Законом о вјерским слободама у Црној Гори, се по први пут на овим просторима омогућује регистровање религијских покрета New age-a, и њихово изједначавање са традиционалним аврамистичким религијама.

По одредбама закона, три пунолетна грађанина, могу бити  странци,  по једноставној процедури ће регистровати верску заједницу која је у свему изједначена са традиционалним као што је нпр.римокатоличка црква. То може бити верска заједница обожаватеља Видовите Зорке, лечења уљем од канабиса, Обожаватеља Мајкла Џексона , Микија Мауса итд.

Религија Новог Доба (New age), је осмишљена изузетно мудро, по систему својеврсног религиозног шведског стола. Замишљена као својеврсна имагинарна слагалица (puzzle), састоји се од хиљада комадића који се склапају у велику слику новог религијског система. Ради се једноставно о ребрендираном старом спиритизму кога је Бог осудио (5.Мојсијева 18,9-14, Исаија 8,19). Сам Сотона је покретач спиритизма. Искористио је у Рајском врту змију као медијум, наговорио је да прекрши Божју заповест и започео велику превару која траје до данашњих дана (1.Мојсијева 3,4.5). Веровање да ће човек, када окуси са забрањене воћке плода, постати као Бог, знати шта је добро а шта зло је Сотонина превара. Сотонине лажи изречене Еви тог дана у Рајском врту, претстављале су прву проповед о спиритизму која је у себи садржала основна начела.  Кроз Нови спиритизам религије Новог доба, та начела се преносе савременим генерацијама грешника. Срећемо се са будизмом, хиндуизмом, теозофијом, гностицизмом, прагматизмом и релавитизмом, све то помешано са учењима разних езотериста и окултиста. На "шведском столу" можемо видети реинкарнацију, политеизам, анимизам, пантеизам и друга неопаганска веровања, сва усмерена да подрже основну Сотонину превару. Учење о реинкарнацији у склопу Њу Ејџа потиче из теозофског покрета. У основи, то је пантеистичко-духовни покрет дубоко укорењен у хиндуизму и будизму.

Последњих деценија у многим државама света, иде се на формирање политичких партија које све више личе на верске секте new adgea, са гуруом на челу који је лидер, без идеологије, која је замењена учењима нове религије прилагођеним локалним приликама. У тим политичким партијама се уводи иницијација, која у неким случајевима укључује и  хомосексуализам, организоване су као специфична феудална друштва са обавезним десетком као чланарином, оне гарантују привилегован положај чланова у друштву, а демократски живот у тим земљама се своди на изборну диктатуру партијског лидера. Нетолеранција, која иде све до отворене диктатуре и фашизације друштва, политичка убиства, финансијске пљачке и други облици терора над неистомишљеницима и становништвом, недостатак културе дијалога, несигурност и де фацто укидање приватне својине, отворена партијска пљачка и присвајање националних ресурса, сурова контрола медија, организовање тајних често чисто партијских служби за контролу  становништва, правна несигурност, изазивање беде код широких слојева становништва и тсл., су не само видљиви, већ се и подстичу од глобалних центара моћи. Присилним путем мења се свест становништва, државном присилом руши се институција хришћанског традиционалног брака, хришћанске породице, ограничава се улога родитеља код узгоја деце, подстиче се блуд, разврат, употреба наркотика, чија дистрибуција постаје организована делатност партије. Хришћани, уопште истински верници постају грађани другог реда. Данас је јасно, то се више и не крије, да су Хришћанство и Ислам на глобалном нивоу проглашени за главног непријатеља Новог светског поретка. Одбацује се монотеистички религијски систем, проучавају се мистичне гране старих верских традиција, приметна је оријентација на езотеричне и окултне доктрине целог света као и парцијално усвајање модерних научних и паранаучних модела. Покрет је буквално експлодирао 1970 тих, делом из субкултура, које су преплавиле западну Европу и Северну Америку, а већим делом убрзаним глобалним тајним друштвеним инжињерингом, којим су бројни механизми нове религије усавршени ради спречавања и контролисања револуционарних покрета у западним друштвима, који су букнули 1968. године.  Религијски системи Новог Доба се служе сексуалном револуцијом, рокенрол културом, поплавом дроге, уништењем хришћанског морала, хришћанске породице и осталих хришћанских вредности . Модели се прилагођавају према локалним приликама.  

На нашим просторима, владари из сенке испитују и унапређују, ин виво, успешност дахијско-кабадахијског система власти Отоманске империје, који је довео до Првог српског устанка. Прагматизам постаје основа деловања друштва, компаније, појединца, а традиционалне хришћанске вредности и идеали се проглашавају штетним. Велики отпор плановима глобализације је примећен у Сједињеним државама. Долазак Трампове администрације, значи да је започет процес деглобализације и враћање истинских националних циљева и вредности.

У Црној Гори се очекује регистровање низа оваквих религијских покрета , који ће заједно са владајућом партијом радити на убрзаној промени свести становништва и брисању хришћанства, Ислама и традиционалних вредности Црногораца. Ово није проблем наше Свете Цркве, она се две хиљаде година бори са искушењима, ово је проблем народа који се суочава са процесима присилне промене свести , уништењем традиционалне породице, моралних вредностит, брака, одгоја деце итд.

По одредбама овог Закона о вјероисповести, ако честити муслиман, отац породице поучава вредностима Ислама своје дете , које има више од 12 година, па то дете , наговорено од некога оде до полиције и пријави оца, родитељ ће бити кажњен са две хиљаде еуро новчане казне, која ће бити замењена казном затвора ако родитељ одбије да плати. Исто ће се то десити и са свештеником, хоџом, монахом, вероучитељем итд. Госп.председник Марковић је у праву, када каже да је Влада само применила мишљење Венецијанске комисије, у томе и лежи проблем. Више него очигледно је да се овим законом присилно од стране ЕУ грубо крше основна људска , верска, културна итсл., права црногорског становништва које се присилно претвара у послушне следбенике сатанизма.

Људи који сваког дана достојанствено исказују своје неслагање са оваквим насиљем, овде наведох два  примера , а има их на десетине у усвојеном закону, не раде то да би србовали или угрожавали независност Монтенегра. Ти људи се боре за све нас, или вас, за наше породице, за право да останемо у цивилизацијској, верској И културној духовној вези са нашим славним претцима.

Стеван Зивлак