|
 Поштовани,
Пре свега желим желим да Вас замолим као човека, а онда и као институцију, да се заузмете за права верника Српске Православне Цркве, на објективан и непристрасан начин, верујући чистог срца да сте зато ту, у има свих нас (грађана).
Слобода вероисповести зајемчена чланом 43. Устава Републике Србије и чланом 9. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода је апсолутно право, јер се према члану 202. Устава слобода вероисповести, (између осталих људских права и слобода која се не могу ограничити) , не може из било ког разлога ограничити у условима ванредног стања. Стога је спречавање верника да присуствују на недељним богослужењима, противуставно насиље Владе и председника Републике. С тим у вези, указујем, на наведени члан 202. Устава који регулише мере одступања од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању, чији став 4. гласи : ,, Мере одступања ни у ком случају нису дозвољене у погледу права зајемчених члановима 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 39, 43 ( слобода вероисповести, прим. 3. У ), 45, 47, 49, 62, 63, 64 и 78. Устава. Из тога следи, да се богослужења уз учешће верног народа могу потпуно законито одржавати, како унутар храмова, тако и црквеним портама, а на СПЦ је да сама изабере како ће то регулисати. Тако да се режим ванредног стања, који је правно уређен, претворио у режим отвореног и недвосмисленог насиља над основним и неотуђивим правима грађана. Никакве разлике међу нама не би смеле да буду важније од одбране права, нити је било које право, па ни право на живот, важније од права на слободу. Одбрана било којег од основних људских права и слобода, заснива се на чињеници да живимо у демократском друштву, до чијег се интегритета дошло крвавим и тешким трудом наших предака, тако да од одбране права истог тог друштва зависи каква ће бити будућност наше деце, слободна или тоталитарна. Срдачан поздрав Вама, очекујући брз и позитиван одговор! Милица Стевановић |
ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА 
