header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Уредништво: Амфилохије открива "тајне" са београдског сусрета фанарских и српских екумениста
Уредништво: Амфилохије открива "тајне" са београдског сусрета фанарских и српских екумениста Штампај Е-пошта
недеља, 27 октобар 2019

 Јутрос, 27.10.2019., пре икаквог саопштења „Информативне службе СПЦ“, што ће рећи епископа бачког Иринеја Буловића, поводом сусрета делегације расколника са Фанара са "проширеним" Синодом Београдске патријаршије, огласио се митрополит црногорско-приморски Амфилохије (изјава у прилогу). И без обзира што Амфилохије у својој изјави млати празну сламу, односно не доноси ништа ново и битно, не можемо а да се не запитамо: је л' то Амфилохије нови шеф „Информативне службе СПЦ“? Или је своју митрополију уздигао изнад Српске патријаршије, као што је самог себе уздигао од митрополита у архиепископа?

         Шалу на страну, није, свакако. Јер, Буловића не може нико да смени. Он је доживотан. Него, „Информативна служба СПЦ“ касни, попут српских железница.

Наши стари екуменисти постадоше опет зилоти, као у младости раној. Тако епископ бачки Иринеј Буловић објави свој докторат о Светом Марку Ефеском који је до скора крио као змија ноге. А на промоцији на Сајму књига је учествовао његов брат по папином прстену (овде:), али  и вечни супарник у борби за патријарарашки трон, митрополит Амфилохије.

Са промоције Буловићевог доктората на Сајму књига у Београду
сдесна на лево: Иринеј, Порфирије, Амфилохије и Давид 

Тај исти Амфилохије, који је до јуче величао цариградског патријарха Вартоломеја и оглушио се о позив Руске Цркве да не иде на Критски антисабор, па онда  Вартоломеја сликао на фресци у цркви светог Јована Владимира у Бару, одмах поред Христа, сада зилотствује против дотичног.

 
Са десне стране Христа седи, а ко би други, источни папа Вартоломеј; са леве -  водећи новотарац и екумениста титуларни митрополит пергамски Јован Зизиулас;
српски екуменисти, у својој скрушености, седе мало даље од Христа: Иринеј бачки је на трећем, а Амфилохије  "чак" на четвртом месту, са Христове десне стране 

2016. године, зидар цркве у Бару, протомајстор Станојевић тврдио је да скуп безаконика на Криту ни више ни мање Десети васељенски сабор: "Као што видите управо се постављају престоне иконе на иконостасу, врши се завршна декорација камене пластике, завршава се фреска Десетог великог сабора на Криту, која се, што је врло интересантно, налази тачно испод мозаика Воздвижења Часног Крста на коме су ликови Светог Цара Константина и Царице Јелена, који је и сазвао Први васељенски сабор. Интересантно је још и да је датум одржавања Првог и Десетог великог сабора управо исти, а то је 17. јун."Протомајстор Момчило Станојевић: Освећење саборног храма у Бару је од васељенског значаја | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] 

Сад одједном ликови са фреске, Вартоломеј и Зизиулас не ваљају. 

Хоће ли ико паметан да поверује Амфилохију?

+ + +

Митрополит Амфилохије:

Христос је глава Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Православне

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је јутрос, након Литургије коју је братија Цетињског манастира служила у цркви Рођења Пресвете Богородице на цетињском Ћипуру, да се Цариградски патријарх не може називати поглаварем Православне цркве, да не може он један да одлучује о проблемима с којима се суочава Православна црква и да ти проблеми једино могу бити ријешени свеправославним сабором који је врховно тијело Цркве.

„Јуче смо имали састанак са комисијом Цариградске патријаршије на челу са Митрополитом пергамским Јованом у вези ових збивања у Украјини. Нажалост, Патријарх цариградски наставља ту своју причу и неће се тако лако од ње отказати“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Објаснио је да та комисија ставове о украјинском црквеном питању темељи на предавањима о улози Цариградске патријаршије кроз историју.

„Али, оно што је њихов проблем и проблем многих других је то што не схаватају да су се промијенила времена. И ми смо, наш Сабор, написали Цариградском патријарху да је прошла епоха константиновска започета са Светим царем Константином, а онда се завршила 1453. године падом Цариграда под турску окупацју, а и 1918. године мученичком смрћу руске царске породице Романових“, објаснио је Владика.

Подсјетио је да је Цариград одиграо велику улогу у временима кад је цар Константин пренио престоницу из старога Рима у нови Рим.

„И та чињеница да је тамо прешло сједиште царства које је управљало судбином Медитерана, да кажемо и свијета скоро хиљаду година, заиста је дала Цариграду једну велику мисију, посебно што се тиче нас, словенских народа. Словенски народи су преко Цариграда примили вјеру православну, а онда, послије тога, и самосталност својих помјесних цркава. Све је то дјело велике Цариградске патријаршије. Али, ово наше вријеме је другачије и неопходно је да Црква, поштујући све то што је било кроз историју, ипак своју будућност темељи на оним првим вјековима своје историје, када није била везана толико са влашћу“, нагласио је Владика Амфилохије.

Подсјетио је да је Црква била везана са влашћу када је власт постала хришћанска преко цара Константина па све до цара Николаја.

„Била је хришћанска власт, хришћански владари, хришћански народи, хришћанске државе… Данас немамо више ни владара хришћанских, немамо ни власти хришћанске, а и народи који су били хришћански колико су данас хришћански? Тако да та везаност власти и Цркве која је имала великог смисла кроз историју, она данас више, нажалост, не постоји. Црква је тако призвана да живи оним својим изворним животом и да се све у њој догађа, поготово велике одлуке, по духу Светих отаца, односно по духу сабора, по духу оног првог изворног сабора јерусалимског из педесетих година после Христовог рођења гдје се каже да се изволи Духу Светоме и нама. То је оно на шта данас наша Црква упућује и моли браћу из Цариграда, да не може више да један одлучује, без обзира био ли он цариградски или београдски“, истакао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је прецизирао да је свеправославни сабор врховно тијело у Православној цркви.

„Свеправославни сабор је врховно тијело Цркве православне од апостолских времена, и то се данас поново васпоставља. И ови проблеми који се данас налазе пред Православном црквом једино могу бити ријешени сабором, васељенским сабором, свеправославним сабором“, подвукао је Митрополит Амфилохије.

Такође је нагласио да треба да се молимо Богу да се тај саборни дух обнови у Цркви Христовој са свим поштовањем према ономе што је било кроз историју и поштовањем Цариградске патријаршије која је првопрестолна Црква.

„Не може се Цариградски патријарх називати поглаварем Цркве православне – као што су то записали у том томосу украјинској цркви да је он поглавар Православне цркве, цитирајући тиме цара Јустинијана. То је било у временима јединственога Византијскога царства и у временима када су друге краљевине и државе настајале по узору на Византијско царство, па су онда владари, као што је овдје био и наш краљ Никола Петровић, итекако учествовали у животу Цркве и усмјеравали њен живот. Поготово овдје у Црној Гори гдје је православље било државна вјера, а краљ Никола практично наслиједио онај дух који су утемељили Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац – тај однос између државе и између Цркве. То може да буде тако кад је владар хришћанин. Данас су државе секуларизоване, народи иду тим секуларизованим путевима, владари су често и безбожници, не може се више тако са влашћу. Са свим поштовањем према властима“, казао је Владика Амфилохије.

Додао је да у Цркви Христовој постоји само једна глава.

„То је Христос. Нема других глава, нити других поглавара. Сви други су апостоли који свједоче ту главу – Христа као главу Цркве и Цркву као једну, свету, саборну и апостолску којој ми припадамо и којој служимо“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Радосав Рајо Војиновић

 

Извор: Сајт Митрополије црногорско-приморске 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 28 октобар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 124 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ДУШЕКОРИСНЕ  ПОУКЕ ИЗ ОПСТИНСКЕ ПУСТИЊЕ:
(избор и превод са руског: "Борба за веру"
 
"Када је Бог у твојој лађи, то не значи да олује неће бити, већ да твоја лађа неће потонути".
 
"Јеванђеље је као падобран - неће ти користити ако је затворено".


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.