2020-04-20; 15:04:24

Поштовани, 

Шаљем вам "исповест" своју, и браће и сестара у Христу, ухапшених на дан Светлог Христовог Васкршења, након Литургије у Манастиру Рукумија (овде:).

Уколико можете да објавите.

"Од велике среде, размишљали смо да ли да за Светло Христово Васкрсење у Недељу одемо у Манастир на Свету Литургију.

Сви смо предвидели од почетка "епидемије", а онда се и показало да је  и број заражених, и број сати забрана - линеарно повећаван тако да достигне свој максимум УПРАВО у Васкршње дане, и да ће још тих дана бити објављено "смањење" оболелих и ублажавање "мера".

Пошто смо сведочили нападима на Христа у Црног Гори и борби - у почетку само малог броја Монаха и Митрополита, схватили смо да ЖЕЛИМО да се непријатељу супротставимо, као што је схватило и много хиљада црногорског народа, по великој Милости Христовој.

Не замерамо браћи која још увек то не види, и која због несрећних жртава (које заиста постоје) верује да постоји само болести и борба против ње, без позадине.

Сматрали смо да је наш одлазак у двор онога Цара кога поново разапињу - најмање што можемо да учинимо за њега у томе дану, на почетку борбе за коју, на жалост знамо да је наступајућа времена доносе.

Договорили смо се:

- у случају да нас полиција не дира - да свакако будемо радосни и мирни и да се не гордимо никако,

- а у случају хапшења, да читамо Јеванђеље, помолимо се за њих, не ропћемо на зло, и будемо захвални Господу што нам је дао да макар мало у борби за њега пострадамо, у овом тренутном "рату" који је за све нас нешто ново.

"Лако је бити захвалан Богу у благостању,  али бити благородан у несрећи значи  обрадовати Бога и посрамити ђавола. Сваки који претрпи несрећу с благодарношћу Богу,
примиће венац мученика".

Знали смо да уподобљавање себе овој поуци није лако, и да само звучи једноставно, посебно имајући у виду наше слабости и немоћи, али и Благодат и Божији благослов који добисмо у Светом Причешћу, Јелоосвећељу, и кроз све тајне начине Господње, посебно на дан самог Васкрса, као и благослов Господњи да нам тим допуштењем покаже да смо Његови.

И да треба да ВЕРУЈЕМО у све те дарове, и Молитве наше.

Отац Симеон са братством Манастира и свештеником је устао са ручка и одржао Молебан док смо привођени у полицију и судији.

Манастирска Звона су звонила до краја дана за нас.

Знамо ми и сам Господ, колико је то значило, посебно имајући у виду да је полиција предложила да - у случају да тог момента не платимо казне - будемо спроведени у затвор (сатанска новост у нашем закону о прекршајном поступку!), а што судије за прекршаје нису прихватили, већ су нам донели пресуде, са правом жалбе и роком за поступање.

"Мноштво богоубица, Јудејски народ безакони, махнито вичући Пилату, говораху; Распни Христа невинога; а Вараву нам радије ослободи.

А ми говоримо к њему гласом благоразумног разбојника:
сети се и нас Спасе, у Царству Твоме".

Господ нас није оставио, па смо са миром, лакоћом, и јединством у Христу поднели тај дуги дан, и Христом били доведени у домове код породица својих, довољно "на време" да ипак ручамо у Славу Христовог Васкршења.

Остаје да размислимо сви,

- ко је тај који је све испланирао и организовао да кулминација свих аспеката овог "стања" буде за Васкрс?

Не знамо.

Али зашто тако очигледно нападач самог себе "објављује", где и незаинтеросовани људи јасно виде позадину, због "напрасног" смањења броја заражених, одмах по Васкрсу ублажавање мера…

Зато што МОЖЕ, и ХОЋЕ баш тако.

Припремимо се нове борбе, јер ће их бити.

Слава Господу, Оцу Симеону и свима у Манастиру за све."

Аутор: Милосављевић Иван из Смедерева.