ЗАШТО ЈЕ НЕОПХОДНО НАЈХИТНИЈЕ СТВОРИТИ НОВИ СРБСКИ ПОЛИТИЧКИ ПОКРЕТ?

Већ тридесет година у Црној Гори не постоји србска опозиција. Оно што се сматра србском опозицијом, су од тајне службе инсталиране особе, којима је посао да коче србски народ.

Тренутно у Црној Гори постоје квази партије из ДФ, које никада нису, нити ће, подржавати србске интересе. Не бих сада описивао све активности дотичнх "Срба", које су се свеле на то да Срби данас немају апсолутно никаква права у овој дрзави.

Главни вођа србске опозиције и црногорских Срба је био и ОСТАО дугогодишњи пуковник удбе (вјероватно је до сада догурао до генерала) и тајни језуитски кардинал Ристо Радовић, звани "ЂЕДО", окружен најближим сарадницима у огромној већини агентима комунистичке тајне службе у мантијама.

Силом многих околности, или Божијом вољом, се владалачка комунистичко-усташко-масонска клика, дрзнула да узима србске Цркве и тиме покушава да у потпуности уништи србски народ у Црној Гори.

Читава акција се изводи под диригентском палицом светског јеврејства и њихових трабаната Ignazio-Zionista (или језуита), уз помоћ ватиканске пудлице Вартоломеја и тајног језуитаког кардинала, горе поменутог поковника Риста Радовића, алиас "ЂЕДА"..

Међутим у Црној Гори се почео озбиљније појављивати и руски фактор, односно, Руси су се изгледа одлучили да активније помогну србски народ у Црној Гори, те помажу оно што могу помоћи, заборављајући на ону стару народну пословицу, која каже "не прави се пита од гована".

Нажалост Руси тренутно помажу квази србске опозиционаре из ДФ, који је један покрет гдје су сакупљени људи са конца и конопца, те је то мјешавина црногорских расиста и позера из покрета за промјене, те бораца за србску Цркву, коју води, на примјер један господин Радуловић, који је предсједник црквеног одбора ватиканске секте, зване "црногорска православна црква", којој је кабалистицка римска курија дала прве просторије за молитву.

Уз ову смијешну партију црногорских расиста, имамо комуинисте са дна каце, који су оличени у партијама окупљених око господина Пипуна, те имамо и тобожње србску партију Андрија Мандића, које полако "руски" фактор склања по страни.

У међувремену су и Руси укапирали пословицу "не прави се пита од гована" и највјероватније "навијају" за господина Даку Давидовића, некадашњег тајкуна и човјека повезаног са некадашњим службама безбедности, те веома успјешног пословног човјека, веома харизматицног и по свему судећи, веома побожног Хришћанина, који је тијесно повезан са владиком Јоаникијем, једним од ријетких владика у СПЦ, који личи на човјека и који највјероватније не ради за римску курију или тајне службе, комунистичке или масонске, као што то раде већина његових колега.

У међувремену, правим судом Божијим, дешава се невиђено буђење србског народа, које моземо захвалити Божијем провиђењу, те владици Јоаникију и још неколицини ријетких нормалних владика из СПЦ.

Дакле, са једне стране имамо невиђену до сада енергију и одушевљење србског народа, који је спреман да животима брани своје Цркве, имамо неколицину достојних владика, који стоје уз тај народ, те имамо не мали број квалитетних Срба, који се тренутно нису експонирали у политици, али који могу веома помоћи овом србском препороду. И на крају имамо једног интересантног и харизматицног човјека Даку Давидовица, који би могао бити један од озбиљних политичких кандидата Срба на наредним изборима.

Имамо и једног речитог и симпатичнога господина Кнежевића, алиас "Пипун", и његове зетске партизане, који би, уколико се одлуче да буду мало већи Срби, којима неће сметати "србско море" и да смање мало партизански доживљај, могли бити корисни, исто као што би могли бити корисни и појединци из НОВЕ, ако би демократским изборима освјежили своје редове.

Имамо ту и неке мале, србско комунистичке покрете ала Че Ге Вара, које око себе окупља ЂЕДО, те имамо и пар егзотичних србских "један човјек партија", који желе да спасу васељену.

Дакле, оно "сконца и конопца" почиње мало да се сређује и сада се појављују двије могућности за даље дјеловање.

1. Прва је могућност, да дође до ограниченог грађанског рата, у којем би усташе биле страховито потучене а србски народ би коначно стао на своје ноге и преузео вођење државом, јер као убедљиво најмногољуднијем народу (минимум 60% становништва у Црној Гори су Срби) то право му припада.

Ово би била најбоља варијанта са србски народ, али пошто је предсједник Црне Горе напустио Црну Гору и налази се у бјекству, могуће је да се усташе неће одлучити за оружану варијанту, што сматрам великом штетом.

2. Друга варијанта би била неки трули компромис, гђе би ЂЕДО опет извео акцију спасавање одбјеглог предсједника Ђукановића и гдје би му дао вјештачно дисање.

У исто вријеме би стари језуитски лисац, стопирао србску ствар и мудрим ријечима би савјетовао Црногорце, да сачекају да прође пар мјесеци, те Божићни и Васкршњи пост, можда би тражио да сачекамо да прође и Апостолски и Богородични пост, и да онда у миру са његовом браћом римокатолицима нађемо неко заједничко соломонско решење.

Уколико се ово деси, УСТАШЕ ЋЕ СЕ УЗ ПОМОЋ ЈЕЗУИТА ИЗ ВАТИКАНА И СВЕТСКЕ ЈУДЕО МАСОНЕРИЈЕ РЕОРГАНИЗОВАТИ И МИ СРБИ ЗА ДУГО ВРЕМЕНА НЕЋЕМО ИМАТИ ОВУ ШАНСУ КОЈУ ИМАМО ДАНАС.

Због тога је најхитније потребно да се направи србски национални фронт, састављен од најбољих и најпоштенијих људи, који би наставили ову борбу,ни једне секунде је не прекидајући, само јој дајући друге облике.

Браћо, оваква шанса нам се више неће пружити и зато је треба искористити по сваку цијену.