Укупна површина непокретности која је уписана на Митрополију црногорско-приморску, православне црквене општине, Манастир Острог, Епархију будимљанско-никшићку и друге епархије у Црној Гори износи 11.246.673 метра квадратна, од чега 11.184.984 метра квадратна земљишта и 523 објекта, последњи су подаци црногорске Управе за некретнине од 2008. године.

На Епархију милешевску уписани су Црква Свете Петке, Манастир Светог Николаја, Храм Светог Прокопија и Храм Светог Василија Острошког.

На Епархију будимљанско-никшићку уписан је Манастир Ђурђеви ступови, а део некретнина води се и на Београдску патријаршију — помоћне зграде од око 54 метра квадратна и двориште од 414 метара квадратних у Бару.

Закон о слободи вероисповести у Црној Гори ступио је на снагу пре два дана, али још није јасно када и како ће надлежни државни органи затражити проверу власништва имовине Митрополије црногорско-приморске, што је најспорнији део.

Закон прописује да би прва на потезу требало да буде Управа за имовину, која располаже и газдује државним некретнинама. Она треба да се обрати државном катастру, односно органу који уписује некретнине и има евиденцију о њима.

У Митрополији црногорско-приморској нису заинтересовани за начин примене Закона и наводе да их једино занима његово повлачење. Митрополија је најавила иницијативу за оцену уставности Закона, али она још није поднесена, пренела је Срна.

Закон о слободи вероисповести предвиђа да држава постаје власник свих верских објеката изграђених до децембра 1918. године уколико се не утврди да је нека од верских заједница стварни власник.

Усвајање тог закона наишло је на отпор верника СПЦ у Црној Гори због чега су организовани масовни протести широм земље, као и у појединим градовима у Републици Српској и Србији.

Извор: „Српско уједињење“