Све је то нарушено у Црној Гори даном доношења Закона о вјероисповеди, а начин на који је донесен треба озбиљно да забрине сваког човека који живи на том простору, има породицу, има приватну имовину и жели да упражњава сопствену веру као своју приватну ствар.

Пре свега, услимани у Црној Гори нека се озбиљно забрину након доношења Декларације којом су поништене одлуке Подгоричке скупштине из 1918. године које су значиле за народе који живе на том простору улазак у Југославију, заштиту верских и мањинских стечених права у Краљевини Југославији, на коју се она обавезала као потписник Версајских мировних уговора и споразума, даљи континуитет стицања и остваривања верских права муслимана која су гарантована одлукама АВНОЈа и стварању нове Југославије, а који су довели и до признавања муслиманима право да се на овим просторима могу препознати  и признавано им је право припадности бошњачком народу, ако то желе.

Том декларацијом, и одредбом овог закона којим се де факто у религијску проблематику у делу својинских односа уводи правни систем Краљевине Црне Горе, која је безусловно капитулирала још 1916. године и као државноправни субјективитет нестала у јануару 1916. године, Исламска заједница и муслимани, посебно Бошњаци се уводе у  крајње ризичан и правно нејасан правни режим.

Наиме, неспорно је у међународном праву да је од јануара 1916. године на географском подручју Црне Горе важило аустроугарско религијско право и аустроугарски правни окупациони систем, а од  1918. године религијско право Краљевине Србије. Правни систем Краљевине Црне Горе нестао је јануара 1916. године потписом безусловне капитулације, и не може се примењивати, пошто те државе више нема, муслимани у Црној Гори се могу наћи у правно недефинисаном положају, још горе Бошњаци као народ, пошто сва три поменута правна система не познају у то време Бошњачку нацију.

Како је недвосмислено сигурно, што је на партијском скупу потврђено да се овим законом стварају предуслови да се учврсти црногорска нација, да се избрише постојање срба на простору Црне Горе, њихова историја, вера, култура и традиција и њихова историјска права, да се оснује нова Црногорска државна религија ( партијска или још боље вера владајућег суверена ) која сигурно неће бити ни православна ни хришћанска, муслимани у Црној Гори треба озбиљно да се запитају шта ће од њих бити, ако као колективитет или индивидуе не приступе тој новој државној нацији или религији.

То није претња од великосрбског национализма, већ последица увођења Европског религијског колонијалног права на тим просторима.

Новим законом, који је писан на основу препорука Венецијанске комисије, Исламска верска организација се сусреће са обавезом поновне регистрације као новог религијског правног субјекта, чиме се бришу сва раније стечена верска права и гаранције. Погрешна су схватања да их штити потписан уговор са црногорским властима. Ступањем закона на снагу, де факто и де јуре су престале постојати старе религијске организације и постоји рок од неколико месеци да се стане пред шалтер и поднесе захтев за упис нове исламске заједнице, која ће у међувремену остати без својине на џамијама и осталом непокретном и покретном имовином, која је изграђена пре 1918. године и која је већ прешла ступањем на снагу закона у државне руке. Политички представници бошњака су гласали за ове одредбе, верујући на реч да ће закон бити селективан, то се на њихову  жалост неће догодити.

Својина религијских организација неће више бити приватна својина, каквом је била и за време Отоманске империје,  за време Аустроугарске и за време све три Југославије, већ државна, а од дискреционог права Суверена илити Поглавара  Црне Горе зависи да ли ће неку џамију доделити овој или оној исламској религијској заједници којих ће бити сигурно новорегистрованих неколико десетина до пролећа.

Наиме, законом је предвиђено  да религијску организацију може основати неколико страних грађана ( не морају бити црногорски држављани ), да они могу одмах оснивати верске и секуларне школе, да се могу бавити прозелитизмом односно јавно и насртљиво промовисати своје учење, да ће држава промовисати и штитити уважавање таквих новооснованих  религијских заједница и усмеравати ( читај присиљавати ) међуверски дијалог са њима, а као врхунац предвиђа се да такве религиозне организације које ће преплавити Црну Гору, а које могу бити и  атеистичке, сатанистичке, разне харизматске цркве Њу Ејџа, могу примати у чланство децу од 12 година старости па на даље, без пристанка родитеља, и без обзира да ли од раније припадају некој традиционалној вероисповести. Посебно опасна одредба је обавеза религијске организације да на захтев било ког државног или парадржавног органа мора обезбедити све информације о организацији, свештенству и верницима, укључујући и личне податке и сазнања до којих је свештеник дошао исповешћу.  Таква је скоро свака одредба новог црногорског закона о вјероисповести.

Правни савет Митрополије је доставио примедбе на око 100 страница, од којих нити једна није прихваћена, а на жалост те примедбе нису озбиљно прочитане нити од стручне јавности нити од стручњака других верских организација.

Овде треба бити јасан : ако овај глобалистички и цивилизацијски нечувен законски пројект заживи у Црној Гори, он ће се касније модификован проширити широм држава ЕУ и представљаће правни преседан да се селективно одређеним верским организацијама које су деценијама присутне ( пре свега исламске ), конфискује комплетна имовина ( без накнаде ), претвори у државну својину, и касније држава као власник те имовине је продаје, ставља хипотеке да би се задуживала, а ако вам и остави на коришћење одреди закуп чија ће висина зависити од ваше кооперативности и спремности ваших верских достојанственика да на захтев полиције дотичне државе даје поверљиве податке о својим верницима  и томе слично.

Смисао новинског чланка не дозвољава ми да даље елаборирам ову надасве озбиљну тему која заслужује крајњу озбиљност.

Стварање нове црногорске нације је концепт Коминтерне, он је касније инкорпориран у неонацистичко законодавство Бриселске интернационале и ЕУ, која на просторима Источне Европе ствара нацистичке нове нације и уништава славенски хришћански па и аутохтони исламски корен тих народа. Приче о Црногорској православној аутокефалној цркви су приче за малу децу, нацисти нису били хришћани, они су били припадници тајног сатанистичког антихришћанског, боље рећи антиаврамистичког  култа под називом Култ Туле, и њихов циљ је уништење свих традиционалних религија на освојеним територијама и стварање нове расе.

Муслимани на овим просторима треба да буду свесни да је план насељавања неколико милиона наводних миграната на просторе бивше Југославије, највише уперен против њиховог опстанка, пошто ће они бити први на удару тог новодосељеног становништва чије је схватање ислама другачије од балканског. Уколико у наредних неколико дана Босна и Херцеговина и Република Србија се не обрате Већу Европе, Савету безбедности УН и администрацији Доналда Трампа  као гаранта Дејтонских споразума и Версајских уговора, да се прекине овај нацистички пројект и актери из врха садашње црногорске власти похапсе и изложе специјалном међународном суду, обнова нацизма на овом простору ће се наставити како у Црној Гори, још више у Србији и на другим подручјима Балкана.

У овом тренутку, једини пут за дугорочан опстанак Ислама на просторима Црне Горе би био да исламски верски поглавари ступе у дијалог са епископима СПЦ из Црне Горе, те да координирају даље активности на заштити верских права и слобода и историјских стечених права на тим просторима, уз уважавање обостраних интереса.

И за европски и светски  Ислам би било од значаја да се огласи и устане у заштиту права СПЦ на подручју Црне Горе и црквене имовине која је стицана од првих година хришћанства доласком Апостола Павла на просторе Херцеговине и Црне Горе који је основао прве хришћанске заједнице управо на том  тлу, у супротном аутохтони балкански ислам ће бити за пар година уништен од агресивног црногорског новоидентитског нацистичког пројекта.

Дипл.правник

Стеван Зивлак