header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Препоручујемо: Размишљања једне принцезе
Препоручујемо: Размишљања једне принцезе Штампај Е-пошта
четвртак, 16 јул 2009

РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНЕ ПРИНЦЕЗЕ

Ексклузивно за наш часопис принцеза Љиљана Карађорђевић је изнела своја размишљања о актуелној ситуацији у нашем друштву, о српству и православљу. Принцези Љиљани се од срца захваљујемо.

 Разговор водио: Владимир П. Петровић

Љиљана Карађорђевић dipl. phil., сликар и дизајнер, наша српска принцеза, о себи не воли много да говори. Зато на овом месту цитирамо њене речи: Не сматрам потребним говорити о себи, колико универзитетских диплома имам, о пословној каријери, мом приватном животу и осталом, јер све што јесам, мислим, осећам, како доживљавам свет око себе и пре свега, све што сам имала рећи и што сам могла од себе дати, налази се у мојим делима и само су она важна.“

 Принцеза Љиљана je дипломирала немачки језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Сем тога је студирала филозофију са психологијом. На пољу језика поставила је нову, знатно олакшану методу учења страног језика:Страни језик као матерњи језик“, која се показала изузетно успешном у пракси. По завршетку факултета једно време ради за Уједињене нације, а затим прелази у дипломатску службу. Године 1992. напушта дипломатску службу из личних разлога и од тада се бави самосталним радом. Поред сталног хуманитарног рада о коме уопште не воли да прича, "јер се он подразумева", принцеза се заузима посебно за побољшање животних услова инвалида и за оболеле од Паркинсонове болести.

У друштвеном погледу тежиште ставља на теме:          

- борба против асимилације Срба у дијаспори

-борба за добробит српског народа

- борба против насиља у школама

- помоћ код насиља у породици

03. марта 2009. године оснива ЗадужбинуВостани Сербијеса седиштем у Србији, у граду Смедереву, чији је рад у потпуности усмерен на добробит, развој и заштиту српског народа. У пословном погледу се у новијем периоду искључиво бави сликањем и дизајном. Сем тога принцеза Љиљана је издала и две збирке поезије:

- У пределима душе

- Срце од камена           

И даље редовно пише. Принцеза Љиљана је супруга Принца Николе, сина почившег Краљевића Томислава. Мајка је троје деце. А све остало је заиста у њеним делима.

 

Драга браћо Срби и сестре Сркиње,

Као поборник живе речи и непосредног контакта, веома жалим што нам није дато да у заједничком разговору поделимо наше мисли и учинимо их заједничким. Али дубоко верујем да ће драги Бог ускоро створити могућности и за наше сретање. Како по мом мишљењу треба поступати у овим тешким временима:  

Никако не одступати од Православља како нам је Свети Сава оставио

Бити свестан родољуб

Држати се Завештања Стефана Немање

Србија, Србин за Србина

У остварењу циља стварања једног света и „свенације силници овога света,  употребљавају сва могућа средства да се код људи и нација избрише свест о њиховом пореклу и националној припадности.

Вештим обманама и систематским испирањем мозга, учинили су да је реч национализам постала непристојна и непожељна. Када им неко од национално свесних Срба или организација засмета, и кога желе да дискредитују и онемогуће у деловању, једноставно их у штампи нападају као “националисту” или што је још модерније, прилепе етикету профашистичког деловања и ширења говора мржње!

Колико су успели да залуде свет својом пропагандом види се по томе што је дошло дотле да данас бити националиста значи исто што и бити преступник, назадан, фашиста.

 Национализам не само да је дозвољен, већ је и пожељан и похвалан када су у питању Американци, Енглези, Французи, Мађари, Руси, Албанци у Албанији или на Косову и сви остали народи и племена на свету.

Енглези свој национализам јасно изражавају фразом, „Right or wrong - My country (Право или неправо - моја земља). Њима је то дозвољено, а шта би било ако би Срби употребили ту фразу?

А шта је заправо национализам? То је свест о припадности једном народу од кога се потиче. То је, да употребимо један савремени израз, свест о својим “коренима”, свест о својој вери, својој култури, својој историји. Насупрот шовинизму, који је изопачени национализам, национализам је природна, оправдана и вековима позната стварност. То је, како то изражава лепа и дубока српска реч родољубље. А родољубље је љубав за свој род, за своју веру и културу. То је припадност своме, али не и мржња према другима.

Са оживотворењем светосавља у народном бићу, национални препород може да започне. Његов исход биће уклањање подела међу Србима и започињање развоја модерне, стабилне и просперитетне Србије на темељима поново оживљене традиције. Када наша елита схвати да се стабилан развој и модернизација може спровести само на основама врлина и вредности наше традиције и историјског искуства онда ће се створити шанса за истински преображај Србије. До тада остаје само нада.

А у каквом стању се сада налази нас народ? Без снаге за покрет – куда и где? Без снаге за промене - са ким и како? Драги моји, не гајимо очај, који је на радост непријатеља, који паралише снагу и убија сваку вољу у нама! Немамо ми себи ништа пребацити, српски народ за ово стање није крив! Српски народ је вековима тлачен, и изузимајући један веома кратак период, већ вековима није свој на своме!

Али Српски народ је по својим могућностима и особинама редак народ, духовно снажан, пун блиставих искри и многих врлина. Када Србин има циљ, он је немогуће у стању да оствари.

Зато вас молим пријатељи моји, да не дозволимо безнађу да се шири и овлада нама! За почетак је довољно да схватимо, ми ћемо наћи решења, вратити достојанство и остварити здраве услове за живот. Одакле ово знам? Зато што тврдо и непоколебљиво верујем у снагу и луцидност Србина, и свој народ гледам очима бескрајне љубави. Дакле, престанимо да судимо једни другима, већ почнимо гајити љубав, престанимо тражити разлике већ нађимо и негујмо оно што нам је заједничко. То нам је први корак на путу у здраву будућност. Ко данас да нас измири? Ко да стиша страсти и укроти деобе? Ко да спасе српство од нечистих разједињујућих сила? Ко да опомене све нас да се не свађамо над амбисом и да нам је дужност да негујемо узајамну љубав и јединство. Ко сад да нас врати исконској истини, чистој вери и оном узвишеном моралу, које је уграђивао у своје савременике Свети Сава, желећи да Србе уздигне међу, духом и срцем, најплеменитије народе? Ко? Ако не сви ми заједно!

Носећи у свести, као и толика поколења наших предака, светосавске завете и бесмртни дух тог нашег почетка свих почетака - свако од нас је позван, и дужан, да се понаша и да дејствује онако како би му први српски Светитељ саветовао. Светосавско начело је у нама - то значи вера, нада и љубав су у нама; то значи свесрпско јединство је дубоко у нама. У том знаку, једино у том знаку заједништва, биће могућ опстанак и напредак српског народа!"

У питању је заиста голи опстанак!  Одбранимо српски национални идентитет и интерес једном заувек и поставимо смернице за развој здраве и стабилне Србије. Ми Срби, смо конституционални народ Србије а не само неки њени грађани. Одбранимо наше светосавље, које нас је водило кроз мрак и тешкоће вековима. Рецимо не свим продатим душама, који од нас траже да одступимо од свих наших светиња, који нам криве спознају и свакодневно испирају мозак, само да би њима било боље! Рецимо не распродаји Србије и почнимо правити озбиљан програм привредног развоја, базиран на чињеницама а не на празним обећањима! Рецимо не свим манипулацијама наше свести! Нађимо свој властити пут!

Читајући из дана у дан новине и пратећи разне изјаве бивших родољуба а садашњих родомрзаца и осведочених србомрзаца, које данас треба да сматрамо својим пријатељима, наметнуло ми се много питања а увек само један одговор: - немају љубави! И тако почех размишљати о појму љубав, а највише о љубави према своме роду, својој крви, наслеђу, према свему оном што чини мене, јер како себе да се одрекнем? И ево мој одговор свима, који кажу да је љубав слепа, који тврде да је Србија пропала и да нема правих Срба: Љубав браћо моја, сестре моје, љубав није слепа већ визионарска, она продире у само биће онога што воли и види право лице иза свих слабости и недостатака. Радо бих многима дала моје очи да њима виде сву лепоту Српства и Србије! Свако време очаја и малодушности је уједно и време највеће наде, а време пропасти је једно и време обнове, оно рађа нове могућности! И зато дигнимо поносно главе, братски сабијмо редове, са вером у крв наших предака у сво искуство претходних генерација, које тече нашим венама, не дајмо се слудити нити одступити од свог права да одлучујемо о властитој судбини! Јер Србија је сваки појединац, Србија смо ми!

Глас са Цера, бр. 10, 1. јули 2009.

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 16 јул 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.