header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Мирослав Јевтић: Илузија нове године
Мирослав Јевтић: Илузија нове године Штампај Е-пошта
среда, 01 јануар 2020

 Земља је одиграла још један круг валцера око Сунца. Најбесанија ноћ у години, ноћ пуна илузија и јалове наде да ће нам промена бројева донети нешто ново и изненађујуће. Ал авај, каква заблуда.


Прво што би човек требао да узме када се казаљке поклопе на сатовима нашим и календар збаци стари покривач, јесте дигитрони или калкулатори, то ће нам бити једини мудар потез те вечери, и одвојимо једно 5 секунди да извршимо једну рачунску операцију одузимања, одузмимо годину коју смо дочекали са годином нашег рођења, и ухватиће нас језа а не бесловесна срећа.

Шта је ново у новој години?

Да ли ће се променом бројева односно календарским пресеком, смањити наше бриге, наше обавезе које на притискају, смањити туга и жалост, смањити бол коју осећамо у себи, смањити болести и умирања, нестати проблеми наши, смањити раздори и убиства, смањити мржња и завист према ближњима, да ли ћемо постати богатији и паметнији... На националном плану: да ли ће се власт променити или побољшати, да ли ће млади све мање одлазити из земље, да ли ће се нешто променити по питању Косова и Метохије, да ли ће проблеми око безбожничког насртаја на Српску Православну Цркву у Црној гори смањити или нестати, да ли ће смањити криминал и корупцију, да ли ће се демократија коначно родити у Србији, да ли ће српска свест у земљи надвладати бесловесне и разарајуће струје антисрпске агресије. На верском плану: да ли ће људи постати моралнији, да ли ће се окренути Богу, да ли ће Цркве бити пуније за разлику о претходних година кад су биле празне ко пећине пусте, да ли ћемо се можда Светосавском путу вратити, да ли ћемо показати више саосећања за немоћне, болесне и сиромашне, да ли ћемо више брату праштати, да ли ћемо више пажње придавати посту и молитви, да ли ћемо постати смиренији и отворити срце своје за Бога, да ли ће се љубав умножити...

Нажалост, све се завршава са питањем Да Ли, и све остаје исто, copy-paste што би рекли информатичари. Зарад тог календарског пресека (нове године), заборавили и запоставили смо једино право и истинско чекање. А то је чекање Бога тј. свесвето и светло рођење Месије, Господа Исуса Христа, у коме је истинска пунота, најдубља потреба нашег бића, све остале потребе и жеље које ми у новогодишњој ноћи иштемо да задовољимо (уколико су наша искања исправна) и да нам се остваре све је у њему браћо и сестре. Он је пунота живота, Он је тај неисцрпни извор блаженства у којима душа наша жели да се купа и слади. Он је извор живота, среће и радости, љубави и мира, лепоте и чистоте. Ал, авај, на погрешном извору тражимо воду, на извору сувом и безводном, који је украшен као извор а у ствари је само скулптура. Маса хрли овом извору, ретки само неисцрпном извору блаженства. Одмах кад схвати сутрадан да се сем промене бројева, ништа друго није променило, душа осећа после још већу празнину. Ево шта о томе каже Свети Игњатије Брјанчанинов: Човече! Твоје забаве, твоја весеља – разобличују муку која живи унутар тебе. Ти хоћеш да је заглушиш пехаром бучних забава и непрекидне расејаности. Несрећниче! Чим дочекаш тренутак трезвености, изнова ћеш се убедити да је мука коју си покушавао да уништиш забавом и даље жива у теби. Забава јој служи као храна, као средство од кога јача: предахнувши у хладу забаве, мука проваљује са још већом силином. Она је сведочанство које живи у самом човеку и сведочи му о његовом паду.

Зашто је тако?

Зато што смо одавно од Бога одступили, мајку Цркву не слушамо, свеце заборавили и њихов пример оставили, Светог Саву не познајемо више а ни Он нас као народ свој не познаје овакве какви смо, лекар (Христос) нас зове а лекару не одлазимо, сви смо се дали на уживање, славу Божију смо заменили својом, бесмртни хлеб и пиће смо заменили смртним, гојимо се од грехова свакодневно. Неко ће рећи, чему толики песимизам у новој години. Али само познањем себе онакви какви заправо јесмо, можемо да се вратимо Богу.

Ево шта о овом паганском и ђаволском слављу и манифестацији каже један од највећих отаца Цркве, Свети Јован Златоусти:

…Ова ђаволска славља, каква се данас дешавају, раскалашност, исмејавања, поруге, окупљања која трају по читаву ноћ и разуздано комедијашење поробили су наш град страшније од било ког непријатеља. Сада би пак сви требало да буду уздржани, да плачу и да се притаје, како они који су сагрешили, тако и они који нису, једни због својих грешака, а други гледајући на недоличност своје браће. Наш град се, међутим, разуздано весели, блиста и украшава; као нека жена која воли раскош и улепшавање, и трг се данас брижљиво украшава, облачећи се у злато и раскошне одежде, обућу и друго томе слично. Сваки занатлија, износећи своје производе, труди се да надмаши све оне који се баве истим послом као и он. Премда такво надметање указује на детињаст ум и на душу која не помишља ни на шта велико и узвишено, оно није претерано штетно: то је тек нека неразумна усрдност, која изазива подсмех према онима који се у томе надмећу. Ако пак желиш да украшаваш, онда не украшавај своју радионицу, него душу; не украшавај трг, него свој ум, да би се дивили ангели, да би ти архангели били благонаклони и да би те Господар ангела наградио Својим даровима. Напротив, истицање (разметање) какво сада постоји подстиче на смех и завист – на смех оне што помишљају на нешто узвишеније, а на љубомору и завист оне што страдају од исте болести. Овако надметање, као што сам рекао, не заслужује одлучну осуду. Данас су најжалосније од свега, надметања која се одвијају по крчмама, препуним раскалашности и безбожништва. Кажем безбожништва због тога што они, који се тиме баве прате (надзиру, означавају) дане, гатају и мисле да ће им, ако први дан овога месеца проведу у наслади и задовољству, таква бити цела година, и кажем; раскалашности, због тога што се и жене и мушкарци, напунивши бокале и чаше вином, све до зоре неумерно опијају. То не доликује нашем мудрољубљу, без обзира чините ли ово сами, или допуштате другима – рођацима, пријатељима или суседима.

Зар нисте чули речи апостола Павла: Гледате на дане и мјесеце, и времена и године! Бојим се за вас, да се нисам узалуд трудио за вас (IVГал.10-11)?

Буди трезвен Србине и дочекај нову годину речима: Господи помилуј, помози ми да почнем испочетка, да научим да трпим, праштам и волим. Не прекидај пост и молитву, буди хришћанин не само на имену, не одај се ђаволским манифестлуцима. Само на тај начин година нова може да нам буде заиста нова. Богу нек је слава! Амин.

 

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 02 јануар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.