Десетине хиљада еура коштао је Митрополију Загребачко - љубљанску и вјернике наше Цркве  спектакуларни догађај раван додјели америчких филмских награда у Витању у Словенији најављен као централна Светосавска академија, посвећена Михајлу Пупину, не за његове хвале вриједне научне изуме него као лобисту за словеначке границе по завршетку Првог свјетског рата.

Коначан рачун ове прославе ја да су од свега тога најмање добили Светосавски Срби који живе и раде у Словенији.

Сигуран сам да их 95 % не зна гдје се налази Витање, а велика већина ни да је прослава одржана. Не желим да на било који начин обезвриједим ентузијазам и стручност натупајућих, њихову припадност нашем народу и Светосављу  али би било много корисније да наш митрополит као глава митрополије саслуша глас народа и окане се додворавања католицима попут његове књиге "Ја и Загреб се волимо..."

Словеначки бискуп Липовшек је екумениста од главе до пете, "задужен" је од врха словеначке РКЦ за "сарадњу" са Православнима у Словенији (насмијешени мудријаш и латински варалица екумениста),  а за нас Светосавске Србе је екуменизам тренутно највећа опасност и најјаче оружје Ватикана да нас увуче у унијатску каљужу, уз све "поштовање" њега и његових до нас, ми би морали  бити много опрезнији и мудрији.

За почетак било каквог екуменисања  са католицима требамо  словеначком бискупу Липовшеку и загребачком надбискупу Бозанићу упутити захтјев да бар таблу на једној од настаријих Српских Православних Цркава, ако не и најстаријој на подручју Жумберка, на самој граници Словеније и Хрватске замјену и уклоне. На табли пише да су ту Цркву Светог Илије саградили гркокатолички ускоци. Ноторна лаж без преседана, у то вријеме изградње Цркве од гркокатолика и унијата на Жумберку није било ни трага ни гласа, ту ујдурму од "цркве" унијатске су касније  заједно измислили католици словеначки и хрватски да би лакше расрбили Србе војне граничаре и превели их под окриље Каптола, Рима и папе. И данас тај наш део народа тавори у каљуж и,заборављен од свих.

Пре скоро четрдесет година смо моја маленкост и по свему добром запамћен од  народа а од стране наше Цркве рашчињени свештеник Миленко Поповић тражили гркокатоличког фратра Милу Вранешића у његовој жупи у Метлики да га директо упозоримо да не врши обреде над нашим народом, али нас је он вјешто избјегао и касније то пријавио властима и Каптолу да смо га хтијели физички напасти.

Зато и препорука онима нашима који се друже и заједно моле са црвенкапицама да их упозоримо да нам врате оно што је наше.

По правди Божијој и народној то су Православни Срби и никакви Ускоци, Жумберчани, Унијати, гркокатолици, мартолози или власи.

Или то можда  "наши" не желе?

Миро Рајлић, Ново Место