ЈЕРУСАЛИМ ЈЕ МАТИ СВИХ ЦРКАВА!

Треба обући хитон смирења и прихватити позив Патријарха

Јерарх је напоменуо да је Јерусалимска Црква у историји већ била место сусрета поглавара Цркава, на коме су донете историјске одлуке за обрану вере.

 „Александрија, Антиохија и Јерусалим  (!!!) (јерусалимски митрополит није поменуо Константинопољску патријаршију што је индикативно и значајно – нап. „Борба за веру“) не би се први пут сусрели у Светом Граду поводом питања која имају огроман значај за Цркву! После Фераро-Флорентинске уније (Фераро-Флорентински сабор одржан од 1443-1445. године, на коме је Константинопољска Црква признала првенство Рима и прихватила догмате Римокатоличке „цркве“ – Уред.), три су се патријарха састала у Јерусалиму и осудила потписивање уније“, - подсетио је владика Тимотеј.

Јерарх је позвао на подсећање да је Јерусалим био центар у који су се вратили Апостоли после евангелизације народа, да би размотрили проблеме који су настали. По његовим речима, у свести хришћана Свети Град остаје „Град Цара Христа“, а Јерусалим се поштује као „Мати свих Цркава“.

 „Поводом ћорсокака насталог због украјинског питања, Цркве – ћерке, ако су заиста заинтересоване за јединство ЦРКВЕ, <...> морају се одрећи својих интереса и привилигије порекла и, обукавши хитон смирења и помирења, - следовати позиву Блажењејшег Патријарха јерусалимског и после дугих молитава сусрести се у Духу Светом да нађу решење за проблеме који раскољују Цркву Христову, како би се могло васпоставити јединство православних“, - нагласио је митрополит вострски Тимотеј.

Подсећамо да је 21. новембра 2019. године, поглавар Јерусалимске Православне Цркве патријарх Теофил Трећи објавио да позива поглаваре Помесних Православних Цркава у Јордан, ради разматрања питања националистиче секте зване „Православна црква Украјине“. Предлог јерусалимског патријарха до сада су подржале Руска и Албанска Православна Црква, док је поглавар Грчке Цркве Јероним, који је први после Константинопољског патријарха Вартоломеја признао украјинске расколнике, одбио да учествује на свеправославном саветовању, слепо следујући расколнику Вартоломеју, правдавајући свој поступак измишљотином да је сазивање скупова свеправославног значаја искључива привилегија константинопољског патријарха.