Поводом писма нашег добромислитеља и доброчинитеља свештеника Н.Н., о завери српских екумениста и новотараца да сајт "Борбу за веру" избришу из интернет простора, а нас, који на њему радимо, са лица земље, - дајемо наш одговор.

Пре свега, скоро од самог почетка рада сајта ми се свакодневно суочавамо са претњама са разноразних места. Подсетићемо на претњу архимандрита Јована Радосављевића, духовника епископа бачког Иринеја Буловића, из 2013. године, да не истрчавамо пред руду, јер ће нас „прегазити кола“ (овде: http://borbazaveru.info/) Колико је „Борба за веру“ још тада сметала непријатељима Српске Цркве, говори податак да је текст – клевата оца Јована против нас објављен на званичном сајту Београдске патријаршије „СПЦ.рс“ (овде:).

А сада ћемо дати битне информације о техничкој безбедности базе података "Борбе за веру", мејла „Борбе за веру“ и физичкој безбедности људи са "Борбе за веру":

1.     Безбедност базе података:

Ствари стоје овако: банда јеретичка – екуменистичка и новотарска може сајту „Борба за веру“ само да „пљуне под прозор“! (фигуративно речено, јер објективно ни до тог прозора не могу, као сваковрсни патуљци, да се пропну) Појаснићемо то на једном пластичном примеру. Једино у случају да ЧВАРКОљубиви (пошто му је то најомиљеније јело), са фолирантском крагном, духовни чергар Атанасије успе да се успне на Хималаје, у том случају ће српски црквени издајници успети да оборе сајт „Борба за веру“! Што ће рећи – никад! (у шта су се и сами уверили хиљаде пута за ових једанаест и по година, покушавајући да то учине. Но, пошто су новотарци и екуменисти без памети, они то и даље покушавају) Но, иако је техничка бебездност "Борбе за веру" на највишем могућем степену, ми се, ипак, не уздамо у своје нити у било чије људске силе, него у Бога коме служимо, иако грешни и недостојни. Јер,  "једни се хвале колима, други коњима, а ми именом Господа Бога својега. Они посрћу и падају, а ми стојимо и не колебамо се" (Пс 20, 7 - 8). Ми молимо Бога да сачува нашу веру и наш народ, а наш сајт не служи јеретицима и непријатељима, него Господу, земаљској и Небеској Србији.

Ствар је беспрекорно логички и чињенички доказива. Да је „Борбу за веру“ могуће оборити, зар њени непријатељи, којих је "као песак морски", - после нашег, готово свакодневног, деценијског раскринкавања њихових злодела против Српске Цркве, - то до сада не би учинили? Но, узалуд се праћају противу бодила! (ср. Дап. 26,14) (једино што су успели, то је да нам енормно повећају трошкове одржавања сајта, али и то ћемо, ако Бог да, уз помоћ донација наших читалаца решити). Али, понављамо: у себе се не уздамо, него се надамо у Христа, који нам је, пре свог апостола Јуде Јаковљевог, поручио да се боримо за веру једном предату светима.

Ево и неких детаља везаних за покушаје обарања сајта: у ситуацијама када неки од напада буде озбиљнијег карактера, у року од пола сата од руског огранка екипе нашег сајта добијамо извештај са свим подацима везаним за напад, укључујући и прецизну локацију са које је напад извршен. Имамо, дакле, информације које нам омогућавају да тим дрзницима, буквално, покуцамо на врата (али, бивало је и пуно напада из држава где немамо намеру да путујемо – рецимо и из далеке, али нама пријатељске Кине).

2.     безбедност мејла:

3.     Безбедност људи из Уредништва „Борбе за веру“:

Прво, на свету не постоји човек кога не могу да убију. Па нисмо ми малоумници да то не знамо. Ко може да гарантује себи да ће и у нормалним околностима дочекати јутро?

Но, зашто би то био проблем? Зар неће свако пре или касније да умре?  Но, пошто све у свету бива по допуштењу Божијем, тако је и овом – нашем случају. Ако Господ допусти да неко од нас буде убијен, ко то може спречити? А и зашто би? Зар ми да не ходимо за речима и страдању Светог Апостола Павла: “Јер је мени живот Христос и смрт добитак (Фил 1,21)” Но, функционисање „Борбе за веру“ је постављено тако да не можемо бити убијени кад то неком и зато што се то ћефнуло неком Јуди Искариотском, него само и искључиво тада када, и ако Господ то допусти. Колико пута „гледаху главари свештенички и књижевници како би га убили“ (ср. 22,1). А када су успели да ухвате Господа? Тек када је, по допуштењу Божијем, наступио „ваш час и област таме“ (Лк. 22,53).

Ми се, како рекосмо, боримо за веру једанпут предану светима. Па и ако за њу пострадамо, биће нам добитак. Јер ћемо у том случају бити мученици. Али, ми нити се испразно јуначимо, нити изигравамо мученике, нити тражимо од Бога да мученички пострадамо. Јер је грех од Бога тражити мученички венац.  Мученици бивају само они које Господ удостоји да то буду, а ми не сматрамо да смо тога достојни.

Дакле, сајт „Борба за веру“ је безбедан, мејл „Борба за веру“ је безбедан, ни једном од људи који нам шаљу информације на мејл никада није ни длака са главе зафалила нити ће, свим нашим достављачима информација на мејл анонимност је у потпуности загарантована, сва коресподенција са „Борбом за веру“ је безбедна, свима који код нас пишу под псеудонимима анонимност је загарантована, свима који нам пошаљу донацију – анонимност је загарантована, јер овај сајт је медијски репрезент свега светог и честитог и Миломе Богу приступачног што је красило наше свете претке, али и наш, на жалост, већином, заблудели, али и даље - Савин и Божији народ. И тиме се не хвалимо, јер је речено, у псалмима, не нама, Господе, не нама, него Имену своме дај славу (Пс. 115,1).

Зато, драги наши читаоци: "Ако је Бог с нама, ко ће против нас?" (Рим.8,31)