Иринеј Гавриловић, или актуелни Патријарх СПЦ још једном је показао своје право лице на ”Ванредном Црквено-народном сабору” у Клирвотеру, Флориди. Као што су расколници Иринеј, Лонгин и Максим помпезно најављивали, Патријарх институције која се званично зове ”СПЦ” је дошао у САД да спасе тројицу епископа од народне ломаче која им је била припремљена.

На овом лажном Сабору, примењене су све удбашке мере застрашивања, уцењивања и завођења лабилног свештенства и наивног народа. Злобријевић је за обезбеђење унајмио злогласну ”Јединицу за критичне интервенције” (Critical intervention Services) која је била до зуба наоружана, док је регуларна полиција била распоређена на различитим местима црквеног имања.

Примећени су и специјални агенти државне безбедносне агенције (NSA) који су на себи имали легитимације црквених делегата. Никоме ко није имао ову легитимацију  није дато ни да приђе црквеној хали, а свима који су протестовали и носили транспаренте Злобријевићеви пандури су наредили да напусте црквено имање.  Другим речима овај скуп је био обезбеђен као да долази Доналт Трамп међу Палестинце. Све је било темпирано тако да се ништа не реши. Сам тајминг и распоред овог Сабора гарантовали су групи превараната, који себе називају епископима, да још један пут заведу народ за Голеш планину.

Велики Инквизитор Иринеј Злобријевић се својски потрудио да елиминише све делегате који би могли на Сабору постављати незгодна питања. Познато нам је да је двојици свештеника непосредно пред сам Сабор Добријевић упутио забрану учешћа на Сабору, само зато што су се отворено противили криминалним радњама тројице расколника.  Од попова из три америчке епархије који су преостали да присуствују се није могло много очекивати, јер су сви застрашени и приморани да ћуте, па чак и да против своје савести подржавају своје господаре са крунама на глави.

Професионални манипуланти људских душа још једанпут су обманули српски светосавски народ. Уместо да Сабор започне са својим радом одмах ујутро, ”велики богомољци” су се задржали у цркви на литургији све до 11:30 да би доручак почео тек у 12 а ”радни део” Сабора тек у 2 сата после подне, а све по добром старом шаблону губљења времена, да би се што више делегата разишло и најмање времена остало за најважније теме.

Најзад, црнокошуљаши су изашли из цркве и уместо да Сабор одмах започне са радом, отишли су у парохијски салон за састанке где су их чекали Добријевићеве колеге из ЦИА. На том састанку подсетили су их која је црвена линија коју не могу прећи, као и који ће компромитујући материјали о њима бити избачени у јавност уколико не поступе по наређењу. На овом састанку иза затворених врата остали су више од сат времена и Сабор је отпочео свој рад говором лажи-патријарха Иринеја.  Најзад су изашли пред народ и ”Сабор” је отворен.  Пошто је владика Митрофан са собом довео читаву војску свештеника и делегата,(преко 70) тројица расколника су видела да ће ако дође до било какве расправе или гласања изгубити, па зато прибегавају лукавству и лажи-патријарху потурају текст њихове резолуције, а коју су назвали ”Одлука Црквеног Сабора” у којој се само усваја већ овабезујућа одлука СА Синода о поништењу свих одлука које се тичу организације епархија СПЦ у Северној Средњој и Јужној Америци, а све остало се препушта Синоду и Архијерејском Сабору на одлучивање. Највећу улогу одрадио је узурпатор светосавског трона – лажи патријарх Иринеј Гавриловић који је веома вештим говором успео да пацифизује народни гнев против тројице расколника обећавши да ће по њих ”бити последица” (вероватно је мислио да ће им нашкодити толика храна и пиће које су попили пред пост), Нико није ништа питао народ, нити је било какве расправе или гласања.

Дакле овај лажни Сабор је сазван само да би се делагатима саопштило оно што они већ знају. Црквено народни Сабор је још једанпута перфидно неутрализован, јер одлуке које су донели патријарх и од Цие уцењене владике нису одлуке Црквено-народног сабора, већ неколицине епископа, иако се он званично назива ”Одлука Црквеног сабора”. Црквени делегати су поново претворени у статисте – посматраче чије присуство је по ко зна који пут злоупотребљено за легитимизовање поново наметнутих одлука у чијем доношењу није било никакве регуларне уставне процедуре, односно гласања. Што је најгоре, овога пута делегати су својом пасивношћу легитимизовали и оно најгоре – тајно основане корпорације које ће одвојити три америчке епархије из крила Патријаршије. Како? Тако што проблем са корпорацијама нигде није споменут – ни у патријарховом говору, ни у документу који су потписали епископи, а Сабор тобоже ”одобрио”, тако да сепаратистичка структурас тих корпорација сада бива  санкционисана и са аспекта црквеног права.  Није ни чудо што се мајмунолог и детеубица Максим све време задовољно смешкао док је са презиром гледао у народ.

Када се црквени делагати врате својим парохијама које су представљали на Флориди, једини прави извештај који ће моћи да поднесу својим парохијским скупштинама је тај да су црквено-народни новац потрошили на најскупљи доручак и ручак који су икада у свом животу покусали, као и да су три епископа и званично постали милионери.

Овом капиталном преваром Патријаршија је практично пустила низ воду своје три епархије, а Србима у расејању показала да је заинтересована само за масне донације, али не и да очисти цркву од шљама и од криминала. Какве ће последице овај Сабор имати по српску дијаспору, тек остаје да се види у годинама које су пред нама. Свима је јасно да у Клирвотеру није ништа решено и да српски проблеми почињу тек од 1.марта 2020 године.