1. Патријарх и епископи који га прате не могу проанализирати стање и донети адекватне одлуке ако не чују обе стране. На сабору у Флориди 29. фебруара имаће прилику да се упознају са ставовима и аргументима тројице владика чије се понашање налази под лупом. Пре него што саслушају њих, они треба да се састану са делегацијом свештеника, мирјана и адвоката који би им пренели расположење растућег броја верника СПЦ у САД, разлоге за њихову забринутост и правну ситуацију и перспективе са становишта америчких законских прописа, у случају да дође до репризе црквеног спора из шездесетих година прошлога века.
2. Делегација забринутих америчких Срба која би разговарала са патријархом и његовим пратиоцима треба да истакне, као главне тачке, отуђеност тројице епископа од народа, њихов пропуст да раде на унапређењу верског живота у САД у духу учења и традиције Православне Цркве, и јавна укљученост бар двојице у делатности екуменске и материјално-пословне природе које су неспојиве са ликом и пастирским радом православног епископа. 3. Делегацији из Београда треба предочити да још увек постоји ефикасан и релативно једноставан начин да се опасност по српску Цркву у САД отклони. На првом месту, то је укидање свих нерегуларно донетих одлука са сабора у Новој Грачаници одржаног у јулу 2019. што мора бити потврђено и јавно одбачено на сабору у Флориди, а тројица америчких епископа треба да потпишу акт у том смислу, у присуству и уз потписе чланова патријаршијске делегације. То све треба да буде пропраћено заједничком изјавом да се поредак у српској цркви у САД враћа на стање које је постојало пре јулског сабора, као да тај скуп уопште није одржан. Ово је од круцијалног значаја, и у огромној мери би ојачало правни положај виших црквених власти у Београду, у случају да се постојећи проблеми и несугласице изроде у парницу пред америчким судовима. Одлука Врховног суда САД од 21. јуна 1976. којом је кулминирао претходни расцеп представља важан преседан који у великој мери ојачава позиције централних црквених власти, уколико су оне спремне да га користе у одбрани интегритета српске Цркве. Међутим, без стручног правног савета и повлачењем погрешних потеза у садашњој ситуацији Патријаршија би те повољне позиције лако могла урушити и изгубити. 4. Београдску делегацију треба охрабрити да резултате свога боравка у САД и опсервације убрзо преточи у формални и јавно доступни извештај Светом архијерејском сабору, са препоруком да се тројица епископа без одлагања суспендују и замене администраторима (један од епископа је изразио жељу да се пензионише и том захтеву треба безусловно и са захвалношћу изаћи у сусрет). Администратори морају бити особе беспрекорног верског и родољубивог профила, који ће моћи да поврате поверење свештенства и народа и да почну са уклањањем последица штетног рада садашњих епископа. Као што смо на другим местима истакли, они морају да задовоље три критеријума: да верују у Бога, да исповедају светоотачко учење Православне Цркве и да буду српски родољуби. 5. Српска Патријаршија паралелно са спровођењем ових препорука треба да образује и пошаље у САД компетентну делегацију Архијерејског сабора са задатком да испита и документује рад тројице епископа и да припреми исцрпан извештај, са одговарајућим предлозима, Светом архијерејском сабору за разматрање и доношење коначних решења на мајском сабору 2020. године. 6. С обзиром на расположивост савремених технологија, заседање у Клирвотеру 29. фебруара треба да буде јавно, преко интернета, и у потпуности забележено звуком и сликом, ради транспарентности и пружања могућности православним Србима широм Сједињених Држава, који из мноштва оправданих разлога сабору не могу лично присуствовати, да прате рад својих епископа и делегата, као и да имају доказе у случају да дође до неспоразума или нетачности у преношењу ставова и одлука на заседању. |