Уз јучерашње саопштење (овде:) и скратање пажње да „Информативна служба СПЦ“ (тј. еп. Иринеј Буловић) није објавила никакво саопштење поводом сусрета „проширеног“ Синода Београдске патријаршије са делегацијом са Фанара 25. октобра 2019. године, подсетићемо на једно јавно обећање Иринеја Буловића, које је, можда, неко и заборавио, али „Борба за веру“ свакако није.

Наравно, од тога није било ништа. Буловићев одговор ћемо видети „о Куковом лету“, то јест никад, јер се његово љубљено духовно чедо Порфирије и Загреб воле јавно, а после Буловићевог писма Порфирије би, у знак љубави, добио мотку по леђима (макар симболично), па би његова љубав са Загребом пропала (а то је штета).

Кад су у питању Ватикан и римокатолици, епископ бачки се понаша као у оном чувеном вицу: „У мојој кући зна се ко је газда. Ја дрекнем: жено, где ти је онај детерџент да оперем судове!“

Ми смо давно говорили да моћ епископа бачког не потиче из СПЦ, него однекуд другде, јер је човек увек на време обавештен кад се у Србији смењује власт, и кога треба да подржи (од Милошевића до данас).  Пошто је, што би рекли Хрвати, „тому тако“, јасно је како суд пресуђује у корист бачког епископа, а против „Бљуца“ (https://eparhijabacka.info/), кога нико од епископа није могао да добије на суду, иако су бљуцкали и по епархијама рашко – призренској и банатској.

Зато опет позивамо читаоце: не верујте „патриотизму“ и „русофилији“ српских екумениста и новотараца. То су људи на задатку, људи службе. При чему, наравно, не мислимо на јутарњу и вечерњу службу.