За лекара и некадашњег посланика у Бундестагу др Волфганга Водарга корона је само један од бројних вируса који могу проузроковати обољење дисајних органа (Deutsche Wirtschaftsnachrichten, 11. 3. 2020)
Између 50 и 70 посто целокупног становништва у Немачкој сваке године има неко од акутних обољења дисајних органа. За то могу бити одговорни разни вируси – тренутно и корона. Његова учестаност ове зиме није ништа необично, каже лекар и здравствени стручњак др Волфганг Водарг у разговору за Deutsche Wirtschaftsnachrichten (DWN). Колико опасним сматрате вирус корона? Акутна обољења дисајних путева попут грипа или прехладе јављају се сваке године. Зато је поред риновируса, вируса грипа, респираторног синцицијалног и других одговоран и вирус корона. Он је узрок између 5 и 15 одсто обољења сличних грипу. Тачан постотак мења се од године до године. Тако је било досад и тако ће бити и убудуће. Оно што је особеност последњих недеља није пораст обољења од вируса корона, већ активност специјалиста који их испитују. Али има и смртних случајева. Сваке зиме имамо талас грипa са хиљадама мртвих и милионима заражених, укључујући Немачку. Један од узрока су увек и вируси корона. И опет – то је стање на данашњи дан – има само три смртна случаја код којих је потврђено присуство вируса корона. На страници Евро момо може се посматрати општи степен смртности у Европи у дужем раздобљу. Ни ту не упада у очи ништа необично. Тренутно је у току потпуно нормално раздобље грипа и прехладе. Упркос томе, утерује се страх и несигурност у становништво. У том смислу бих упозорио на „пратеће појаве“: панику, ограничење друштвених контаката и грађанских слобода. Ограничење грађанских слобода? Институт Роберт Кох предлаже да се прате мобилни телефони људи који су били у контакту са зараженим. Спомиње се и препознавање лица на аеродромима на основу мерења телесне температуре. Такве мере лакше се уводе кад се становништво доведе у ситуацију да мисли да су оне услед кризне ситуације неопходне. Министар здравства Јенс Шпан је још пре кризе с вирусом корона укинуо обавезу лекарске тајне и тиме обесмислио закон о заштити личних података. Тиме је омогућено прикупљање и чување велике количине података која би некима могли бити од користи. Рецимо фармацеутској индустрији. Ко има користи од тренутног развоја догађаја? Поред оних који трпе штету услед гунгуле око вируса – попут туризма, авиокомпанија и предузећа упућених на испоруке из погођених подручја – могло би бити и оних који профитирају. На пример они купују деонице у правом тренутку, пошто им услед кризе са вирусом значајно опадне цена. Криза са короном би била попут буре у чаши воде? И некима баш то одговара? Још једном бих истакао да тзв. криза са короном нема медицинских основа. За то би нам требали подаци из претходних година, али су они прикупљани тек спорадично. Не можемо дакле озбиљно говорити о обољењима узрокованим короном јер нам недостају одговарајући подаци за поређење. Али кад су свет почеле преплављивати застрашујуће вести из Вухана, виролози из читавог света наћулили су уши и почели упоређивати узорке вируса у својим лабораторијама са овим из Вухана. Најбржа је била једна лабораторија берлинске клинике „Шарите“, која је захваљујући СЗО стекла право да продаје своје тестове широм света. То за вирологе који су у то укључени сигурно неће бити лоше. Ко тражи, тај и нађе? Сваке зиме сведоци смо повећане стопе смртности услед акутних обољења дисајних органа. Кад се нпр. умрли од упале плућа испита на вирус корона, вероватноћа да је узрок био овај вирус је између 5 и 15 одсто. Тако је било и ранијих година, само што тад вирус корона није био у жижи. Вируси корона се стално генетски мењају, и постоји много варијација чије би посматрање било веома захтевно. Исто важи за друге вирусе. Ако дакле неко зазвони на узбуну јер је открио нови вирус, није у питању никаква сензација, већ нешто нормално. Шта би по Вашем мишљењу било примерено радити поводом вируса, како са стране политике тако и становништва? Физичар Хајнц фон Ферстер једном је рекао: „Објективност је илузија да се посматрања могу обављати без посматрача“. Другим речима, виролог ће као специјалиста нешто протумачити друкчије него имунолог, а лекар опште праксе друкчије него психолог. У оваквим кризама нам је потребан вишедисциплинарни приступ, који би помогао да не упаднемо у тунел у којем се на крају не види светло. Дакле колегијум стручњака из различитих дисциплина који би радио без притисака од стране привреде и политички независно. Научни рад не значи говорити оно што политика или привреда желе да чују. Наука је веродостојна само ако транспарентним методама професионално и доследно увек и у сваком тренутку доводи у питање наводно знање. То понекад може бити заметно, али нас може сачувати од странпутице на коју нас наводе интересни кругови. А шта бисте рекли грађанима? Свакоме би требало да је јасно да демократија има смисла само међу добро обавештеним и самосвесним становништвом. Овде медији сносе велику одговорност. Обавештен и слободномислећи човек најбољи је лек против панике. А она у случају тренутне „кризе са короном“ ни у ком случају није оправдана. Волфганг Водарг (Wolfgang Wodarg, 1947) интерниста и пулмолог, специјалиста хигијене и заштите животне средине, опште праксе и социјалне медицине. Радио као интерниста, потом као лекар опште праксе, универзитетски професор и председник Одбора за животну средину при Лекарској комори покрајине Шлезвиг Холштајн. Од 1994. до 2009. био посланик у Бундестагу испред Социјалдемократске партије. Од 2011. ради као самостални факултетски професор, лекар и истраживач Превод са немачког: „Стање ствари“ Преузето са: „Стање ствари“ |