header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Стефан Каргановић: Мистерија новог раскола се продубљује Штампај Е-пошта
субота, 14 децембар 2019
          Од објављивања  предходног текста, успели смо да прибавимо још неколико података значајних за ову тему. Пре свега, што се тиче активности пучиста на средњем западу Сједињених Америчких Држава, где је, судећи по томе да су тамо регистровали своју кровну организацију “Српске православне епархије у САД,” пројектовано да буде њихов оперативни центар, стање је врло интересантно.
     Поред наведене кровне организације, они су (изнова) регистровали и средњезападну “Новограчаничку епархију”, са седиштем у држави Илиноис, па затим и два најважнија српска манастира у САД, “Св. Саве” у Либертивилу и Нову Грачаницу”, који се такође налазе на територији исте државе.

Ваља обратити пажњу на веома важан детаљ да задње три установе (Новограчаничка епархија и два манастира), за разлику од кровне организације, постоје од пре 2017. године. (Узгред, могло би се поставити питање: шта ће српским православним епархијама у САД локална кровна црквена организација? Зар њихова “кровна организација” није Патријаршија Српске православне цркве у Београду?) Међутим, ако се погледају датуми њихових регистрација, све три су регистроване 2017, дакле исте године као и спорно кровно правно лице, “Српске православне епархије у САД,” које се налази у средишту наше анализе. Уствари, не би било тачно рећи да су “регистроване,” него су заправо пререгистроване, или нешто попут тога, јер до подношења папира за инкорпорацију 2017. године све ове црквене установе су по закону морале већ бити регистроване, да би уопште могле да функционишу.

Шта је са претходним регистрацијама? Ко је, по чијем одобрењу и налогу, и зашто, извршио пререгистрацију? Да ли су се управни органи Новограчаничке епархије састали да то питање размотре и одобре, и да изгласају одговарајућу одлуку? Ако јесу, као што би по законима државе Илиноис морали да учине, где је протокол са тог састанка, као доказ да се поступило у складу са (наравно, секуларним) законом о корпорацијама? Та иста питања се могу поставити и у односу на поступање управних органа двају манастира.

Друга ствар, која све ове регистрације повезује, јесте то да је за заступника сваке од тих корпорација одређена иста адвокатска фирма, BURKELAW AGENTS, INC. Ако су покретачи ове операције сигурни да све раде леге артис и не очекују да би могле настати неке судске компликације, шта ће им адвокатска канцеларија као заступник за правна лица која су оформили? Основна улога заступника није да се парничи, него да прима званичне папире и да служи као мост између корпорације и државних и приватних ентитета који желе да са њом комуницирају. Зашто за ту сврху нису именовали физичко лице, као што је уобичајена пракса?

Затим погледајмо ситуацију у вези са епархијама западноамеричком и источноамеричком. Иста је, као пресликана. И те две епархије пререгистроване су под називом који оправдано изазива недоумицу, јер се уклапа са називом кровне корпорације, што ће рећи без назнаке да се ради о епархијама које су саставни део Српске православне цркве. Али и оне такође у тренутној инкарнацији правно су настале тек 2017. године, иако фактички постоје одавно пре тога.

Приметиће се такође куриозитет да је представник, или агент, источноамеричке епархије иста адвокатска канцеларија из Чикага, BURKELAW AGENTS, INC,  као у случају “Новограчаничке епархије” и “Српских православних епархија у САД”, иако седиште Добријевићеве епархије уопште није у Чикагу, него се налази у Њујорку. Фирма  BURKELAW AGENTS, INC. није именована као агент једино у случају новорегистроване западноамеричке епархије, али и тамо се као агент појављује једна адвокатска фирма. Импликације су исте. Зашто не физичко лице, ако се ради поштено и ако се унапред не рачуна на могућност судског процеса?

Именовање адвокатске фирме у оваквом контексту само по себи није неправилно, али нормална пракса је да се за агента именује физичко лице. То се може јасно видети у прилогу, где су наведене све регистроване српске православне парохије у Калифорнији, матичној држави западноамеричке епархије: 

Српске православне епархије у Калифорнији

Све парохије до једне заступају искључиво физичка лица. Једини изузетак је епархија која је, слично осталим пререгистрованим установама СПЦ о којима је напред било речи, инкорпорирана исте сада већ знамените 2017. године. На документу из канцеларије Државног секретара Калифорније виде се разни датуми када су те парохије биле основане и регистроване, уназад све до двадесетих година прошлога века. Једино је епархија, у чијој се надлежности те парохије налазе, правно млађа од свих њих, јер је регистрована тек недавне 2017. године, мада фактички и она постоји од много раније.

И то је наше следеће питање. На списку су набројане чак и парохије и црквене установе које су од оснивања угашене, али од епархије западноамеричке, која је као таква функционисала од пре 2017. године, и пре тога је морала бити инкорпорирана, нема ни трага ни гласа. Да ли су је они 2017. године циљано избрисали из регистра и наместо ње формирали и убацили ову нову? Зашто би то радили, настрану питање са чијим овлашћењем, осим у оквиру неког новог оперативног плана, јер на списку јасно видимо да црквеношколске општине (парохије) које су биле регистроване пре педесет и више година и даље несметано постоје и функционишу на основу своје изворне регистрације, док само западноамеричке епархије која је постојала од пре 2017. године ту нигде нема.

Довољно је погледати шематски приказ да би се ценило ново правно стање које је нечујно успостављено у првој половини 2017. године:

Serbian Orthodox Dioceses in the United States of America

(Кровна црквена организација формирана у САД)

Датум регистрације: 6/6/2017

 

SERBIAN ORTHODOX                                                                         SERBIAN ORTHODOX

DIOCESE OF WESTERN                                                                      DIOCESE OF EASTERN

AMERICA                                                                                                  AMERICA, INC

Датум регистрације:                                                                          Датум регистрације:

12/4/2017                                                                                                  18/7/2017

 

 

SERBIAN ORTHODOX

DIOCESE OF NEW GRACANICA

-MIDWESTERN AMERICA

Датум регистрације:

24/2/2017

 

ДОКУМЕНАТ У ПДФ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ:

 

SERBIAN ORTHODOX MONASTERY

OF SAINT SAVA      

Датум регистрације: 

21/4/2017  

 

ДОКУМЕНАТ У ПДФ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ:

 

MONASTERY OF THE

PROTECTION OF THE MOTHER

OF GOD-NEW GRACANICA

Датум регистрације: 

11/4/2017

Професионални инстинкт јасно и непогрешиво указује да је у питању постављање нове правне инфраструктуре, и то са одређеним циљем. Какав би тај циљ могао да буде, још увек видимо као кроз мутно стакло, али општи утисак је да тај циљ не може бити добар. То у најмању руку потврђује тајновити модус операнди оних који га већ неколико година дискретним радом остварују.

У светлу геополитичких игара у светским оквирима, појављује се и занимљива хипотеза да би чудне и за сада до краја неразјашњене активности српских епископа у Сједињеним Државама могле имати и дубљу позадину, и да се не ради само о њиховим евентуалним личним амбицијама. Понашање истанбулске патријаршије, када је својим томосом недавно признала аутокефалију расколника у Украјини, са становишта канонске праксе подједнако је бизарно као и потези српског епископата у САД. Још од краја Другог светског рата, познато је да се истанбулска патријаршија, од почетка хладног рата па до данас, везала за западни блок  и да је све време била под растућим утицајем западних специјалних служби. Канонски потпуно неутемељено признање украјинских расколника и упад на  територију Руске православне цркве у Украјини нису извршени без исплате позамашног монетарног"бакшиша" Фанару. Али пошто је Фанар стално у финансијској кризи, сведен је на један кварт у Истанбулу и представља цркву суштински без пастве и територијалне “стратешке дубине,” замисливо је да му је, заузврат за голему геополитичку услугу у Украјини, понуђено још нешто. То је подршка структура са којима већ дуже времесарађује за остварење давнашњег циља -- преузимање под своју јурисдикцију православне дијаспоре у САД, као богатог извора не само људства већ и прихода. 

У том контексту, потпуно је оправдано поставити питање: да ли су српске епархије у САД једна од награда прећутно обећаних Фанару за учињене политичке услуге? У истом контексту, и млака и суздржана реакција српске Патријаршије, која се иначе не устеже да на захтев страних амбасада муњевитом брзином смењује и рашчињује неупитно православне епископе, добија своје могуће објашњење. Дубоко утонула у приземне, светске политичке игре, можда је Патријаршија заправо спремна да далеке америчке епархије отпише Фанару, заузврат за неиздавање “томоса” сличног украјинском фактичким или потенцијалним расколницима који се налазе ближе Патријаршијиној матичној територији. Зато је у перцепцији многих посматрача Патријаршијина некарактеристична спорост да предузимањем одлучних мера осујети раскол у САД не више од одраза, као у огледалу, аналогног понашања одликованих политичких власти у односу на симулацију напора да се Косово и Метохија задрже у саставу Србије.

Ако смо неоправдано сумњичави, и ако постоји бенигно тумачење, а и то је сасвим могуће, да га чујемо. Нека барем епископска тројка из САД јавности изнесе сувисло објашњење својих потеза.

Последњи пут ажурирано ( субота, 14 децембар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >

Српска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 69 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 

 + + +

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.