејски Сабор Грчке православне цркве.

Све ово, наравно, није било подстакнуто канонским разлозима, нити жељом да се „смири верска ситуација на Украјини,“ како то лажљиво изјављује Вартоломеј истанбулски. Чак и оном ко је минимално упознат са православним канонима јасно је да су они грубо нарушени таквим одлукама. Такође, потпуно је очигледно да формирање „ПЦУ“ не само да није смирило ситуацију на Украјини, већ је она буквално, експлодирала, пошто је дошло до масовног заузимања храмова канонске Украјинске православне цркве од стране нациста, погрома и премлаћивања људи.

Грчки епископи су се одлучили на такав срамни и недопустив потез под политичким притиском власти САД. Мешање америчке државе у црквене послове било је нечувено дрско, премда скривено иза заклињања „о одбрани слободе вероисповести“. Тако је према саопштењу грчке агенције Ромфеа, 6. маја 2019. године архиепископ атински и целе Грчке, Јероним II, примио амбасадора САД специјалног овлашћен за питања међународне верске слободе, Семјуела Браунбека. У пратњи Браунбека били су представник Департмана за питања демократије, права човека и рад, Рили Бернс, амбасадор САД у Грчкој, аташе за верска питања амбасаде САД у Грчкој, Џефри Пајет, и политички саветник за верске послове, Холи Меткалф. Ироничан је већ сам назив америчког Департмана који се бави оним што, насупрот називу, гуши демократију и људска права, уништава верске слободе и то још на територији две стране државе истовремено – Украјине и Грчке. Као код Орвела – министарство мира се бави распиривањем рата.

Браунбек и чланови његове делегације сусрели су се са архиепископом Јеронимом и том приликом су према саопштењу медија размотрили „различита питања за која постоји заједнички интерес, укључујући и питање украјинске цркве.“ Осим тога, према информацијама из медија делегација САД је тог дана планирала сусрет са настојатељима светогорских манастира и цивилним гувернером Свете Горе, Костасом Димцасом.

При томе је брига америчких власти за прозападну политичку секту „ПЦУ“ била толико велика, да је још крајем 2018. године амбасадор САД специјално овлашћен за питања међународне верске слободе, Семјуела Браунбек, посетио Кијев и сусрео се са Порошенком. Током разговора амерички дипломата је обећао да ће Вашингтон наставити да подржава стварање и изградњу „ПЦУ.“

После формирања „ПЦУ“ лично је државни секретар САД, Мајк Помпео, обавио телефонски разговор са Сергејем Думенком, честитајући му избор на место челника „ПЦУ,“ о чему је помпезно информисала прес служба државног Секретаријата. У саопштењу је поново на орвелијански начин било речено како је Помпео посебно истакао подршку САД „верској слободи и украјинском суверенитету.“ Замислимо ситуацију у којоj је, примера ради, шеф Министарства иностраних послова Русије, С. Лавров, позвао новоизабраног вођу Јужне баптистичке конвенције и том приликом му је честитао и пренео подршку Русије. Такав догађај је незамислив, али ако би се тако нешто збило тада би проамерички хистерици на сав глас викали да се ради о дрском уплитању руске државе у унутрашње ствари САД и у слободу вероисповести у целом свету. Власти САД су главни нарушитељ верских слобода у свету.

Тако исти тај Помпео све време ништа друго и не ради него покушава да изазове раскол у светском православљу и да га замени проамеричким политичким сурогатима. Ни незаконита одлука грчког Сабора није могла да прође без његовог видљивог учешћа. Почетком октобра, непосредно пре несрећног заседања Сабора, Помпео је посетио Грчку. Тада је заједно са супругом Сузаном био на литургији у саборном храму Благовести Пресвете Богородице, што је крајње чудно за једног високопозиционираног дипломату, који притом исповеда протестантизам. Он је својим учешћем оскрнавио литургију, пошто је према православним канонима неправославнима строго забрањено учешће у литургији. То је таква дрскост као када би, примера ради, православац ушао у џамију и покушао да учествује у заједничкој молитви муслимана.

Према подацима из бројних извора, Помпео је тада обећао финансијску помоћ Грчкој, која се налази у кризи, у замену за признање „ПЦУ,“ запретивши кажњавањем у случају да се таква понуда одбије. Сваки трезвен човек схвата да се управо тако и догодило, јер без жестоког спољног притиска не би ни било безакоња. Поједини посматрачи су изненађени тиме што се у Украјинској православној цркви Московске патријаршије појавило тако мало, а овде (у Грчкој цркви) тако много издајника. Ради се о томе што је канонска Украјинска православна црква у низу година била под притиском раскола којег је подржавала држава и који је као усисивач из ње усисао различите подлаце и издајнике. Грчка црква је била подвргнута снажном притиску корупције и резултат је ту. Код њих су епископе увелико морално раслабили, а многи од епископа су везани финансијским узицама посредством великих дотација из ЕУ.

Многи руски квазиексперти, на жалост, не схватају важност религиозних питања, пошто су васпитани на „једино истинитим“ радовима Карла Маркса и/или Карла Попера, који су утврдили да „економска база“ има приоритет над духовним питањима. То је поред осталог, проузроковало крах руске политике у Украјини, где су се амбасадори Черномирдин и Зурабов скоро искључиво бавили економским питањима, практично не обраћајући пажњу на руска православна братства и уопште на црквена питања. Насупрот томе, питања религије, а посебно рушење светског православља, представљају за руководство САД, које на жалост успешно спроводи агресивну експанзију широм света, прворазредна питања. Исти тај Помпео је 4. октобра посетио и Северну Македонију и то у великој мери због послова који се такође тичу религије. Током ове посете Помпео је 4. октобра посетио Охрид, где се први пут срео са „архиепископом“ охридским Стефаном Вељановским, вођом расколничке „Македонске православне цркве.“ Притом се овај бивши директор ЦИА наравно није срео са представницима Српске цркве, које и данас прогањају македонске власти. Очигледно је да ова посета представља још једну претњу упућену на адресу СПЦ, која и поред притисака САД одбија да призна украјинске расколнике. Нешто раније Помпео је посетио Црну Гору, у којој Српска црква има проблема са црногорским расколом.

Ако анализирамо послове на које троши време човек који води спољну политику једне велике силе, долазимо до закључка да се Помпео не ограничава само на послове Украјине и Балкана. Према писању Ромфее у току посете Блиском истоку државни секретар САД се 23. марта 2019. године сусрео са митрополитом бејрутским Илијом (Антиохијска патријаршија). У саопштењу издатом поводом тог сусрета, државни секретар САД је као и увек демагошки истакао како је са митрополитом Илијом размотрио „значај заштите и подршке религиозној различитости.“

Насупрот томе, бројни стручњаци су више пута истицали да САД заправо покушавају да изазову раскол у једној од најстаријих помесних православних цркава – Антиохијској патријаршији, тако што примењујући украјински сценарио раде на одвајању од Дамаска Бејрутске митрополије, са чијим се првојерархом и срео Мајк Помпео. Ипак, овог пута је ударио „тук на лук.“

Вашингтон је 2016. године покушао да стави под своју контролу целокупно православље, организујући Критски сабор на коме је амерички марионета Вартоломеј истанбулски требао да буде потврђен у статусу својеврсног „православног папе.“ Срећом, РПЦ је одбила да учествује у таквом безакоњу, као и Српска1), Бугарска, Грузијска и Антиохијска црква.

Зато се сада државни секретар САД одлучио да отме у деловима оно што није тада успео да заузме одједном и у целини. Он формира антируску коалицију од издајника православља из појединих помесних цркава и истовремено их спаја са унијатима. Тако се ствара јединствена светска псеудорелигија, призвана да оправда тежњу западне олигархије за глобалном владавином.

У очима верника Руске православне цркве и свих других истинских хришћана овакви потези представљају срамно безакоње, коме ће се они супроставити према снази својих моћи.

Аутор је политиколог

Превод са руског: Зоран Чворовић

Извор: https://m.ren.tv/

Преузето са: "Стање ствари"