Из наших поузданих извора, стационираних на Епархијском двору у Пријепољу, а што је потврђено и од свештеника Д.В. из Прибоја и од лица која су стално запослена у Апелационом суду у Крагујевцу, сазнајемо да је током протекле недеље, Атанасије Ракита, од народа непризнати Епископ милешевски, ишао у Апелациони суд у Крагујевац, где се директно обратио члановима судског Већа који разматрају жалбу у већ познатом предмету >>Прибојска бања<<, а о којем смо већ писали у једном од претходних текстова.

У било којој варијанти Ракита купује време и коначно пресуђење одлаже за после маја (читај: мајског заседања СА Сабора). Тако себи повећава шансе да остане то што јесте: непризнати епископ у руинираној епархији.

Лицемерје алкохолисаног владике видљиво прелази све границе, јер се он понаша као сиромашно сироче, које нема пара за судске трошкове, али зато има више него довољно новца за исплату високих фиктивних плата својој жени Александри Јуришић и свом омиљеном шураку Зорану Јуришићу. О количини пара који шаље деци, глупо је и размишљати и дискутовати.

Да је паника у Ракијској души достигла врхунац, видимо и кроз проверен податак да је његов (Ракитин) човек из Канцеларије за вере при Министарству правде РС звао Апелациони суд у Крагујевцу и покушавао да лобира у наведеном случају. Очито Ракита је убеђен, да се може поновити сценарио са краја прошле године када су његови људи из Министарства културе РС звали директора Дома културе у Пријепољу и наредили му, да не дозволи издавање велике сале за митинг подршке Епископу Филарету, који је верујући народ Рашке области намеравао одржати у Дому културе у Пријепољу дана 28.12.2019. године. Само да напоменемо да је и поред тако срамног поступка отказивања митинг подршке владики Филарету ипак одржан, али на другом месту и уз присуство преко 500 верника, о чему је на више места писано.

Било би добро, када би овде могло да се заврши наше данашње писаније. Међутим, Ракита остаје доследан себи и, као и толико пута до сада, вуче потезе којима само потврђује простоту свога бића и малодушност свога карактера, док је лицемерје, оно што се код њега и претпоставља, то је саставни део његовог начина живота, уз обавезно некад већу, а некад још већу, али зато никада малу, количину алкохола (првенствено домаће љуте ракије). Наиме, ради се о томе да је Ракита, пре неколико дана, приликом губитака сваке самоконтроле, назвао телефоном Кабинет председника Републике, где је у име Епархије милешевске захтевао и предлагао да председник Александар Вучић лично дође и учествује на литији и налагању бадњака у манастиру Света Тројица у Пљевљима (Република Црна Гора). Позив је извршио на начин као да га зове да дође у београдску Саборну цркву на Божићну Литургију, неводећи, при ни најмање рачуна, или пак незнајући ништа, што је и вероватније, да врши позив Суверена једне државе у сасвим другу државу. Људи из Кабинета председника су позив глатко одбили, али је "трезни" епископ на сва звона објавио да председник Србије долази код њега и то у Пљевља. Требамо ли и напоменути колико је бес и револт навукао на свога непосредног старешину и душебрижника излапелог црногорског гуруа и самопрозваног архиепископа Амфилохија и ништа мању и на Његову Светост патријарха Иринеја.

У нади најскорије смене екуменисте, новотарца, алкохолисаног и изгубљеног владике, срдачно вас поздрављамо са радосним поздравом

Мир Божији - Христос се роди!

Из Пријепоља,

Александар Стојановић са братијом