Драга браћо и сестре. Синоћ се у Подгорици окупило преко 70.000 људи, док је у читавој Црној Гори било преко 250.000. Те људе, као што је вама познато, не води "пастир добри", него вук у овчијој кожи, који стадо православно жели да погуби. Томе вуку у овчијој кожи су синоћ ноисили транспаренте, који су по величини превазилазили величину транспарената икона. На њима се величао "ЂЕДО" и уз ђеда, синоћ је народ пјевао химну Секулину. Дакле, веома смо близу дана, када ћемо својим очима гледати, како се ове литије буду претварале у литије за црногорску аутокефалну цркву са Амфилохијем Радовићем на челу.
Прије неколико дана је на црногорској телевизији приказан интересантандокументарни филм о Амфилохију Радовићу, у народу познатијим под многим именима, као на примјер: Ристо сотана, Ристо лажов, ђедо, зилот, Јустинов ученик, највећи теолог двадесетог вијека и тако даље. Тај филм је приказан управо у исто вријеме, када је пропагандна служба овог "Митрополита" покренула велику акцију величања лика и дјела контравезног и све присутног Амфилохија Радовића, представљајући га као спасиоца православља, човјека који је сачувао православље у Црној Гори, изградио много Цркава и манастира и све у томе тону, али овај пут без слика са ђецом и без врапца у руци, којег су специјалним лепилом прилијепили за Ристову руку, или га однекле доводили ошамућеног или издрогираног, све са циљем да покажу, како и врапци осјећају светост овога великога човјека.
Лице Ристово бијаше озарено, када је јадни врабац обитавао у његовј руци, исто као што је увијек озарено када је у близини каквих политичара, или папских кардинала, те буквално дјелује као беба када јој неко да звечку да звекће а оно јадно радосно, само се смијури.
По мојем мишљењу ови оркестрирани напади на Амфилохија, као и оркестрирано величање од његових присталица, боље рећи Ристове пропагандне службе (он је вјероватно једини епископ у СПЦ који има такву службу за пропаганду, као и своју личну обавештајну службу, те специјално обучене хакере, од којих је неке рукоположио за свештенике) су били у циљу дизања његовог рејтинга, пред наступајуће веома важне догађаје.
Једна моја сестра у вјери из Бара нам је сведочила, како је Ристо растурио њихову "зилотску" заједницу и врбовао једног њиховог брата у вјери, који је био врстан хакер. Тог човјека је касније Ристо рукоположио за свештеника и запослио код њега да за њих обавља одређене задатке. Да не помињемо Џомића, којег је довео и рукополжио, те Јована Пламенца, чувеног "новинара" удбашке "Дуге", који је када сам прије 32 године лежао у затвору писао против мене свакакве гадости.
Прије него се осврнемо на прогнозирање наступајућих догађаја, да се још мало осврнемо на документрани филм црногорске телевизије, у којем је било много интересантних информација и који је урађен ИЗВАНРЕДНО. Филм показује сву шизофреност црногорског Митрополита, или боље речено његову подлу дјелатност на растурању србског народа и православља. Филм је, наравно, изазвао велико негодовање код необавијештених, који нису укапирали да се овим филмом Ристу диже рејтинг и да се покушава приказати као мученик и праведник, што је веома битно, јер за наступајуће догађаје је од велике важности да сав србски народ стане иза њега и аминује све оно што ће ова пропалица урадити.
1. Убедљиво најважнији дио филма је био сами почетак, гдје се приказује устоличење Риста Радовића на црногорски трон. На филму се види живи и здрави владика црногорски Дајковић, један побожни и благочестиви старац, који је говорио, ако му неко доведе Радовића код њега, да ће он направити раскол у Цркви. Лице овог блаженог човјека, који присуствује устоличењу једног удбаша и језуитског кадра на трон Светог Петра Цетињског говори више од свега. Ко је и како натјерао владику Дајковића да пређе преко овог неканонског дјела, то сами Бог зна а уз њега и тајна комунистичка служба, по злу чувена УДБА, или, како ли се то данас већ зове.
2. У филму се покушава приказати, како је Амфилохије антикомуниста а истовремено се види како човјек велича једног Слободана Милошевића, па како даје орден једном комунистичком старом збиру и масону Војиславу Шешељу (који у Марићевом ријалитију исповеди како Христос није Бог и Дух Свети није Бог), па се не приказује, како је држао опело једном од највећих ратних злоцинаца у СФРЈ, масовном убици и манијаку Миловану Ђулашу, творцу ритуалног кабалистичког убиства на "пасијем гробљу", који се до смрти нигдје јавно није покајао за своје грехове. Ја сам лични свједок, како су Амфилохије, његово окружење и Матија Бећковић, саботирали да се не објаве сабрана дјела покојног Станоја Беговића, предратног градоначелника Даниловграда и добровољца из Америке, поготово су саботирали његово аутобиографско дјело, велике књижевне вредности у којем се описују зверства комуниста из прве руке, са све именима и презименима. Његов рођени син, доктор Бранко Беговић, стари љотићевски емигрант је на моју иницијативу поклонио сабрана дјела Митрополији Црногорско Приморској и србској академији наука и умјетности (гдје сједе све масон до масона) и ја сам лично та дјела уручио Матији Бећковићу и оцу Радомиру Никчевићу и био лични сведок саботаже тих дјела и на крају су сва дјела из Митрополије била једва враћена, осим аутобиографије, која до дана данашњег враћена није, док је "академик" Матија Бећковић сабрана ђела, по његовим ријечима, наводно изгубио. Нити се Матија Бећковић, нити било ко из Митрополије удостојио једног писма или било каквог обраћања покојном доктору Беговићу. У сабраним дјелима је била аутобиографија, неколико приповједака и више драма, које су се чак и играле по Америци и све је то било велике књижевне вриједности, поготово за једну малу Црну Гору, али ни на крај памети ми није било да ће дјела саботирати један удбашки Митрополит и један удбашки академик.
3. У филму се чује како Митрополит помиње Јасеновац и усташе, али се не помиње, како је Митрополит један од плејаде оних који преговара у вези проглашавања Алојза Степинца за светитеља и како је Митрополит био први човјек у СПЦ који је јавно изјављивао да су усташе побили око 80.000 људи. На Сабору руске заграничне Цркве, прије отприлике двадесет година, Амфилохије је рекао како су "унијати побили 80.000 Срба", што је изавало велике револте међу свештенством и вјерницима руске заграничне Цркве. Такође један од главних пулена цетињскога фолиранта је Јован Ћулибрк, масон и човјек, којег су Јевреји научили да смањује број жртава у Јасеновцу и у НДХ, те су га мрачне силе поставиле да буде епископ у Хрватској.
Вјероватно се многи читаоци форума "борбазаверу" сјећају легендарног православног форума "БСН", којег су забранили јеретици Амфилохије Радовић и Атанасије Јевтић, познат под надимком "цигу лигу пророк".
Сјећају се да је непосредно пред забрану БСН-а створен форум "verujem.org", којег су водили Амфилохијеви пулени са београдског теолошког факултета, па су касније многи од њих од самог Амилохија и рукоположени за свештенике по Београду а главни уредник форума, је касније постао главни уредник листа "Православље". Па ако се сјећате самог почетка рада тог форума и једног учесника дискусија, који је за свој лого поставио слику Алојза Степинца. Тада сам ступио у преписку са тим човјеком и ускоро банован са форума. Касније су многи православни учесници били на том форуму шиканирани и бановани и пошто је Амфилохије био главни гуру тим уредницима, почели смо да стварамо друге православне форуме и да се боримо и раскринкавамо ту јеретичку пропалицу, јер нас она боранија испод њега није много интересовала.
И успјели смо само дјелимично и то да за пар година одложимо рашчињење епископа рашко-призренског Артемија Радосављевића, којег су лажном новчаном и никада доказаном афером свргнули и са њим са Косова протјерали преко 200 монаха и монахиња. Човјека, који је тим монасима пружио уточиште, "грешног Милоја", су анатемисали и искључили из СПЦ, док су главном србском масону Тахировићу дали орден светога Саве.
4. По свједочењу деведесетогодишње госпође Гавриловић, ћерке прератног југословенског министра, која је Амфилохију и Атанасију била лични преводилац по Америци, ЦИА је натјерала Амфилохија да смијени владику Артемија, јер је био непогодан. Ипак, није то било само дјело ЦИА, него и дјело Ватикана и екумениста у СПЦ, јер је и сам демон проговорио из Амфилохија рекавши, како су они преко десет година чекали да ово ураде. Тада није било никаквих притисака из САД, нити било какве измишљене новчане афере, али рече демон из Амфилохија, како су десет година чекали да га смијене. Такође, по диригентском палицом Амфилохија, србске светиње на Косову су "реновирали" албански терористи и уз сарадњу са Вартоломејем и римским папом, Амфилохије се ставио у службу стварања независне косовске цркве.
5. Амфилохијева пропагандна служба га је дуго времена рекламирала као Јустиновог ученика, али никако није успјела да објаснити, како то, да му је Јустин дао благослов да га школују језуити и како то да му је дао благослов да га у свештенички чин рукополажу новокалендарци. За живота Јустина, Ристо је учествовао на екуменистичким скуповима и права истина о томе је, да је Јустин био заточен у манастиру и да га је посјећивао ко је хтио, па је међу њима било младих и од удбе заврбованих богослова и монаха, који су тамо послати, ради каснијег дизања рејтинга и што бољег уништења православља. Један од тих, специјалаца је био и Ристо Радовић. Потрудиће се касније његови лажни ученици да авву Јустина прикажу као екуменисту, што је урадио Зоки Јевтић, или да му фалсификују књиге, избацујући цитате, гдје паписте проглашава јеретицима, што је урадио Ристо Радовић. Исти Ристо Радовић је са београдског теолошког факултета избацио догматику светог Јустина и по налогу Ватикана и масонерије убацили су чувеног масона и екуменисту Зизјуласа, чијим се јеретичким учењем затроваше душе младих богослова.
6. После смрти патријаха Павла и чувеног сувог плакања Риста Радовића за њим, на интернет православној сцени Ристова гарда прави форум "поуке.орг", гдје се јерес проповиједа и са "кровова". Напоменуо бих овог пута и чувену Ристову посјету манастиру Ћелије и његово друго суво плакање за "братом" Артемијем и његовом залуђелом дјецом, која одоше са њим.
7. Шозофренија и спрдање са интилигенцијом народном, поготово је била видљива, бацањем анатема Риста Радовића, на сваког онога ко не воли и ко не буде вјеран Русији. По триста и по три хиљаде пута, он лично (јадо мој) анатемише свакога таквојега. Свети Петар Цетињски је проклео свакога онога, ко не буде вјеран православној руској монархији а не јеврејско комунистичкој цитадели, под именом Совјетија а данас Русија. Уосталом, његов велики пријатељ Мило Ђуканович, како сам рече Ристо, би по тој логици требао бити проклет 3000 пута. Како то сад, 3000 пута проклет а овамо, добар му је то пријатељ.
8. Не могу а да не поменем "цркву" конзерву, коју је југословенска ратна авијација хеликоптером доћерала на Орјен и коју су ђедоимани прогласили новим Јерусалимом, иако су мирно могли од камена озидати Цркву 'Божију, но требало је и Милу и ђеду провокација, дизања ђедовог рејтинга ради. Невјероватна смијешна је била изјава потпуно неталентованог Дугиног новинара и писца памфлета а данас "свештеника" Јована Пламенца, да ће по предању Црква на Румији сићи са неба, па ето, као јеврејска секта "Хасиди", дај да испровоцирамо оно што пише по предању, па да ми сами спустимо са неба конзерву хеликоптером и направимо нешто што од постанка свијета до данас још нико направио није, да имамо цркву од лима. Сачувај Боже и Свети Василије, како се овдје неко спрда са нама.
9. Невјероватна дрскост Амфилохијева је да стално помиње светог Василија Острошког, а не прича о љетњем олтару, којег су подигли поред горњег манастира, који је сав у духу католичком и протестанском, те нацртаног демона "гаруду", којег су нацртали на олтару. Ћуте о томе, како је Свети Василије са планине на тај олтар и директно на демона "гаруду" бацио стијену и обурдао им јеретички и окултни олтар. Не причају и о пирамиди коју су направили над улазом у горњи манастир и о наопаком крсту нацртаном на пирамиди, који стоји са десне стране манастира, уцртан на стијени, који сви можете да видите.
10. Причају заиста много и о крстионици на Превлаци, која дивно изгледа, али ћуте о томе, да крштавају неканонски поливањем и да тиме хуле Духа Светог. Ћуте о томе да је то постало правило, чему сам сам свједок био овога љета у манастиру Савина.
11. Језуитски специјалац Ристо Радовић је главни протагониста мијењања свете литургије и уклањања иконостаса из Цркава. Додуше, по Црној Гори то ради много опрезније, док се под његовом диригентском палицом тај процес у Србији одвија много брже, највише преко његовог пулена и змије Игњатија Мидића, који учи да је душа смртна, у што вјерује и Амфилохије Радовић.
12. Врхунац издаје Православља, одиграо се на острву Криту, дана окултног са три шестице 06.06.2016 године у сали, на чијем улазу бијаше дугина боја и симболи исламски и јудејски, те уз лого тога скупа, који бијаше изврнута часа за причешће. На том скупу све јереси прогласише Црквом а један од главних џокеја, тог скупа вјештица, бијаше главом и брадом "наша" змија Ристо Радовић, градитељ храмова многих и спаситељ православља у Црној Гори. После тога у граду Бару у велелепном храму нацрташе и фреску са тог скупа вјештица и ено је стоји поносно још увијек тамо, те се људи моле и клањају пред нацртаним масонима и брадатим вјештицама, које освети слика изврнуте часе за причешће, на дан 06.06.2016.
13. Недуго после тога констатинопољска масонска ложа на челу са Архијеретиком и масоном Вартоломејем у којем обитава легион кнезова демонских, прогасише аутокефалност украјинским јеретицима. И сад се нађе Ристо на муци великој, његов главни пајташ Вартоломеј пао под критике руске Цркве, коју води кгб масон и јеретик, друг Кирил и који то мора да ради јер му је наређено од Путина. Он јадан љуби папу, таман као Вартоломеј, али што се мора мора се. И Ристо љуби папу, али мора и он да жонглира, јер народ воли Русе, па онда мало саслужује са украјинским јеретицима, мало не саслужује, мало их бодри па мало критикује, цима народ лијево десно, све док му пажња не попусти и онда ће курвањски да им подметне превару, да ће само ријетки примијетити да су преварени.
14. И ево примичемо се полако епилогу ове драме, која је по свему судећи, стварање аутокефалне црногорске Цркве, под управом Констатинопоља, а врло брзо под управом Ватикана. Никада римске папе нешто не говоре тек тако, тако ни један од претходних папа, не прогласи тек тако да ће Црна Гора бити центар екуменизма и ко зна, да се перфидном масонском игром ове литије не претворе у покрет за одвајање наше Цркве од СПЦ. Бијасмо свједоци прије пар дана, преговорима са премијером Марковићем и у снимку су се могле видјети веома интересантне ствари, од тога да је сусрет био екстремно срдачан, да су руковања трајала веома дуго, до тога да је било веома тешко протумачити, да ли је Амфилохије Марковићу шеф или обрнуто.
15. Сада долази полако до епилога ове драме. Пулени Атанасија Јевтића и Амфилохија у Америци праве раскол. Други раскол прави СПЦ, тиме што остаје у екуменизму, те ће због тога једна велика група наших вјерника из САД прјећи у зилоте, односно сјединити се са грчким старокалендарцима, што се већ десило у Аустралији. Дакле, уз диригентску палицу Амфилохија направљен је раскол са Артемијем, те је уз његову диригентску палицу скоро готов раскол у САД, гдје ће један дио се прикључити Вартоломеју а други грчким старокалендарцима. Србски патријах Иринеј мора да путује због тога у САД, а лукави Ристо га баш на тај дан позива у Црну Гору, знајући да он не може доћи.
16. Претпостављам да ће се ускоро режирати већи сукоб са србским патријахом и то ће онда послужити као разлог за прекидање општења, или за неку врсту благог одвајања. То благо одвајање ће врло брзо прерасти у веће и онда у стављање под константинопољску шапу, што ће опет довести до тога да ће наш народ и наша Црква ускоро бити унијати.
Овдје имате филм са црногорске телевизије. молим вас пазљиво и више пута погледајте почетак, прва три минута и владику Дајковића. Израз његовог лица говори више од свега:
А овдје погледајте Амфилохијев перформанс сувог плача у манастиру Ћелије:
А овдје Ристо није плакао, чак ни на суво, када је по наређењу Ватикана и духова поднебесја протјерао владику Артемија са Косова, на што је, по његовим ријечима, десет година чекао:
Овђе је наопачке окренут сатански крст, набоден на пирамиди на Острогу:
А ево чудо Светог Василија Острошког, када је јеретицима порушио демонски олтар:
Последњи пут ажурирано ( уторак, 25 фебруар 2020 )
"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан, није одлика српског народа".