Чињенице и аргументи о Новом уставу и корпорацијама о којима се не говори

Ових дана изложени смо до сада невиђеној кампањи коју по директиви тројице епископа у САД спроводе разне личности и медији. Петиција ”Утицајних Срба” која је пре неки дан осванула на интернету је још један доказ те кампање. Сигуран сам да потписници те петиције (од којих су многи потпуно непознати у српској заједници ) и великом већином нису упућени у проблематику која је узбудила и узбунила и свештенике и мирјане у САД, (осим оних који су директно учествовали у стварању овог хаоса). Потписници су вероватно вођени личним осећањима према тројици епископа, потписали исту.  Такође, у тој петицији није наведен нити један доказ који би дао и трунку наде да су тројица Епископа у САД и њихови правни саветници невини пред чињеницама које говоре против њихових поступака.

  Треба нагласити да су сви релевантни механизми за пропаганду ¹ коју спроводе тројица епископа у САД доступни само њима и њиховим правним саветницима, док је једноставно немогуће широј црквеној јавности представити другачије мишљење или га било где објавити.  Они тј. тројица епископа и њихови правни саветници, било какво супротно размишљање или гледиште одмах одбацују као ”клевете и злонамерна тумачења”. Треба се овде запитати да ли је  могуће доћи до добрих решења, ако је било какав покушај дијалога или разговор са разменом мишљења већ у самом старту онемогућен и одбачен као ”злонамерна клевета”.

Пре неки дан смо путем званичног веб сајта СПЦ у САД (serborth.org) прочитали још један у низу елабората, који форсира и брани становиште, да су тајни и широј црквеној јавности до сада непознати административно-правни послови одрађени од стране тројице епископа и њихових правних саветника, по закључку тог елабората потпуно ”регуларни и исправни”. Ово саопштење које спада у домен мисаоне акробатике (а нема сумње ко је састављач истог), обилује савршеним извртањем чињеница, погрешним тумачењима, нападима и неистинама и небитним информацијама. Оно  што нам потписници овог текста не одговарају јесте по чијем одобрењу су приступили тим важним административно-правним променама? Сам елаборат је толико сам по себи контрадикторан и у супротности са Уставом СПЦ за Северну, Средњу и Јужну Америку да је одговор и коментар на њега, истине ради, једноставно неопходан.   Зато вас молимо да узмете Устав СПЦ у своје руке и уверите се да је ова наша анализа истинита и да објашњава суштину проблематике са којом се наши верници сусрећу последњих 8 месеци у САД.

I.  ,,У одбрану истине и јединства Српске Православне Цркве'' морамо разложити на делове како би дали тачан тј. истинити коментар. Морам рећи да текст није толико садржајан колико је намерно дугачак, како би нас затрпао многим фразама, гледиштима и компликованим изразима и за многе неразумљивом проблематиком.   

1.                Страна 1., параграф 1. - Административно-правни поступци тројице епископа и њихових правних саветника су одрађени 2017,  без знања епископа Митрофана и Кирила, без знања Централног Савета (јер у записницима Централног савета нема помена нити сагласности о овим радњама, осим формирања Правног тима…), без знања Црквено-народног Сабора као највишег законодавног тела СПЦ у САД, без знања шире црквене јавности, без знања и одобрења Светог Архијерејског Сабора СПЦ. Дакле, све је урађено нетранспарентно тј. тајно и без сагласности тј. без одобрења органа и тела СПЦ која о таквим важним поступцима морају бити упозната.  

2.                Страна 1., параграф 2. - Константни осврти на којекаква пискарања и оптужбе из жуте штампе су само покушај да се пажња скрене са стварне и чињеничне проблематике. Нико озбиљан неће узети здраво за готово такве написе, који су у неким случајевима анонимни. Континуираним помињањем текстова из ”жуте штампе” тројица епископа само дају на тежини тим оптужбама за које их прозивају. Присетимо се да су неки од Епископа писали за ту исту жуту штампу.

3.                Страна 1, параграф 4. – Одбацивање различитог размишљања и тумачења везаних за поступке тројице епископа и административно-правне радње које су одрађене  тајно и без дијалога, је управо одбијање самог дијалога. Да ли  ми треба да подсећамо ове правнике и саветнике, од којих су неки докторанти права, да уколико неки правни документ или текст није кристално јасан и недвосмислен, онда самим тим и није добар. Овде ови правници јадикују до неба што су правне анализе и тумачења супротни од онога што они говоре. Самим тим ово је доказ да су правни поступци, текст и документа на којима су они инсистирали, а тројица епископа без транспарентности и дијалога, знања и одобрења спровели,  лоши у административно-правном смислу.  

II.  Овде је неоспорно да је нашој цркви у САД била потребна правна анализа везана за световну структуру регистрације и устројства црквених корпорација тј. епархија и цркве као целине, међутим коме и када су те правне анализе представљене и од кога су правни саветници и епископи 2017. добили одобрење да исте спроведу? Овде ћу цитирати важећи Устав СПЦ за Северну и јужну Америку који гласи: члан 18. страна 45. – 1. Црквени Сабор је главно законодавно тело СПЦ у Северној и Јужној Америци у пословима спољне црквене администрације. Да ли је овај правни тим представио своје анализе Црквеном Сабору? НИЈЕ. Да ли су тројица епископа добила одобрење од тог истог Сабора? НИСУ. Да ли овде важи фраза качења Устава и уставних одредби ,,мачку о реп'' онда када то појединим епископима  неодговара или прикривање иза Устава онда када им то пак одговара…  

1.                Страна 2, параграф бр. 1 – мешање свештених канона Православне Цркве са административно-правним законима секуларне државе у САД и прикривање иза истих, да би се оправдале тајне административно-правне радње је крајње неукусно. Елем, овде у САД нико не доводи у питање ауторитет једног Епископа да надгледа епархију и руководи покретном и непокретном имовином, заједно са  Епархијском Скупштином и Епархијским Саветом. Овде бих свима које ова проблематика интересује препоручио да прочитају у целини Члан 14, Устава који се односи на Епархијске Архијереје и њихов јасно и недвосмислено дефинисан делокруг рада и утицаја. Цитираћу овде само члан 14, бр. 5 – Епархијски Архијереј … у сарадњи са црквено-јерархијским и црквено-административним (самоуправним) телима, управља и руководи целокупним унутрашњим и спољашњим животом епархије.  Дакле  у сарадњи. У задње време постоји тенденција, коју форсирају правни саветници тројице епископа, а ови их опет радо примењују, а то је да епископи никога нити информишу  нити  консултују, баш као да желе да маргинализују и унизе значај Епархијске Скупштине и Епархијског Савета, самим тим рушећи вишедеценијски склад и поредак који је постојао овде у САД. Дакле, постоји тенденција да се намерно занемарује сарадња на којој говори члан 14, бр.5.  

2.                Страна, 3, параграф 4. – је место где правници сами себе поричу тј. у контрадикторности су са својим објашњењем из параграфа бр. 8 и бр. 9. Последња реченица  овог параграфа је доказ да покретна и непокретна имовина ни у ком случају не сме и не може бити регистрована на индивидуе тј. епископе именом и презименом - доказ је заиста идеалан… Пођимо логиком да свака епархија има један или више аутомобила. Ова имовина никако не би смела или требала да се региструје на име и презиме епископа, већ на име епархије како би се избегло плаћање такси и како би правни оквири били задовољени. Дакле, епархијска скупштина одобрава куповину, онда епархија својим новцем купује ауто или било коју некретнину и самим тим постаје власник, а име подручне епархије се уписује у власнички лист или тапију, а не име и презиме подручног епископа. Уколико би се унело име и презиме подручног епископа онда та индивидуа постаје суверени и једини власник имовине, који може са покретном и непокретном имовином у легалном тј. правном смислу да ради самовољно шта жели.   Учестале флоксуле  ,,ма неће наш епископ то урадити'' у правном смислу су смешне, и показују да смо у немогућности да било шта урадимо или да наше епархије заштитимо уколико би епископу ипак пало на памет да уради нешто што не би смело.  

3.                Страна 4, параграф 7 – правна канцеларија г. Серителе је морала да разради и предложи Епископском Савету у САД (а Епископски Савет Црквеном Сабору) правни модел, који би био у сагласности са Уставом СПЦ за Средњу и Јужну Америку и световним законима,  а не у складу са произвољним жељама и замислима тројице епископа и њихових правних саветника.  Опет се поставља питање коме и када је овај модел представљен и од кога је одобрен? Од Црквеног Сабора и Светог Архијерејског Сабора нису одобрени.  Такође, правници и састављачи овог текста избегавају да нас информишу о правним ризицима, којима нас у овом параграфу плаше… Подједнако је загонетно како регистровање тј. пренос власништва са Епархије на појединца именом и презименом тј. епископе, омогућава ослобођење од пореза?! Ваљда је управо обрнуто, јер је епархија не-профитни правни ентитет који је ослобођен плаћања пореза, док појединац тј. епископ као индивидуа то није…  

4.                 Страна 4, параграф 8 -  овај део је замена теза и покушај да се објасни необјашњиво а то је да једна форма коју је осмислио и предложио г. Серитела не може бити примењен на исти начин на истоку и на западу, јер свака савезна држава има сличне, али утолико и различите законске одредбе које се тичу непрофитабилних корпорација. Неозбиљно је и безобразно а и вређа здрави разум њихово позивање и објашњење да су оснивачки акти² јавно доступни документи,  јер то фактички значи да је кривица Црквеног Сабора (свих делегата) и Светог Синода и Светог Архијерејског Сабора што нисмо ровили и копали по архивама државних секретара подручних савезник држава³ како бисмо се информисали о изузетно важним, а тајно одрађеним административно-правним акцијама које су предузели тројица епископа и њихови правни саветници. Овде постављам питање Епископима да ли су они знали да је парохија у Денверу, Колорадо 2010 године променила тј. усвојила потпуно нови оснивачки акт парохије?! Наравно да не знају, јер нису ровили тек онако од досаде по архиви државног секретара у Колораду. Такође, да ли би надлежни Владика Максим, да којим случајем није био  обавештен од стране свештеника и Управног Одбора парохије Св. Јована у Денверу, о променама административно-правне природе тј. регистрације ове парохије са државом Колорадо, прихватио идентично бизарно објашњење? Даље нам се у истом параграфу перфидно потура мисао да ће ,,… нови епископ преузети власт над ентитетом'', да власт, али не и власништво?! Ми смо забринути зато што су именом и презименом они (епископи) као појединци наведени у власничким листовима и тапијама од манастира, кампова, резиденција, грађевинског и пољопривредног земљишта?! Ово значи да је извршен пренос власништва са епархија на појединце, а за секуларно право није битно која је њихова титула или позиција. Поставља се логично питање: Да ли је манастир Св. Саве у Либертивилу био регистрован на св. Мардарија лично именом и презименом или на Америчко-канадску епархију? Св. Мардарије помози нама грешнима и спаси нас адвоката и правника и епископа који нас воде у црни амбис правних перипетија.  

5.                Страна 5, параграфи 9 и 10 – главно питање је од кога и када су тројица епископа и њихови правни саветници добили сагласност да 2017 приступе тако важним административно-правним изменама, која у својој суштини мењају структуру и организацију СПЦ у САД?! Овде је важно истаћи да су тројица епископа и њихови правни саветници, приликом тајних регистрација епархија и СПЦ у САД,  угасили и из евиденције секретара савезних држава Илиној, Калифорнија и Пенсилванија потпуно избрисали претходне правне ентитете?! Регистровали су потпуно нове под новим именима и правилима. Ови ново-регистровани правни ентитети немају никаквог континуитета и додира са претходним, тако да произилази да СПЦ у САД постоји од 2017.  О разлозима због којих је то учињено можемо само нагађати.  Чињенице нам говоре да су тројица епископа лично именом и презименом суверени директори, доносиоци одлука, једини чланови и власници целокупне имовине која потпада под корпорације које су 2017 регистровали. Нико други нема  право да било шта предузима, мења или слично, уколико се не зове Лонгин Крчо, Максим Васиљевић или Иринеј (Мирко) Добријевић. Ове одлуке и начин на који су ове нове тајне корпорације регистроване и уређене је у директној супротности са Уставом СПЦ у Северној и Јужној Америци члан 7, бр.3 који каже : ,, Све што се односи на управу покретном и непокретном имовином, верским корпорацијама, … под надзором је епархијског Архијереја, свештенства и световних лица одговарајућих црквено-административних (самоуправних) тела СПЦ у Северној и Јужној Америци''.  Дакле, под надзором (не у власништву) и Архијереја и свештенства и световних лица. Видимо да надзор и контролу спроводимо здружено сви ми који чинимо СПЦ у САД. На овај начин се обезбеђују контролни механизми или равнотежа власти и транспареност, а омогућава ср да све буде у хармонији и поверењу. Врло је важно знати да је народ овде у САД врло осетљив када се маргинализује и третира на начин на који их сада третирају тројица епископа, те из тог разлога је незадовољство  велико и наставља да расте. 

6.                Страна 6, параграф 12 – при крају овог дела нас ови правници наново плаше сношењем одговорности за догађаје у Канади или Јужној Америци, међутим не наводе нам које су то одговорности и на који начин смо сада сигурнији од истих одговорности?! Такође, шта је то натерало тројицу епископа и њихове правне саветнике да без знања, дакле тајно, без одобрења Црквеног Сабора и Св. Арх. Сабора и на брзину одраде ове административно-правне радње?! Зар није наша црква у САД задњих 60 година постојала и функционисала под правилима која су до 2017 важила, па није имала никаквих одговорности и проблема, а сада тј. 2017 се на брзину самоиницијативно приступило промени структуре, правила и организације СПЦ у САД. Овај параграф нам открива да је тројици епископа важнија препорука адвоката, него поштовање процедуре прописане Уставом СПЦ у Северној и Јужној Америци. При крају нам се објашњава да је елиминисање назива Српска Православна Црква и преименовање у  ”Српске епархије у САД” боље решење које одражава везу са Пећком Патријаршијом СПЦ. Овде подсећам на постојање православних епархија Руских црква у западној Европи, а које су иако етнички руске, потпадале под јурисдикцију Цариграда?!⁴ Један од најбољих назива би био: Епархије Српске Православне Цркве у САД, који у самом називу, односно званичном имену одражава и идентификује  нашу припадност Пећкој Патријаршији?! 

7.                Страна 6, параграф 13 – овај параграф обилује неистинама и покушајима да се неистинама оправдају поступци тројице епископа. Чињенице говоре да су потпуно нове корпорације регистроване 2017, тајно и мимо процедуре одређене Уставом СПЦ. Од тада су протекла два Архијерејска Сабора, један Црквено-народни сабор и неколико епархијских скупштина, а да тројица епископа нису нашли за сходно да ниједно од ових тела барем обавесте о постојању ових нових корпорација! Члан 21, бр.1 говори да је: ,,Епархијска Скупштина епархијско законодавно тело за спољашње послове црквене администрације''. Дакле, епархијске скупштине су и у овом моменту прескочене и заобиђене. Шта више тројица епископа се нису удостојила да на Црквеном Сабору 2019 чак и помену тј. информишу Сабор и делегате да су ове правне радње одрадили далеке 2017. Даље се наставља са  неистинитим тврдњама да су документи у вези са регистрацијом наше цркве из 1935 били сакривени у судској архиви среза Лејк, а да су сада документи нових корпорација ,,захваљујући надчовечанским напорима'' тројице епископа и њихових правних саветника сада доступни?! Каква глупост и лицемерје!!! Прво, стара документа су била подједнако доступна на увид јавности уколико сте могли да лично посетите срез Лејк и поднесете молбу да вам чиновник изда копију истих. У данашње време докумената су доступна у електронској форми с'обзиром на напредак технологија. Друго, уверени смо да је Св. Мардарије у своје време о намерама регистрације цркве и корпорације известио и народ и свештенство, док су 2017 тројица епископа самоиницијативно и без ичијег знања све одрадили. О томе да су се тројица епископа руководила намером  да све прикрију и да све буде НЕ ТРАНСПАРЕНТНО говори 8. члан  оснивачких правила новоформираних корпорација који каже: ,,Корпорација, која нема чланова са правом гласа, једногласно донетом одлуком Јануара, 4. 2017 од стране тројице директора, владике Лонгина Крчо, Владике Максима Васиљевића и Владике Иринеја Добријевића, одлучила је да усвоји генерални правилник државе Илиној из 1986 за не профитне корпорације и да постане непрофитна корпорација у Илиноју.'' Дакле, овај параграф побија њихове тврдње да су имали транспаренту намеру. Овај састанак тројице епископа одржан је без знања и присуства епископа Митрофана и Кирила.

8.                Параграфи бр. 2, 3, , 5, 6, 7, 11 и 14 нису толико битни, али јесу празна демагогија како би се добило на квантитету и дужини текста.  

9.                 

III. у вези устава и Црквено-народног Сабора из 2019.  

1.                Страна 7, параграф 1 - Делегатима на Сабору нови Устав је подељен као одлично уређена и одштампана  књига.  Експлицитно нам је речено да је ”Св. Арх. Сабор овај устав одобрио и да се не може о њему расправљати нити мењати”. Сада нам тројица епископа говоре да је то била некаква ”радна верзија Устава”?! Ко још са добрим намерама приступа трошковима штампања и комплетирања једног Устава ако није сигуран да ће као радна верзија бити усвојен на Црквеном Сабору или на Св. Арх. Сабору?! Такође, поуздано знамо да су епископи свештенству слали званичне акте (писма) о постављању канцелара и секретара цитирајући нови Устав. 

2.                Страна 7, параграф 2 – Очигледно је да је погрешно што је захтевано да се Црквени Сабор одржава на сваких 5 година јер видимо да постоје питања која су важна, а о којима искључиво само Црквени Сабор у САД има ингеренције да расправља. Такође, нека нам ови правни саветници и тројица епископа представе допис Св. Арх. Сабора који им одобрава оволики размак између одржавања Црквених Сабора у САД. 

3.                Страна 7, параграфи 3, 4 -  врло битни јер нам говоре о томе како нам је измењени назив наше цркве у САД перфидно потурен, и на то нас ови правници подсећају… 

4.                Страна 8, параграфи 6, 7, 8 - су празне демагогије и шупље приче у покушају да се још једном путем акробатике оправдају административно-правне радње тајно одрађене мимо процедуре и без знања Црквеног Сабора.  

5.                Страна 8 и 9 , параграф 9 -  овде се намерно погрешно тумаче одлуке Св. Арх. Сабора које изричито и јасно говоре да се даје сагласност да се Устав ограничи на територију САД тј. територији коју покривају наше три епархије. Св. Арх. Сабор нигде не даје сагласност за промену имена СПЦ у Северној и Јужној Америци, па је следствено томе Св. Синод поништио нови Устав са новим именом и ингеренцијама, који је на Црквеном Сабору наметнут од стране тројице епископа и њихових правних саветника. Чак шта више из овог сапштења Св. Арх. Сабора се види да се нигде не помињу административно-правне радње које су предузели тројица епископа 2017.што нам говори да ни сам Св. Арх. Сабор није био упознат са најбитнијим потезом који је од суштинског значаја за СПЦ у САД. Да ли је и Св. Арх. Сабор требало

6.                 да претражује базу података за државе Илиној, Калифорнија и Пенсилванија, као што су нам раније сугерисали ови правници?! 

6.                Страна 9, параграф 10 – Из самог сведочења Еп. Митрофана и Кирила се види да они уопште нису знали да су административно-правне радње тајно одрађене, нити да ће бити самовољом тројице епископа буквално избачени из рада Епископског Савета, нити да је Св. Арх. Сабор расправљао о темама у које нас тројица епископа и правни саветници убеђују да су имали сагласност Св. Арх. Сабора. Дакле, долазимо до закључка да су тројица епископа имала очигледну намеру да обману и Црквени Сабор у САД и Св. Арх. Сабор и Св. Синод Српске Православне Цркве у Београду.  

7.                Страна 9, параграф 11 – коме и када је Св. Арх. Сабор обзнанио одлуку о сагласности ограничења Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци на територију САД? Због чега нас званичним актом тројица епископа нису обавестила о овим одлукама Св. Арх. Сабора? 

1.                Страна 10, о радном делу Црквеног Сабора – чињеница је да је са намером најважнија тачка дневног реда – Уставна питања -  остављена за сам крај радног дела Црквеног Сабора. Осим тога правници нас лицемерно подсећају : ,,огромна већина присутних делегата није поставила питања или приговоре на ажурирану штампану верзију Устава''. Какав сраман закључак?! Било је приговора, али када су видели да приговори расту, брзим маневром је завршен рад Сабора. Да ли ико може да замери делегатима и свештеницима, од којих многи нису рођени нити школовани у САД, зато што нису имали коментар на правни документ од 163 стране??? Уместо да смо у ПДФ формату добили ''радну'' верзију устава бар месец или два унапред, нама је под нос, пред сам крај заседања Црквеног Сабора, потурена књига од 163 странице. Ко је од нас делегата и свештеника правно школован да може одмах дати неки коментар или сугестију? Чак би и правници морали да се удубе и посвете више времена документу какав је Устав да би о њему могли да дискутују.   До дан данас многи свештеници и делегати не разумеју суштину и проблематику правног лавиринта у који су нас увалили правни саветници и тројица епископа. Даље нам говоре: ,,неколико делегата је изразило жељу да се о ''ажурираној'' одштампаној верзији Устава гласа, али им је речено да се о овој теми не гласа због тога што је то одлука Св. Арх. Сабора, који је тело више од Црквеног Сабора''.  Било ком епископу који је учествовао у раду Св. Арх. Сабора који ову изјаву прочита биће јасна неистина и манипулација којој су прибегли тројица епископа. Овде су нас директно обманули да је Св. Арх. Сабор одобрио Устав (то су биле речи које су употребили) и да је донео одлуку да се о Уставу не гласа?! Нека нам сада објасне како је онда дошло до тога да Св. Синод поништи оно што је Св. Арх. Сабор одобрио?! Ово би требало да објасне и нама и Св. Синоду и Св. Арх. Сабору. Наша је претпоставка ова: да је све протекло како су планирали, они (тројица епископа) би на Св. Арх. Сабору 2020 овај измењени Устав представили као документ који је ”усвојен или одобрен” од стране Црквено-народног Сабора у САД, и тиме заокружили правне радње.

2.                Сртана 12, параграф 16 – тројица епископа су покушала да се измигоље из неугодне ситуације у којој су себе сами довели тако што нису о одлукама Св. Синода обавештавали своје свештенике и парохије. Св. Синод је стога преузео на себе да  да свештеницима директно шаље дописе тј. акте, који су се тицали поништења одлука Црквеног Сабора из 2019 и одржавање ванредног Црквеног Сабора.

3.                Страна 12, параграф 18 -  овај скандалозни параграф је толико лицемеран и сраман да треба да служи на част потписницима елабората ,,У одбрану истине и јединства…'' Дрскост ових правника превазилази све границе, јер они траже да се измењени и ажурирани Устав, који је тренутно поништен од стране Св. Синода, усвоји и потврди на заседању Св. Арх. Сабора 2020. Они траже да Св. Арх. Сабор одобри све нелегитимне, неуставне и мимо свих процедура одрађене правне радње? Текст устава није транспарентно представљен на Црквеном Сабору, нити је усаглашен, нити усвојен од истог, према томе такав Устав (макар он био ажуриран и од најбољих правника и саветника тројице епископа) не би требало да се нађе на дневном реду Св. Арх. Сабора 2020. Читајући даље 18 параграф само што нам не потеку реке суза, пошто нам правници сугеришу да је потурање под нос књиге Устава од 163 стране у последњим моментима рада Црвеног Сабора, транспарентност?! Такође, овде несвесно откривају намеру тројице епископа да намерно заобиђу Црквено-народни Сабор у САД, и да на њима својствен начин (највероватније) изманипулишу усвајање истог на Св. Арх. Сабору 2020.

Све предње речено очито говори о колаборацији правних саветника и тројице епископа да на крајње нетранспарентан, без дијалога и на правно двосмислен начин измене структуру и уређење СПЦ у САД, манипулишући и Црквеним Сабором и Св. Арх. Сабором.

Подсетићемо све да је у крајњој инстанци питање Устава можда мање битно, а да је најважније питање регистрације нових правних ентитета из 2017 и уређење истих као и пренос епархијског власништва на појединце. То је срж проблема и узнемирености.

И на крају, ми свештеници и мирјани који смо забринути због новонастале ситуације, делимо исту забринутост са Св. Архијерејским Синодом и Патријархом и нисмо никакви клеветници и непријатељи цркве како нас они који се већ месецима противе одлукама Св. Синода срамно оптужују.

                           Хронологија догађаја у СПЦ у Северној и Јужној Америци

          I.          Август, 2014 - 21. Црквени Сабор, одржан у Алхамбри, Калифорнија

·  Није било помена о потреби за изменама корпоративног и правног устројства СПЦ у САД

         II.    Децембар, 2014 – састанак Централног Црквеног Савета, Чикаго, Илиној

·  Није било помена нити одлука везаних за корпоративни и правни статус епархија СПЦ у САД

        III.    Децембар, 2015 – састанак Централног Црквеног Савета, Чикаго, Илиној

·  Није било помена нити одлука везаних за корпоративни и правни статус епархија СПЦ у САД

       IV.    Децембар, 2016 – састанак Централног Црквеног Савета, Чикаго, Илиној

·  Одлука бр. 3 – Формиран комитет који треба, ради дискусије, да истражи а затим да представи (вероватно правну) анализу која би могла да буде имплементирана у будућности. Епископски Савет да достави анализу митрополиту Амфилохију, који ће је 2017 представити Св. Арх. Сабору. Чланови комитета: Владика Максим, Лука Ерцег, Јамсина Буланже, Љубиша Миличић и о. Јован Марјанац.

(овде се по први пут види намера да се заобиђе Црквени Сабор)

         V.    Јануар, 4. 2017 – Састанак тројице епископа, дакле Епископског Савета у крњем саставу без владике Митрофана, (противно Уставу члан 13, бр. 1) на којем је донета одлука о брисању старих црквених корпорација и регистрацији нових корпорација под новим именом и новим правилима.

       VI.    Фебруара, 24.  до Јула. 18. 2017 одрађена регистрација нових правних ентитета тј. преименовање епархија са новом структуром и новим правилима; као и преименовање СПЦ у Северној и Јужној Америци у Српске Православне Епархије у САД, такође под новим правилима и структуром. 2017 одрађен је и пренос власништва црквене имовине на појединце.  (2017 године није стигло ни једно обавештење да је на Св. Арх. Сабору било говора о преименовању цркве у САД и изменама статуса, правилника и устројства исте)

      VII.    Децембар, 2017 – састанак Централног Црквеног Савета, Чикаго, Илиној

·  Није било извештаја правног комитета

·  Није било помена о евентуалним одлукама Св. Арх. Сабора везаних за СПЦ у САД.

·  Није било извештаја од стране тројице епископа да су учинили правне радње на регистрацији, статусу, правилима и преименовању СПЦ у САД

     VIII.    Децембар, 2018. састанак Централног Црквеног Савета, Чикаго, Илиној

·  Није било извештаја правног комитета

·  Није било извештаја тројице епископа о правним радњама из 2017 учињеним  на преименовању, устројству и правилима СПЦ у САД

·  Није било извештаја о евентуалним одлукама Св. Арх. Сабора које  би се односиле на СПЦ у САД

·  Није било помена о новом ''ажурираном'' Уставу

       IX.    Јули, 2019 -  одржан 22. Црквени Сабор у Либертивилу и Новој Грачаници, Илиној

·  На Сабор нису били позвани еп. Митрофан и Кирило. Прекршен члан Устава 18, бр. 2(1).

·  Није било извештаја тројице епископа о учињеним правним радњама из 2017 које се тичу промене имена СПЦ у САД као и регистрације нових правних ентитета, промене устројства и правилника истих.

·  Није било извештаја о евентуалним одлукама Св. Арх. Сабора које би се односиле на СПЦ у САД.

·  Пред сам крај заседања делегатима је представљен је нови ''ажурирани'' Устав, о којем се није могло гласати, дискутовати или мењати. Делегатима је речено да је нови устав усвојен од стране Св. Арх. Сабора.

         X.    Септембар, 25. 2019 – Св. Синод одлуком број 995 и 1099- 638 ставио ван снаге све одлуке Црквеног Сабора, донете без присуства еп. Митрофана и Кирила и затражио сазивање новог Црквеног Сабора. (ова званична одлука Св. Синода није достављена свештеницима и парохијама на увид)

       XI.     Октобар, 28. 2019 – Председник Епископског Савета еп. Лонгин шаље допис Св. Синоду да ће Епископски Савет и Централни Црквени Савет 5-7 Децембра приступити испуњењу одлука Св. Синода од 25. Септембра.

      XII.    Новембра, 25. 2019 – Св. Синод по други пут подсећа актом бр. 1328 да се приступи извршењу одлуке од 25. Септембра 2019 о поништењу свих одлука Црквеног Сабора и сазивању новог Црквеног Сабора најкасније до 1. марта 2020. (Св. Синод по први пут и историји СПЦ у САД, директно преко електронске поште тј. имејла шаље Синодске одлуке свим свештеницима у САД на увид)

     XIII.    Децембар, 2019 – Састанак Централног Црквеног Савета и Епископског Савета.

·  Прихваћена одлука Св. Синода од 25. Септембра

·  По први пут одржана презентација правног комитета која гласи: ,, Спољни Правни савет Цркве, ангажован за правна питања у САД, одржао је презентацију везану за упутства која је ово тело дало 2017. године у вези са корпоративном структуром епархија и преименовања, понудивши низ могућности и препорука за обезбеђење остваривања критеријума законских прописа. Исто је примљено на знање.

·  Послат допис о сазивању ванредног Црквеног Сабора.

     XIV.    Фебруар, 1. -  Свештеницима директно путем имејла достављен допис Св. Синода о одлуци да на Црквеном Сабору присуствује Њ. С. Патријарх Иринеј.

      XV.    Од децембра 2019 до фебруара 24. 2020 двојица од тројице епископа и њихови правни саветници су издали прегршт саопштења у којима бране ставове и учињене радње .

Саставио: Радован Петровић

свештеник западно америчке епархије

Денвер, Колорадо