ЗАШТО СЕ СПРЕМА ПЉАЧКА СВЕТИЊА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО ПРИМОРСКЕ

Која је намера црногорских власти да заокружујући већ донесене расистичке законе  криптоколоније која се зове Република Црна Гора, након доношења Закона о вјероисповести, крене у насилно одузимање Свете имовине Митрополије, доношењем одлука у управном поступку без права жалбе и без обавештавања законитог савесног власника?

Одговор је крајње једноставан: новац.

У свим одлукама унутрашње природе колонијалних управа распарчаних делова бивше Југославије се крије отворена намера управитеља тих колонија за лично сопствено богаћење и богаћење њихове камариле.

Наиме, почетком деведесетих је постигнут консензус између издајничких структура предвођених Туђманом и Милошевићем, да се растури СФРЈ, да се претвори у спољном  деловању у низ криптоколонија, а у унутрашњем у криптоконцентрационе логоре полуотвореног типа, да германски народи који владају поробљеном ЕУ, преко корпоративног капитала извлаче сав вишак вредности са тих територија и контролишу целокупни капитал а да унутрашња квислиншка администрација се финансира директном пљачком сопственог становништва.

При томе, искоришћен је као најоптималнији модел који је ушао у гене становништва колонија на Балкану, дахијско-кабадахијски систем Отоманског царства који је опстајао на овим просторима вековима.

Концепт није замишљен као одржив систем који може да гарантује дугорочан опстанак народа, већ примећујемо након 30 година да је систем кренуо у самораспадање, по моделу који је наступио у поробљеној Србији пред Први српски устанак.

Квислиншке власти су у све већем проблему да финансирају трошкове своје корумпиране власти, који чак угрожавају профите међународних корпорација које су скривени власници тих колонија.

Сједињене америчке државе су, ради заштите англосаксонских интереса на овим простору, који су потиснути заједничком немачко руском политиком на Балкану, покренуле недавно опсежну акцију смањења илегалних токова новца квислиншким властима са тржишта наркотика, наоружања, крадених уметнина , уметничких дела, стилског намештаја, злата, дијаманата и других драгоцености, шверца миграната, проституције итд. Ко год летимично прати медије зна о чему се ради.

Дошло је до наглог смањења прилива готовине и квислиншке власти су се нашле у проблему како да финансирају илегалне активности и своје присталице, које су знатно подигле лични стандард и троше велика средства на месечном нивоу.

Из осиромашене колоније се са све већим трошковима извлачи преостали капитал, нема се више шта опљачкати те је на ред дошла  Римокатоличка и Српска православна црква, које имају огромну имовину на овим просторима на веома атрактивним локацијама.

Намера црногорских власти је кристално једноставна: након доношења закона, она ће  укњижити  државу као власника једностраном одлуком, која ће бити коначна и извршна и те непокретности ће одмах понудити на тржишту заинтересованим купцима, а неке атрактивне објекте давати својим најближим сарадницима, по моделу како је опљачкана друштвена својина.

Митрополија ће бити упућена на дуготрајан судски поступак пред партијским судовима и евентуално кроз неколико деценија остварити право на симболичну новчану реституцију, мада је по одредбама закона предвиђена конфискација без накнаде.  Иза ове процедуре је стало Веће Европе  а за та решења су гласали и представници Србије и директно су одговорни пред Богом за евентуалне последице.

Из одредби овог закона нису изузета гробља,  православна,  католичка и исламска, она ако се налазе на атрактивним локацијама ће бити укњижена на државну својину, биће им промењена намена, проглашена за грађевинско земљиште, те након пар месеци од дана усвајања закона, кости црногорских предака ће бити преоране а на њихово место изграђени хотели, ресорти, апартмани итд.

Ако неко мисли да су то неосноване слутње, нека прошета до Новог Сада, па нека види судбину Српског православног гробља које су аутономаши прекопали и на његовом месту иза Успенске цркве направили Српско народно позориште које је успут речено архитектонско ругло, а садашње власти монтажни паркинг поред . Преко пута ње, срушена је стара Јерменска православна црква , украс и светиња старог Новог Сада и понос и дика старих новосађана ,  направљена је пословна зграда спољнотрговинске компаније Интерсервис. То се дешавало 70 тих када је владао социјалистички ред и поредак.

Прошле године у Новом Саду на месту чувеног Јерменског православног гробља, на костима мучених Јермена је направљена велика пословна зграда. Епископ бачки Иринеј који столује у Новом Саду,  две стотине метара од тог гробља, није благоизволео да покуша заштитити те мученичке православне кости припадника поносног јерменског православног народа који је геноцидом отоманских власти истребљен са својих вековних станишта, преживели су братски примљени међу православном новосадском браћом. Упоредимо различито понашање нашег часног епископата у Црној Гори и помолимо се Богу за успех њиховог прегнућа, а не замеримо на понашање  нашег новосадског епископа, тежак је крст који је изабрао да носи.

Због тоталне медијске блокаде и чињенице да су сви слободно мислећи новосађани или ликвидирани, протерани или подвргнути тридесетогодишњој тортури, ова чињења су прошла незапажено, што ће се десити и страдалној православној Црној Гори, ако благовремено не реагује.

Гробља се уништавају из ритуалних окултних сатанистичких разлога, као што је то учињено у поменутим примерима. Уништава се Крст, православна молитва, спаљују и уништавају кости православне, кида се  нит са духом предака, то је посебна тема, коју остављамо за другу прилику.

О претварању значајних објеката и непокретности у музеје, хотеле, ресторане итд, није потребно ни писати, то се подразумева, тиме ће се бавити и мрцварити Митрополију, ниже рангирани представници црногорског режима.

Венецијанска комисија и Веће Европе као њен оснивач су начинили цивилизацијски злочин, незабележен у модерном европском праву, да су мишљењем те комисије дозвољене масовне конфискације  покретних ствари : икона, реликвија, олтара, харање ризница, моштију итд, по моделу Павелићеве НДХ, која је кроз скоро истоветне прописе отела комплетну покретну и непокретну имовину Српске православне цркве, похарали Патријаршијски двор у Сремским Карловцима , све манастире и цркве, црквене општине итд, и на црквеном земљишту провеле колонизацију усташких породица. За очекивати је да ће ускоро бити похарано седиште славне Цетињске митрополије, да ће се брижљиво чуване њене ризнице развући, по моделу усташких зверстава у Срему за време Другог светског рата.

Преко 50.000 чланова усташких породица је насељено само у Срему већином на црквеној имовини, а након Другог светског  рата их је остало више од 30.000.  , многи од њих су инкорпорирани у нову власт. У Славонији , Далмацији и другим крајевима данашње Хрватске, подаци су још драстичнији.

Моја скромна процена је да су покретне ствари, и то оне највредније, прве на удару, пошто дуговања на црном тржишту капитала су све већа, а рокови истичу за многе актере ове нечасне работе. Овде укључујем и архиве и архивску грађу, то је посебна област коју остављам за неку другу прилику.

На нелегалном тржишту антиквитета, реликвија   и уметничких дела, архивистике итсл,   се могу достићи неслућени износи , који могу обезбедити наставак колонијалне управе у Црној Гори за још деценију, две.

Рука Јована Крститеља

Митрополија црногорско приморска у својим ризницама држи најсветију реликвију Хришћанства, можда и савремене Западне хришћанске цивилизације а то је рука Јована Крститеља, којом је крстио Господа Исуса Христоса.

Та рука има непроцењиву вредност на црном тржишту и брзина којом се усваја овај закон, који је иначе неспорно противуставан у Црној Гори,  што ни власти не поричу, говори можда о томе да је лицитација на црном глобалном тржишту окончана, цена утврђена и да је и датум трансфера одређен.

Свим актерима се жури, у питању је шаролика екипа, а без српских власти, та финансијска операција се не може окончати успешно.

Што се тиче СПЦ, ситуација је крајње једноставна,   то је сазивање СА Сабора, доношење чврстих одлука и интернационализација питања заштите имовине, пре свега код потписница Версајског мировног споразума и врховног покровитеља светског мировног поретка а то су Сједињене америчке државе. Оглашавање СА Синода, као ненадлежног органа значи, да је неформално одлучено да се иде погрешним путем чврсте контроле Цркве од владајуће партије, пошто би њено самостално наступање брзо поломило окове којима су балкански народи оковани. О сопственом  путу ће Патријарх српски морати одлучити ових дана, њему је можда и најтеже.

Помолимо се за успех прегнућа наших часних епископа, а Господ ће већ наћи начине да њихове активности буду успешне.

Још важније је помолити се за несретнике, припаднике нашег народа који проводе вољно или невољно овакве активности против сопствене вере, историје и Цркве. Њима је много теже него нама, они су прешли на тамну страну историје.