И Косово, на сабљи изгубљено 1389 године! И Косово на сабљи враћено 1912! После 523 године! И тај дан уђе у историју. И српска војска изби на Косово. После пет стотина двадесет и три године! И паде војска ничице и стаде љубити земљу праотаца својих. И сузе радоснице испунише очи стараца и деце, мајки и сестара, пастира и војсковођа, свештеника и монаха. Косово је освећено! 

Само Србин  може да оцени значај овог узвика. Само су Срби пет стотина двадесет три године из дана у дан у школи, у цркви, у дому и пољу, у радости и жалости, о слави и свадби, говорили једни другима о Косову… Косово није само бојно поље, Косово је душа Србинова, његова клетва и молитва, Косово је планински врх одакле нас мотре бистре очи честитога кнеза, који између сласти и славе овога света изабра трновиту стазу Господа Исуса Христа која води у Царство Небеско.

Косово је језгро нашег постојања. Док гори Косовска свећа, Србину ће бити светла и неће одлутати у мраку незнабоштва и просташтва. Данас је та свећа изложена огромним ветровима који покушавају да је угасе и тиме Србина баце у мрак.

Зашто се непријатељ Српски баш данас окомио и свом снагом сручио на Србина да му отме душу? - Зато сто је лукави непријатељ приметио да је данас Србин слабији него икад (духовно слабији) и да ће му бити лакше да га савлада. Зато што Србин не ослушкује своје претке који су знали како се Косово чува и враћа и како се ходи светосавским путем. Зато што је приметио у Србина млакост и равнодушнот у вери. Зато што је данас Србин пошо за Европом, том женом блудницом која је успела и нас да заведе и обмане и намами нас на њен хлеб (науку). Зато што Србин данас не сматра Бога за старатеља свога, већ охоло дигнуте главе сам себи жели да је газда и да се његова воља врши а не Божја. Зато што је Србин изгубио страх Божији. Зато што му је пост постао оптерећење а молитва досадна обавеза а одлазак у Цркву губљење времена. Зато што се Србин цео предао моди. Зато што данас Србина све мање занима своја историја и своје порекло. Зато што Србин данас нема стрпљења да чека повратак Косова као што су преци чекали по неколико векова… Ово су кључне одлике којима се карактерише данашњи Србин и кључни разлози стања у коме се налази Српски народ и држава данас.

Ето зашто ми овакви какви смо данас не можемо Косово очувати, јер не личимо нимало на своје претке, не гајимо њихове особине, одбацујемо њихов пример, не живимо по начелима по којима су они живели.

Шта чинити?

Да би смо ходили путем наших светих предака, морамо познавати дух Србинов то је уједно и став Србинов. То је и цела историја Србинова. Тај дух или став гласи: у греху кајати се, у несрећи себе кривити, а увек се Богу клањати и светиње Божије обнављати, помагати и снабдевати. А све то изражава са једном реченицом: Боже, буди милостив нама грешним Србима! Из свега можемо да закључимо и да упутимо молбу српском народу: чувајмо браћо тај дух скрушености и покајности пред Богом. Докле тај дух буде живео у прсима Срба, дотле ће Срби постојати као народ Божји и Косово ће свагда српско бити. Богу нашем нек је слава! Амин.