У недељу 2. фебруара, још увек несмењени владика милешевски Атанасије Ракита, служио је на молбу и захтев настојатеља манастира Куманице, оца Николаја Боснића, архијерејску литургију у присуству око тридесетак верника.

За прилике у епархији милешевској и уопште за бројност на службама које води горе поменути епископ, можемо захвалити врло вештом и суптилном начину пoзивања гостију од стране поменутог настојатеља.

Не треба ни сумњати да је значајну улогу у том "подухвату" одиграла монахиња Гаврила Аћимовић (сећате се то је она калуђерица о којој је писано ранијих година и која се више пута доводила у везу са нечасним силама).

Наиме, и Николај и његова љубимица, позивали су вернике из Пријепоља, Бродарева, Бијелог Поља, Берана, Велике Жупе и околних насеља уз обећање да ће свако ко присуствује овој литургији бити позван на свечани ручак где ће се делити и пригодни поклони.

Многима је обећана и рефундација трошкова превоза.

Да ли је коме нуђен и кеш, не треба ни сумњати.

Ето тако, овај бестидни двојац успева да окупи за мало пуну цркву народа.

Атанасије, кога зову и “Ракија“, овога пута није остао доследан себи, вероватно је озбиљно назебао јер је деловао прилично исцрпљено, па није конзумирао ракију ни вино, ни пиво, већ је убрзо пошто је малко замезио отишао даље.

Николају се није дало да присутне вернике одведе у шуму, на његово познато и јединство сваковечерње ходочашће.

Николаја иначе, већ дуже време верници заобилазе. Духовна чада скоро и да нема.

Тога дана прослављени Св. Јевтимије Велики није слава ни оцу Николају, ни Гаврилу, ни манастиру, ни било коме присутном, већ је само изговор да се привуче више верника.

П.Т.