Чак су и измислили некакову Крижевачку епархију и гркокатоличку цркву осмислили, дозволили жупницима да се жене, носе браде, оставили им и наш календар, којег су касније полако одузели. Све могуће су радили да би тај део нашег народа од Србије и наше Цркве одвојили. И нису успјели до краја. Јер пишем о оном што видим и осјећам. Још Српство и Православље на Жумберку тиња и уз мало нашег труда и жеље и воље, дало би се много учинити да се Светосавска химна поново чује на Жумберку.
Али има један други проблем.
Екуменисти и новотарци међу нашим епископима и свештеницима.
Ето побунише се против њих у манастиру Раковици, обични људи и вјерници Светосавци.
У нашој митрополији Загребачко љубљанској се чини исто. Причешћивање сваке недеље без Поста и Исповедања и бројне друге новотарије. Појединци се све гласније буне али нико их не чује. Докле? Митрополит објави књигу о јавној љубави са Загребом (где баш Загреб?), рашчини свештеника који открије крађу више стотина хиљада еура нашег новца.
Задњи пут написа да је за прославу у Витању, наводно Светосавској академији посвећену Михајлу Пупину и његовом залагању за словеначку границу и останку Бледа у Словенији након Првог свјетског рата (какве везе има наш Свет Сава са словеначком границом то вјероватно само митрополит Порфирије зна и ментори из мјешаних бракова који га окружују под будним оком словеначких фратара), потрошено десетине хиљада еура, што црквених а што државних (Србија).
Помпозно је најављивано у медијима да ће поред српске телевизије Академија бити приказана и на словеначкој телевизији. И била је заиста али смо опет доживјели шамар од браће екумениста.
Наиме говор митрополитов је у цјелини изостављен. Како је неко из наших редова могао и да замисли да ће мудри Словенци католици дозволити да им Православни митрополит (макар и Порфирије) доказује и објашњава да су Срби, па макар и Михајло Путин заслужни за стварање словеначке државе?
И онда још један бисер из новотарске радионице наших врлих екумениста.
У просторијама које су нам католици посудили да вршимо своје вјерске обреде појавила се књижица ла латиничном писму и словеначком језику, штампана благословом нашег митрополита PRAVOSLAVNI MOLITVENIK ZA OTROKE.
Не знам коме је намењен? Нашој српској дјецу у Словенији свакако није јер она знају српски и ћирилицу (који смо то ми Срби ако нисмо своју дјецу то научили?)
Да није неко мислио да поћињемо младе Словенце покрштавати и преводити у нашу Вјеру?
Или оно треће договорено и смишљено у екуменско-новотарским тајним одајама?
Најпре језик им одузети, писмо, Светог Саву, полако их припремати за нови календар. И за пут у Рим.
Довољно написа за паметне. Прекидам, јер у близини се мујезин чује, зове своје на арапском на "молитву". Само своје и на арапском.
Миро Рајлић, Ново Место