Д.И. Бостон, Масачусетс 

„Пре мене ништа, после мене потоп!“ 

Ово је, очигледно, лајтмотив којим се епископ Мирко (Добријевић) води кроз своју „службу“ у СПЦ, не служећи Господу ни роду Српском, већ себи и својим потребама. Како другачије објаснити да је све што он чини, ништа друго до истицање себе и само себе изнад свега што је до сада у нашој Српској Цркви представљало светињу?

Како другачије објаснити чињеницу да он око себе шири хаос где год да службује, доводи црквене рачуне до банкрота, прогони часне свештенике и верни народ, бави се судовима и адвокатима уместо богослужењима и привођењу људи Богу? Напротив, тај је више Срба отерао из СПЦ него сви наши непријатељи заједно. А своју болесну потребу да уништава сваки доказ да је пре њега постојала организована Црква и верски живот у Срба, зачинио је, не једном, већ два пута, уништавањем највеће светиње – Антиминса, и наметањем неких својих обележја, страних Србима и Светосављу. Након што је то учинио већ једном у Аустралији, сада то чини и у Америци, уништавајући све што су до сада наш народ и наша Црква постигли мукотрпним радом, одрицањем, одвајањем од уста своје деце.

______________________

Препоручујемо:

Уредништво: Операција „антиминс“* као део операције „Антихрист“

http://borbazaveru.info/content/view/7135/77/

_____________________

Имао сам (не)прилику да присуствујем освећењу нових Антиминса и тзв. Прослави 800 год СПЦ у цркви Светог Саве у Бостону и згражавао се над оним што видим и чујем. На почетку „свечаности“ су освећени нови Илитони (платно у које се умотава Антиминс). На предњој страни тог платна је, уместо Часног Крста или било каквог православног обележја, његов иницијал, у стилизованом грбу (знамо већ колико самозвани Гроф Мирко пати од грбова, о томе не треба трошити речи!). Да ли то значи да ће од сада свештеници да целивају његов грб и иницијале при доласку на службу Божију!? Уместо Крста, уместо Икона!?

Освећење, за које се до сада увек у нашој Цркви користио босиљак, како би се кропило Светом Водом, имало је и ту новост, да је Водица (ако је Водица!?) прскана из некакве бочице за парфем (вероватно из потрошене једне од стотина које увек носи са собом, уз гомилиу помадица). Значи, драга браћо и сестре, од сада нема више ни босиљка!

Антиминси су (имао сам прилику да погледам изблиза, а на сајту патријатшије имају и фотографије истог), благо речено, ужас. Када сам видео цртеж на њима, прва помисао ми је била: „Што бре не дадоше макар оном лудом Стаматису да то нацрта, његови цртежи би више били у духу православне уметности и традиције!?“ Овако, Боже опрости, сваки свештеник би требао дати дечици у парохији да на часу веронауке нацртају цртеж за нови Антиминс, да бар мало ублаже ово што нам је Мирко наметнуо. Уосталом, погледајте на сајту патријаршије, па ће вам бити јасно о чему говорим. Моје речи не могу да опишу ову саблазан!

Литургија поводом 800 год. СПЦ је била пола на грчком, а пола на енглеском. Ту и тамо се чула понека српска реч, тек толико да се не би могло рећи да је никако није било. Поред хора који је певао дивно, некакав арлакујаћи глас је пречесто пресецао хорско појање и гудио нешто на грчком (вероватно само њему и Мирку знано), као да се ругао кад год би се са балкона зачуло шта од Мокрањца. Било ми је жао диригента, јер је неколико пута морао да одустане од српског појања, на рачун грчког завијања. Чак је и кондак Светом Сави, који се сваке недеље пева у овом храму, морао да буде на грчком, а не на српском појању. О мој Свети Саво, видиш ли и чујеш ли ти ово!

Још када сам приметио да се свештеници окрећу Мирку и клањају му се кад год се изговоре речи: „Христу Богу предајмо!“ – умало нисам пао у несвест! Значи, он је сад уместо Христа Бога нашега!? Антихрист – уместо Христа! Господе, куда све ово иде? Зар смо баш толико грешни, зар су наши греси толико велики, кад си ово допустио!?

Пре и после Литургије, а нарочито након вечерње службе, посматрао сам свештенике наше епархије. Једна група (хвала Богу још увек мања!) изгледали су као манекени на модној писти, утркујући се који ће више и боље да привуче поглед свог „Љубљеног“, поскакујући као дечачићи или се пред њим шепурећи као паунови. Његови погледи пуни љубави којима одобрава такво понашање, само су још више подстицали ове петлиће да се пред њим размахују скутима својих прескупих одежди (купљених у његовој радњи у Аустралији, јер се пунећи његове џепове, најбоље подилази Мирку). Грчке капе на њиховим главама јасан су знак по којем се одвајају од осталих. Остала (већина) свештеника збуњено је гледала испред себе или у под, а видно је да нико од њих ни с ким не сме више ни да прозбори, јер се свака реч одмах преноси Мирку, који је одмерава и њоме сече главе оних свештеника који не желе или не умеју да изигравају његове петлиће. Тужно, претужно!

Најјачи зачин ове новокомпоноване чорбе је био Максим из Калифорније. Његово присуство само је још више наглашавало одсуство других, јер ко други од Владика на овом континенту још жели или сме да ухвати у ово њихово новотарско коло? Наравно, од других су ту могли да буду само амерички и грчки свештеници. И били су и то на челу параде. Зар неко може и да помисли да би какав заостали Рус, Бугарин, Румун или Антиохијац смео да се дотакне ове „узвишене вартоломејовске теологије“?

Кад смо код „теологије“, остао сам у чуду када су почели да причешћују све од реда, не питајући ни да ли си крштен, ни да ли си постио, ни ко си ни шта си, ни да ли уопште знаш шта је то што ти дају кашичицом! Нисам приметио да се ико тога дана исповедао. За неке од присутних верујем да нити имају појма шта је Причешће, нити су се када причешћивали, али кренуше и они по рецепту: „куд сви Турци, туд и мали Муја!“. Тужно, претужно!

И онда врхунац: говори двојице епископа (које можете прочитати на сајту патријаршије), по начелу: „Ја тебе сердаре, ти мене војводо!“ Мирко Максима назива „највећим теологом данашњице“ (ваљда због оне високе еволуционистичке теологије или ругања аутокефалији СПЦ?), а овај Мирка „ревнитељем попут Св. Мардарија“ (ваљда зато што је „попут“ Мардарија скупљао народ око цркве и пунио црвене касе прилозима верних?). Врхунац туге!

____________________________

Препоручујемо:

Владика Иринеј Добријевић близак пријатељ Клинтона и Олбрајтове и темплар? (фото-видео)

На банкет после службе Божије нисам имао снаге да идем. И ово ми је било превише! А још када сам видео слике са банкета и на њима озарена лица и глумачко ширење руку у јудине загрљаје и пољупце – хвала ти Господе што нисам део те параде.

Као закључак целе ове ујдрурме могу само да кажем да нисам ни први нити једини који све ово види и који се осећа изданим и проданим од стране оних који су нам опет и опет наметнути од патријаршије у Београду. Није први пут да на нас Србе у УСА гледају као на сметљарник и своје ђубре истресају нама овамо, мислећи да су их се решили ако их пошаљу нама. Али, чини ми се и да наша реакција неће бити први пут и да ћемо опет и опет морати да дигнемо свој глас против те исте патријаршије која нам је ово све поново закувала. Има нас јоште живих који веома добро памтимо време у којем такви нису могли да пређу праг наших цркава, а богме многи од њих и по носу добили. Има још оних старих шубара по ормарима, чини ми се да ће се поново морати вадити и чистити отпад из наших цркава!

За Крст Часни и Слободу Златну, а против мрских безбожника!

 Повезани текстови:

-  Злочињења агента ЦИА-е и масона Иринеја Добријевића се наставља

-  Злочињења агента ЦИА-е и масона Иринеја Добријевића

-  Владика Иринеј Добријевић близак пријатељ Клинтона и Олбрајтове и темплар? (фото-видео)

- Подсећање: Уредништво: Операција „антиминс“* као део операције „Антихрист“

 - Масонски симболи на новим антиминсима* у епархији аустралијско-новозеландској?

- Смисао славе и поста по епископу Иринеју (Добријевићу)

. Уредништво: Конспиративно екуменистичко братство епископа Иринеја Добријевића

- Благослов за врцкаву код екуменисте и новотарца Иринеја Добријевића