Владико Амфилохије,

  Нећу Вам много околишити и празне приче каживат. Рећи ћу што ми је на души. Онако како ми је на срцу. Нећу Вас ни прећерано штеђет нит Вам прећерано снисходит. Нит ћу Вам се нешто додворават. Таква ми фела. Друкчије не умијем. А и да умијем, по овом питању нећу. Трудићу се само да будем искрен. Да пишем ни по бабу ни по стричевима. Ово што Вам пишем мисле Вам и многи моји пријатељи са Светих Литија ове наше лијепе Црне Горе јер са њима сам сваки дан.

Видим Владико, кренуо на нас Србе у Црној Гори, ако сте још увијек Србин, неки зли западни вјетар појачано дувати. Добија на снази свакога дана. Спрема се некаква веља непогода и невоља. Хоће да сруше светињу Српске Православне Цркве у Српској Спарти.  Мнозина су се наоштрили и намјерачили на све српско у Црној Гори. Некакви подли и проклети закон су усвојили у Скупштини да рука Светога Саве Немањића, Свети Арсеније Ждребаонички, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски припадну Монтенегру и овијем несојима и некрстима од нашијех главара. Поменути зли вјетар има троједино име. Име му је хришћанофобија, ултрацрногорштина и антисрпство. У једнини он се кратко назива – репоња. У синониму зову га и рогоња. Нема тунак неке велике мудролије.

Против репоње се Владико, Ви то најбоље знате,  на првом мјесту бори Светом Литурђијом, причешћем, исповјешћу, смирењем, постом и молитвом. Што би казао велики духовни отац свети Јустин Ћелијанин – Светијем Тајнама и светијем врлинама. Али има и она народна – клин се клином избија. Ако неко, као ови наши продани главари цјелодневно црногорче и расрбљавају српски народ Црне Горе, онда би требало да им се супростављамо истином и храброшћу. Исповиједање не само своје вјере православне већ и нашега српскога имена данас је такође наша света дужност. Зашто сте Владико заборавили и скрајнули ову Вашу свету дужност? Ђе Вам је помен имена српскога у Вашим бесједама? Ђе негдашња храброст и искреност? Зашто нас и Ви последњих 15 година интезивно црногорчите? Зар и Ви Владико уђосте у коло скоро непрестаног црногорчења свега српскога у Црној Гори? И да Вас приупитам: Каква Вам је сад ова нова титула у Вашим бесједама – Митрополит Црногорски? Од кад сте избацили ријеч Приморски? Ко Вам је то благословио? И ђе су Вам ријечи Зетски и Брдски? Зар сте и своја Брда морачка заборавили и у црногорштину утопили?

Ако је неко данас промотер црногорштине, а и Ви сте нажалост Високопреосвећени Митрополите постали њен отворени промотер, тада се питам: Да ли је такав човјек пријатељ српског народа Црне Горе или нови саучесник у његовом расрбљавању и промотер наметања црногорског идентитета тамо ђе га никада није било. Не чух Вас да и једну једину јавну ријеч рекосте против црногорчења Мирослављевог Евангелија од стране Вашег блиског сарадника и проте Гојка Перовића или и Ви, као и он, сматрате да је оно «драгуљ црногорске културе».

Што Вам је побогу? Ђе су Вас поплашили? Што сте онолико нервозни док бесједите? Имате ли Ви више оне српске огњене храбрости коју сте раније баштинили? Шта се са Вама дешава већ 15 година? Кад сте посљедњи пут изјавили – ја сам Србин? Као да Вам је неко језик везао кад требате рећи ријеч Српска црква, Срби или српски народ. Као да сте заборавили шта сте до јуче причали и како сте до јуче србовали. Што се то с Вама догодило? Заборавли сте напрасно и своју црквену титулу и своје име српско. Туга је велика и изазива необичну мучнину слушат Вас како црногорчите дан и ноћ. Било би лијепо, макар за промјену, макар и неискрено, да понекад речете: Србин сам и тим се дичим!

И да Вам искрено још нешто речем – досадни сте. Досадили сте и Богу и овом нашем српскоме народу Црне Горе са Вашим: Ја сам прави Црногорац из Мораче; ; ја сам Митрополит Црногорски; ово је Митрополија Црногорска. И томе слично. Има ли иђе Владико у Вашем новоусвојеном ријечнику, ријеч Србин или српска? Сад сте у усменијем наступима и оно Приморска скоро потпуно избацили из црквене титуле. Ваљда да би остало само оно Црногорска? Како се то Ви као некада велики Србин тако лако одриче српскога имена у црногорску корист? Шта Вам је уопште у срцу? Јесте ли нечим уцијењени? Или сте одувијек били такви па је криза само показала ко сте? Нијесте. Нијесте били такви већ сте такви постали у посљедњих 15 година.

И још нешто да Ви речем Владико. Љутили се Ви или не. Боље да се љутите него да се брукате пред свијетом и пред свијем неустрашивијем Србима који се нијесу стидјели рећ за себе: Срб је Христов радује се смрти! Није титула Српског Патријарха она коју Ви по Црној Гори својевољно и осионо намећете без благослова СПЦ. Није титула нашег Патријарха Иринеја – Патријарх свих српских и поморских земаља, што Ви у инат Сабору Архијереја СПЦ потурате нама у Црној Гори.  Његова титула је Патријарх Српски. Ко Вам даје право да мијењате титулу Патријарха Српскога? Каква Вам је то сиња кукавица на језик сјеђела па не умијете и не смијете рећи праву титулу Његове Светости – Патријарх Српски? Чега се и кога се бојите или стидите и зашто самовољно и осионо мијењате Устав Српске Парвославне Цркве, па и титулу Српског Патријарха ћерате на своју воденицу? Није Владико он Патријарх српских и поморских земљаља већ Патријарх Српски! И тачка! Свидјело се то Вама или не. На то Вас обавезује Устав СПЦ.

Има Владико и у Вашему свјештенству онијех који свијем силама подржавају Ваше форсирање црногорства. Мислите да их ми у Црној Гори не видимо и не знамо по имену и презимену? Да смо слијепи код очију и глуви код ушију? Као да су језик прогутали кад требају поменут српско име. А имали су се на Вас и на Ваш лош примјер када угледати. У чему се онда Ви Владико, по националним питањима, много разликујете у свакодневним јавним наступима од ДПС Црногораца? У чему се Ви онда издвајате од режимских, државних, просвјетних и медијских црногорскијех тиранија кроз наметања искључиво црногорске свијести? Вјерујте ми, не у много чему.

Зато, Владико, опростите још једном на директности. Ред је био да Вам и ово неко напише. Дозлогрдили сте овом народу са Вашијем црногорчењем. Против хришћанофобије и србофобије се човјек не може другојачије борит но духовним горивом љубави Христове, истином и смирењем. Само се питам, има ли Владико довољно тог духовног горива љубави у Вашем срцу и за Србе у Црној Гори? Или су у њему само Црногорци? Или сте се и Ви коначно предали духу полтронства, кукавичлука и непрекидног црногорчења скоро свега и свачега у Црној Гори.

И немојте више Владико, ко што сте 12. јануара ове 2020. године чињели у Бару, загађивати освештани ваздух Светих Литија кроз помињање и величање јеретичког квазивеликана и паписте Фрања Асишког. Није Вам то први пут. Памтимо Вам све! Са ким се то Ви иначе инатите? Са светим Јустином Ћелијанином? Са светим Савом Немањићем? Са светим Петром Цетињским? Ако ћете нам римокатоличког и лажног свеца Фрању Асишког посријед града Светога Јована Владимира и Светог Стефана Лазаревић називати Великим а Европу у његово вријеме називати правом и истинском Европом, онда Вас не треба сувише оплакивати јер нам на љуте ране свеопштег српског прогона додајете нове и још теже ране вријеђања најдубљег достојанства и наше праве вјере, кукавне, сироте. Уозбиљите се Владико ако желите да нам не покварите Свете Литије.

Зато Вас поново молим: ако ћете нам и даље у инат црногорчити и латинчити на нашим Светим Литијама, на вријеме се повучите сами. Ту нам је и владика Јоаникије. Нијесте незамјењиви. Не црногорчите овај велики српски народ Српске Спарте и не расрбљујте ову со српства! Доста нас црногорче и латине Мило Ђукановић, Ранко Кривокапић, Новак Аџић, Живко Андријашевић, Стојан Церовић, Балша Брковић и остали Монтенегрини. Сјетите се Бога који Вас гледа и Светога Петра Цетињскога на чијем трону сједите. Свети Петар Цетињски је био и Србин и Црногорац а не само Црногорац. Био је Србин народносно а Црногорац регионално. Знате Ви то добро. Зато по хиљадити пут Вам поручујем, не црногочите нас и не латините нас! Постоји у ријечнику и ријеч Србин и придјев српски. Ако сте Ви намјерно заборавили ми нијесмо.

П.С. Кад ће Владико и те најчувеније, најљепше и најмоћније Литије на Цетињу,  и да не буду у кругу цетињске двојке. До Ћипура и назад. Са српским богословима који ће глумити рођене Цеташе и рођеним Цеташима којих ће бити више од 20 а мање од 50.

Из гласа цијела народа

и Србин и Црногорац

један од 100 хиљада са Светих Литија

Извор: "Видовдан"