header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Кирил Александров: Над патријархом Вартоломејем појавио се Дамоклов мач Штампај Е-пошта
среда, 20 мај 2020
          Умешаност патријарха Вартоломеја у нијансе политичке борбе и његова зависност од покровитељства америчке администрације достигли су такав ниво да не штети само њему и самом Фанару, већ и целом православљу, јер се један од најстаријих патријархата претвара у послушни инструментза остваривање нечијих политичких интереса

Патријарх Вартоломеј је у Турској оптужен за учешће у државном удару, а муслимани, истовремено, траже да се саборна црква Аја Софија отвори  као џамија. Разумемо шта то може значити за њега и његову Цркву.

Последњи број турског часописа «Gerçek Hayat» у потпуности је посвећен само једној теми: терористичким (наводно) активностима турске опозиције и верског вође Фејтулаха Гулена, који живи у Сједињеним Државама више од 20 година. На 176 страница је детаљно описано како је Гулен стварао своје структуре, од кога је примао новац, материјалну и другу помоћ, ко му помаже у Турској и не само у Турској. Посебна пажња посвећена је покушају пуча у Турској од 15. до 16. јула 2016. године, који је наводно организовао Фејтулах Гулен.

 

Корица часописа „Gerçek Hayat

 

Покушај пуча није био успешан. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган успео је да задржи власт у својим рукама. Током антивладиних протеста око 300 људи је убијено, а око 2000 је рањено. Чишћења великих размера извршена су у војсци, полицији и другим државним институцијама, као и у образовном систему. У наредним месецима након пуча, око 40 хиљада људи је ухапшено, а скоро 100 хиљада отпуштено је са својих радних места.

Међутим, патријарх Вартоломеј је успео да избегне прогон турских власти, мада је о његовој умешаности или барем одобравању покушаја пуча већ било речи. Понашање патријарха Вартоломеја пре и током државног удара било је прилично чудно. Увече 15. јула 2016, буквално неколико сати пре него што је војска почела да наступа у Анкари и Истамбулу, одлетео је у Словенију, наводно да се одмори. Представници Константинопољске патријаршије рекли су да се ово путовање припремало већ два месеца, али нису могли да пруже никакве доказе. Према неким медијским извештајима, непосредно пре поласка патријарха Вартоломеја на аеродром на његову резиденцију у Фанару неидентификоване особе бациле су неколико молотовљевих коктела (флаше са запаљивом течношћу – прим. прев.). Тако је патријарх Вартоломеј имао алиби и у случају неуспеха државног удара, за који је, изгледа, знао. Хитним одласком, наводно је побегао из руку пучиста, а после тога могао је да се прави жртвом пуча. Након неуспеха војске, вратио се у Истамбул и изјавио да није учествовао у завери против Ердогана.

Турске власти претварале су се да му верују. Након тога, председник Турске чак се неколико пута састао са патријархом Вартоломејем, и по питању доделе Томоса о аутокефалности тадашњем председнику Украјине Петру Порошенку. Четири године касније турски провладини медији поново су се сетили пријатељства патријарха Вартоломеја са Фејтулахом Гуленом и директно га оптужили за организовање државног удара. „Вартоломеј је помогао Гулену у јулу 2016. године да покуша срушити турског председника Реџепа Ердогана“, цитат је из посебног броја часописа «Gerçek Hayat». Као доказ наведена је заједничка фотографија Гулена с патријархом Вартоломејем.

 

Фејтулах Гулен и патријарх Вартоломеј. Фото: Aksiyon

 

Доказ је, искрено говорећи, никакав. Међутим, снага доказа у савременом свету није толико важна да оправда оне политичке одлуке које су већ донете. Подсетимо, на пример, на Ирак, који су Сједињене Државе окупирале под свесно лажном изговором о присуству биолошког оружја у овој земљи.

Објављивање посебног броја часописа Gerçek Hayat озбиљно је уплашило фанариоте. У званичној изјави Константинопољске патријаршије, оптужбе против патријарха Вартоломеја окарактерисане су «да немају никакве везе са стварношћу, да су лажне и неодговорне».

Архонти Константинопольске патријаршије реаговали су бурно. „Овај грозан чланак прожет је говором мржње и испуњеним је пропагандом против најугроженијих староседелачких заједница унутар граница Турске и шире. Орден Светог Андреја снажно осуђује те неосноване и безобзирне оптужбе“, наводи се у саопштењу објављеном на порталу овог реда.

Ко би требало да зна, ако не архонти, који су изузетно снажно интегрисани у политички естаблишмент Сједињених Држава, колико озбиљне могу бити последице оптужби изнете у публикацији «Gerçek Hayat».

Које последице могу да се десе после оптужби турских власти на рачун главе Фанара?

 Версија прва: смена патријарха

Публикација «Gerçek Hayat» подсећа на догађај од пре седамдесет година. Године 1948. Константинопољски патријарх Максим V (Вапордсис) смењен je са патријаршијског трона. Његова кривица се састојала у томе што је себи дозволио манифестацију пријатељства према Руској православној цркви и Совјетском Савезу, док је турско политичко руководство у то време чинило све што је било у њеној моћи да докаже своју оданост Сједињеним Државама. Патријарх Максим V проглашен је лудим, приморан је да напусти трон и послат је у затвор у Шамбези у Швајцарској. На његово место постављен је Атинагор (Спиру), који је тако ревносно деловао у америчким интересима да је изненадио и саме америчке обавештајне службе.

Данас се ситуација променила. Турска је у сукобу са Сједињеним Државама по многим питањима. Патријарх Вартоломеј не само да показује оданост америчком политичком естаблишменту, већ показује да је спреман да направи значајно кршење црквених канона како би подржао жеље својих прекоморских покровитеља. И без обзира на то колико је шеф Константинопоља зависан од турских власти, утицај америчке администрације на њега неизмерно је већи. У то нема никакве опасности за турске власти да и саме имају добре односе са Сједињеним Државама. Али данас то није тако. Турски председник Р. Ердоган изгледа да жели на челу Константинопољске патријаршије свог штићеника, а не штићеника америчког Стејт департмента.

Међутим, недостатак ове верзије је да ако патријарх Вартоломеј буде склоњен са своје функције, велика је вероватноћа да ће тамо доћи особа која ће бити још више зависна од америчке администрације. Због тога следећа верзија изгледа вероватнија.

Версија друга: подчињавање патријарха

Часопис «Gerçek Hayat» оптужио је патријарха Вартоломеја да је учествовао у покушају државног удара 2016. године, али се није трудио да пружи мање или више значајније доказе. Међутим, то уопште не значи да такви докази не постоје. Можда је тако, можда турске специјалне службе имају доказе и, ако је потребно, могу их искористити. Можда немају доказе или су они слаби, попут прилично старе фотографије патријарха Вартоломеја са Фејтулахом Гуленом, коју је објавио «Gerçek Hayat». Али турске власти желе да убеде Фанар да докази постоје.

У сваком случају, патријарх Вартоломеј и читаво његово окружење послали су јасан и недвосмислен сигнал да су оптужбе само медијска прича, али, наравно, ништа не спречава власт да их пренесу у реални живот. Да би се то избегло, патријарх Вартоломеј не сме да покаже оданост САД, већ пре свега турским властима. Објављивање оптужби у часопису само је припрема јавног мњења за даље акције привођења патријарха Вартоломеја пред лице правде, што може, али и не мора да се деси, све зависи од понашања самог патријарха и политичких прилика.

Узгред, ако широј јавности нису представљени докази о учешћу патријарха Вартоломеја у завери против турског председника 2016. године, онда постоји проблем кршења турског закона у вези са давањем Томоса украјинским расколницима. Све ове акције, преговори и састанци одржани су отворено, па чак и свечано. Међутим, према Лозанском мировном договору из 1923. године, којим је коначно фиксиран распад Османске империје и дефинисан правни статус модерне турске државе, Константинопољски патријарх је верски поглавар мале грчке дијаспоре у Турској и ништа више. Он нема право да се меша у верске ствари ван Турске. Одговарајуће правне норме су такође унете и у домаће турско законодавство. Чињеница да се током протеклог века оне нису примењивале не значи да их, с обзиром на политичку вољу, не могу користити. А ако се донесе одлука о покретању кривичног гоњења патријарха Вартоломеја, онда ће његов „украјински досије“ сигурно играти важну улогу.

Након што су патријарха Вартоломеја оптужили да је учествовао у пучу преко медија под контролом медија, турске власти су заправо поставиле Дамоклов мач над њим, који би му могао пасти на главу, наравно, ако не буде испоштовао вољу ових власти.

Једна од жеља турских власти када је у питању Константинопољска патријаршија већ је видљива. Патријарх мора тихо, без негодовања и буке на међународном нивоу, «прогутати» претварање Аја Софије у џамију. Да подсетимо, 3. маја 2020. године, председник Синдиката верских радника муслимана Хасан Турут, упутио је Р. Ердогану службени апел да дозволи муслиманске молитве у Аја Софији.

Године 2020. 9. маја, њему и свима који су желели да главни хришћански храм претворе у џамију одговорио је преко Твитера Фахретин Алтун, директор односа с јавношћу председника Турске. Написао је буквално следеће: „Ми смо то испустили! Али будите мирни. Учинићемо заједно то да се молитве догоде.“

Можда ће муслиманска молитва почети да одјекује у Аја Софијом већ 29. маја, дана када су Турци освојили Константинопољ. Патријарху Вартоломеју је преко «Gerçek Hayat-а» послата јасна порука: седите мирно и не буните се, иначе бисте могли завршити у затвору.

 Верзија трећа: информативна бука

Према овој верзији, оптужбе против патријарха Вартоломеја не треба сматрати главном поруком публикације Gerçek Hayat. 176 страница посебног броја часописа није посвећено њему, већ Фејтхулаху Гулену. Чињеница је и да ова публикација не може нашкодити опозиционом муслиманском проповеднику. Живи у Сједињеним Државама, под заштитом је америчке државе, а вероватноћа његовог изручења Турској тежи ка нули. Гуленове структуре у Турској, стварне или измишљене, очишћене су 2016, одмах након неуспелог пуча. Све оптужбе против њега, уз све расположиве доказе, поднете су тада. Зашто се сада извлачити на светло дана то што је свима одавно познато?

Разлог за појављивање ове публикације треба тражити у неуспеху турске владе како у економској сфери, тако и у спољним пословима. Турска економија је већ застала, због коронавируса и карантина постала је врло нефункционална. А то увек доводи до незадовољства становништва владом и може да изазове свакојаке устанке, нереде и државне ударе. Поред тога, Турска трпи војне неуспехе у суседној Сирији и у Либији, где се такође веома брзоплето уплела. Стога је потребно одвратити пажњу становништва од свих ових пропуста неком одговарајућом информативним буком. Турска влада, дакле, мора да тражи жртвеног јарца и створи слику непријатеља, који ће бити проглашен узроком економских и других невоља. А најприкладнији лик за ову улогу је Фејтулах Гулен. Патријарх Вартоломеј спомиње се у посебном издању једноставно у склопу кампање. Ова верзија је најпоузданија, али постоји још једна.

Версија четврта: цивилизацијска

Парадокс је да одредбе Лозанског уговора и турског устава не крши само патријарх Вартоломеј, још више то чини сам председник Ердоган. Политику коју води унутар и изван државе многи политиколози већ називају политиком неоосманизма, а самог турског председника незванично називају султан. Реџеп Ердоган је више пута показао симпатије према овом периоду турске историје, када су ову државу назвали: «Блистава Порта». Поред ширења територија и утицаја Турске на суседну Сирију, Ирак, Либију и остале земље, политика неоосманизма укључује и позиционирање Турске као лидера целог муслиманског света. А у том својству, бити истовремено и земља на чијој се територији налази православна патријаршија, која себе назива васељенском, Турској уопште не одговара.

Током XX века Турска је водила политику постепеног уклањања Васељенске патријаршије из јавног живота државе. Затваране су парохије, образовне институције, повремено се актуелизовала тема премештања патријаршије на Атос или у неко друго место ван турске територије. С времена на време, уз ћутњу власти, дешавају се погроми православних цркава и кућа у којима живе Грци.

Већ смо споменули апел синдикалног вође муслимана, Хасана Турута, председнику Р. Ердогану који је тражио да дозволи муслиманску молитву у Аја Софији. Занимљив аргумент за ово нешто изнео је Турут, који каже да ће, будући да је у току изградња нове (читај неоосманске) Турске, претварање Аје Софије у џамију бити врло сигуран знак оживљавања некадашње славе Турске. «Помолимо се првог петка у Аја Софији да покажемо људима да градимо нову Турску. (…) Први корак ка новом међународном поретку требало би да буде молитва у храму Свете Софије», написао је Х. Турут. Дана 24. марта 2019, током предизборне кампање пред општинске изборе у Турској, председник Р. Ердоган објавио је да цео муслимански свет чека трансформацију Аја Софије у функционалну џамију. Од тада, турска штампа је објавила мноштво чланака са једном поруком како ће то бити праведно.

Као што Ердогану није потребан Константинопољски патријарх у Турској, нису му потребне ни структуре Јерменске цркве, као ни представници јудаизма. Стога су у посебном броју «Gerçek Hayat», заједно са патријархом Вартоломејем, нападнути и главни рабин Турске и бивши јерменски патријарх.

С ове тачке гледишта објављивање «Gerçek Hayat» требало би сматрати још једним кораком удаљавања од секуларног принципа у турском државном систему и изградње монорелигијске државе и расељавања иноверских религија изван њених граница.

Која ће од ових верзија бити тачнија – показаће време. Међутим, једно је сигурно: умешаност патријарха Вартоломеја у нијансе политичке борбе и његова зависност од покровитељства америчке администрације достигли су такав ниво да не штети само њему и самом Фанару, већ и целом православљу, јер се један од најстаријих патријархата претвара у послушни инструмент за остваривање нечијих политичких интереса.

 

Превод са руског:  Зоран Милошевић

Извор:  https://spzh.news/ru/

Преузето са: "Балканска геополитика"

Последњи пут ажурирано ( среда, 20 мај 2020 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 5 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.