|
 После Синодског ултиматума тројица расколника Лонгин, Иринеј и Максим били су приморани да пристану на сазивање Ванредног Црквено-народног Сабора. Наиме на седници такозваног Централног Савета одржаној у Чикагу која је одржана 6-7 децембра ове године, донета је одлука да се спроведе у дело одлука Св. Арх. Синода и да се сазове нови Црквено-народни Сабор у Клир-вотер на Флориди 29. фебруара 2020 године.
Тројица пучиста Лонгин, Иринеј и Максим су на све начине покушавали да избегну сазивање Сабора под изговором да је то непотребно, па су чак и признали да никакав Сабор није ни донео ове спорне одлуке, него само њих тројица, па да онда њих тројица те одлуке могу и да пониште. Међутим, главни разлог био је тај што би довођењем у питање Новог сепаратистичког устава преко испуњавања синодске одлуке значило одступање од преузетих обавеза које им је одредио Стејт Департмент, што ће сигурно имати веома негативне последице по њих саме. А други разлог је тај што ће на Сабору морати да дају одговор гневном народу и делгатима за све лажи и обмане које су ширили ових месеци, као и за беспотребне путне трошкове којима су изложили црквене општине и парохије у САД. Да би осигурао потпуну контролу над радом Централног Савета, епископ бачки Иринеј Буловић је преко свог човека који је присуствовао седници све време уживо пратио целокупан ток седнице преко телефонске линије која је непрестано била укључена, а када је загустило, онда је јавно позвао тројицу пучиста на „десетоминутне консултације“ у другој просторији, где им је лично саопштио шта их чека ако не сазову нови Сабор. Очигледно је да је Синод схватио да неће бити лако раскринкати све оно што су ова тројица пучиста тајно учинили у последње две године инкорпорирајући СПЦ у Америци под потпуно новим именом, федералним бројем и под новим правилима која има дају апсолутне прерогативе да самостално одлучују о свему што се тиче њихових епархија. Зато је и било потребно поново сазвати Црквено-народни Сабор који ће потврдити синодску одлуку и вратити целокупну ситуацију у правне оквире, а у исто време ће дати синодској одлуци далеко већу правну тежину када се буде приступило поништавању тих расколничких корпорација пред државним органима Америке. Дописник Борбе за веру Драган В. Чикаго |
