ОЖИВЉАВА СВЕТ ПОСЛЕ КОРОНА ВИРУСА – ИГРА И МУЗИКА НИСУ ОБАВЕЗНЕ

Трг у грчком малом граду у корона добу. Опустео. Иако су људи ту негде. Где би били. Мушкарац у качкету прилази оркестру, њих троје, и нешто им говори… Знате, оно кад се наручује песма код балканских народа. „Зорба“, виче и диже прст…

„Зорба“, смеши се музикант. И крећу „они“ тонови…

Трг као да се трже. Човек излази на ту тврду чистину. Подиже руке, креће се као што сви знамо да Зорба треба да се креће… Одједном се тргоше уши, дижу се погледи… Рађа се чудо! Враћа се живот.

Неко удари дланом од длан. Други, трећи… Неколико девојака изађе поред играча. Све се више удара дланом о длан. Трг се пуни. Јавни човек излази из зоне страха…

Једном су (1964.) од ове приче Никоса Казанцакиса Ентони Квин и Ирена Папас, уз помоћ Микиса Теодоракиса, направили светски спектал, али ово је више од тога. Оно од чега је Казанцакис направио све.

Ово није испразни спектакл иако се шири преко Вибера, ово је прави живот који се разлива као таласи плиме…

Да, хоћу да кажем, оживљава свет после корона-гашења. Музика и игра нису обавезни. Страх који се гомилао као сумпорне магле испарава. То траје. И трајаће.

Више се људи и не боје вируса, већ онога што се иза корона-халабуке ваља.

Од каквог год да сте материјала, то освајање слободе вас не оставља равнодушним. Неће то ићи као на грчком тргу, јер корона-конквистадори нису бацили копља у трње.

Социјална дистанца, социјална дистанца, вичу и даље са свих страна „чувари реда“.

У неким земљама, подсећа нас ових дана мислећи др Паскал Сакре (какво ретко биће данас!), „пацијенти могу напустити болницу пристајући да носе електронске наруквице“. Слободни ум др Сакреа упозорава да је ово „узорак свих тоталитарних мера које су наше владе планирале или чак су већ одличиле да би се криза коронавируса одржала. Ићи ће се и много даље, безгранично је а утиче на добар део света, ако не на цео свет“.

То се засад концентрише на реч „вакцина“, којој се онда додаје придев „обавезна“, па се то подупире ризиком од „другог таласа“. Испитује се (не)спремност милијарди људи да прихвате „понуду која се не може одбити“.

„Да ли се корумпиране владе понашају као ‘полицијски пси’ са ‘пастирским инстинктима’“, покушавајући да установе „да ли се ‘стадо’, ипак, плаши да би кренуло на своју ‘владу’“, пита се Мишел Чусодовски ових дана разматрајући сложене односе „глобалног капитализма, ‘светске владе’ и корона кризе“.

„Аналогија може бити једноставна, али психолози то сматрају релевантним“, каже он и наводи мало дорађени цитат из wikihow.com на тему Teach–Your–Dog–to–Herd: „Неке расе паса [корумпирани политичари] имају пастирске нагоне који се могу изоштрити правом обуком и подстицати [мито]… учите свог пса [политичког опуномоћеника] базичној послушности и гледајте да ли то [он, она] показује пастирске склоности… Увек потражите тренера који користи методе обуке засноване на наградама [мито, лични добитак, политичка подршка, приступ високим функцијама]“.

Ово је део корона-операције. Глобални капитализам је више него обично активирао „светску владу“ коју је, упокојени Дејвид Рокфелер, тако брижљиво подизао кроз Билдерберг групу и слична окупљања. И како је поносито написао у својим Мемоарима: „Неки су веровали да смо део тајног култа кабале који ради против најбољег интереса Сједињених Држава, карактеришући моју породицу и мене као ‘интернационалисте’ и као део завере да са другима из целог света градимо све интегрисанију глобалну политичку и економску структуру, једну једину ако хоћете. Ако је то оптужба – ја сам поносан на то.“

Наравно, Дејвид Рокфелер је био свестан да би „било немогуће да развијамо наш план за свет да смо били изложени светлима јавности током тих година“ и зато се у јуну 1991. на састанку Билдерберг групе у Бадену у Немачкој захвалио (то је после и објављено) „Вашингтон посту, Њујорк тајмсу, Тајм магазину и другим сјајним публикацијама чији су директори присуствовали нашим састанцима и поштовали своје обећање о дискрецији скоро 40 година“. Дакле, није то завера, јавља нам први међу завереницима, него рад на контроли светске заједнице а да она нити те је изабрала за то, нити може сазнати шта ти смераш. Он једино не сумња да то треба чинити.

Корона-догађања су актере рокфелеровског светског поретка у приличној мери извела на чистац. Више ту није од помоћи ни највредније ЦИА-чедо – „теорија завере“.

Све што су називали претераним, немогућим да се смести у главу обичног човека који верује својој демократији и свом бизнису – сад се показује као нешто што се дешавало.

Ускоро ћемо постати свесни да је нама лажнија нормална историја, она којој уче децу у школама, од прокажених „теорија завере“.

Успут да кажемо, да ЦИА операције „теорије завере“, у инсајдерским оценама, сматра једним од својих највећих достигнућа.

Тако данас „откривамо“, а да нико не сумања, да су Бил Гејтс и Рокфелери, самопроглашени филантропи, врховни штаб који ради са лојалним/уцењеним/притиснутим сарадницима широм света. Они имају своје људство у Светској здравственој организацији, а који год грумен да преврнеш ето те на трагу Била и Мелинде а иза њих планина од Рокфелер фондације и наравно многи, многи други.

Владе, наравно, некритички следе поруке из СЗО и спроводе пандемијске наредбе и сем ретких нико и не пита – зашто се ово чини. И не противречи се СЗО. Не укључује се мозак, ни случајно. Јер онда би све ђаво однео.

Зна Бил, шири се светом као „оченаш“. Луциферов додуше.

Враћају се приче, а да им нико више и не опонира, да је Бил већ стерилисао девојчице у 74 земље, уложио у здравствене операције 30 и нешто милијарди долара, или можда целих 54 милијарде. Објавио јавно и план – ако се буде добро радило можда се популација на Земљи смањи у првом цугу за 10 до 15 одсто. Да се уклони милијарда људи!? Да „ми“ (нико не верује да ће он бити „мртав и бео“ у тој милијарди !) продишемо. Па, да после наставимо. Зато вакцина, вакцина и нано-чипови.

Доста су се ови послови радили овако полуорганизовано и хаотично. „Златна милијарда“ је циљ од кога се не одустаје.

Даће се још милијарди долара. Ево Рокфелер фондација је 21. априла објавила план за тестирање Американаца: свих Американаца.

Нема више мигољења. И нема ту никаве „завере“, то је Национални акциони план за тестирање Ковид-19 – прагматични кораци за отварање наших радних места и наше заједнице.

После Гејтсове најаве имунитетних пасоша, јављају вам да основне људске потребе (не бих овде користио појам „људских права“ јер је циничан) – сусретање и окупљање људских бића – неће бити дозвољене без вакцине.

Овај документ је, у ствари, „нацрт за стварање колосалне базе података ДНК за целокупно америчко становништво“.

Загонетни „План 1-3-30“, у ствари, значи – почело би се са тестирањем 1 милион грађана недељно, а онда како се пројекат захуктава 3 па 30 милиона недељно. Потрајало би то пола године, али вреди. Велики посао.

План предвиђа „праћење пандемије и прилагођавање мера социјалне дистанце… покретање највећег јавног испитивања у америчкој историји… а координацију тако масивног програма треба третирати као ратни напор“.

Ратни речник у корона-времену је стандард.

Амерички председник Трамп не показује разумевање за почетне радове Била Гејтса, што би значило да ни ово Рокфелерово „неће проћи“ тек тако, јер избори су ту. Додуше, ни у свету надања, не ваља падати у свет илузија. Врана врани очи не вади, говорили су опрезни. Али, чињеница јесте, да се „стадо“ ускомешало.

Јер, ковид-19 је, ипак, претња „стаду“ решетом. Или да употребимо и ону другу народну изреку: Пуцање топом на врапце.

Већ поменути др Паскал Сакре свој текст „СЗО и ЕУ желе ковид вакцину за цели свет, а шта је са водом и храном“ почиње огољеним чињеницма : Ковид-19 324.990 смртних случајева широм света, а последице недоступности воде – 1.922.148 смрти од 1. јануара до 15. маја; у овој години умреће више од 5 милиона људи услед недостатка воде, а велики део те застрашујуће колоне смрти су деца! Нико не позива ни на какву акцију да се фарисејски филантропи заузму да се жедни напију а гладни нахране. А жеђ и глад су страшнији од свих болести. И део су исконског страха људског бића.

Од глади, која се у добу модерне медицине класификује као потхрањеност, сваке године умире између 2 и 5 милиона деце. Половина смрти деце млађе од 5 година је од глади.

„С обзиром на тренутно стање пољопривреде у свету, без проблема бисмо могли нахранити 12 милијарди људи. Другим речима, свако дете које умре од глади је у ствари убијено“, тврди Жан Циглер, швајцарски политичар који је био специјални известилац за право становништва на храну Савета УН за људска права од 2000. до 2008.

Зато што се усудио да ставри гледа другачије од милиона умрежених и добро плаћених експерата Циглерово изношење истинитих чињеница је третирано као „теорија завере“.

Чуди се ових дана једна докторка из Белгије: „Дипломирала сам анестезију и реанимацију пре 17 година и тако сам навикла да носим маску а сад видим како их сви носе. Зашто се овај гест који је далеко од тога да је значајан намеће целој здравој популацији, упркос снажном противљењу великог броја стручњака?“ Зашто? Зато што је ковид-19, у савременом глобалном друштву, све пре него болест. Боље речено, то је опасан вирус од кога је оболело друштво позног империјалистичког капитализма и неки појединци расути широм света.

Иначе, све је око корона вируса „округло па на ћоше“, као у оном пророчанском филму Александра Петровића „Биће скоро пропаст света“ (1968). /Направио Јова кола без точкова,/ Па их тера сваки дан/Вазда је пијан/ а све почиње од стања /Еј, ветар дува, шљиве опадају, Сиромашни јадни/ повазадан страдају…/. Светска историја у шест стихова бећарца.

Тако око ковида-19 ништа није извесно и поуздано осим ангажовања Била Гејтса као фронтмена неке операције, која се у медијској сфери представља као брига наддруштва, тзв. светске владе за прост свет. А изнад свега за оне старије од 65 година. „Да заштитимо наше родитеље“, шири се рефрен. На то иде чињеница да они за које се Гејтс и локалне владе највише старају – највише страдају: у европским земљама половина умрлих су из домова за старе који би по логици карантина који је одмах наметнут – требало да буду најзаштићенији.

Као да им је заштиту организовала Кристин Лагард која је као прво лице ММФ знала да је „ризик дугог живота“ на овако политички организованој планети неподношљив.

Пошто су извођачи операције националне владе под диригентском палицом Светске здравствене организације испада да је способност националних држава – ужасно ниска. Што си под њиховом директнијом контролом, утолико више тешко теби.

А разарање националних економија, подстицање унутрашњих сукоба и неповерења, заоштравање проблема као да се чине с намером убрзавања револуционарних ломове или неких ратних решења.

Шта да кажете на разумевање и мир с којим британска влада подноси чињеницу да је у марту ове године у Великој Британији у односу на исти месец прошле године пропало 21.000 компанија више, или техничко преношење америчког државног секретара чињенице да је без посла остало најмање 36 милиона Американаца, или разумевање грчке и шпанске владе којима је туризам „грана живота“ за сумануте кампање о социјалној дистанци…

„Вакцине, маске и затварање земље! Наше здравствене власти и новинари имају само ове речи у устима.“

Последице се не узимају у обзир. Као да се ради о некој другој планети. Кад човек престане да ради то подрива „репродукцију стварног живота“. Болеснима се одлажу прегледи, операције, терапије, глад (од које је годишње умирало око 9 милиона људи у свету) прети да експоненцијално повећа тај резултат, зна се да се број самоубистава значајно повећава, школски систем ће да избаци милионе деце и студената чије ће знање бити најблаже речено упитно…

Бескрајан број групних и појединачних проблема који ће пореметити „репродукцију“ друштвених односа, политичких процеса и институција, националних култура. Националних идентитета, ако баш хоћете.

„Закључавања не само да покрећу економску кризу, већ подривају и уништавају основе грађанског друштва а да и не помињемо природу власти и институције државе (осакаћене све већим дуговима!), а које ће на крају бити приватизоване под надзором поверилаца великог новца“. Ваљало би добро запамтити ову опаску Мишела Чосудовског.

Професор Чосудовски се ових дана сетио и Владимира Иљича Лењина и његовог писанија из 1915. у јеку Првог светског рата о „империјализму као највишем стадију капитализма“ који је и тада (империјализам) ишао у правцу јединствене светске концентрације „која ће прогутати сва предузећа и све државе без изузетка“, али са ризиком да „пре успостављања финансијског центра и формирања Светске уније ултра империјализма – империјализам експлодира“.

Настојећи да „капитализам претвори и његову супротност“ Владимир Иљич тада је имао одговор „Пролетери свих земаља – уједините се!“.

Империјализам јесте експлодирао, али пролетери нису успели да се уједине.

У Швајцарској, колико се зна, нема момака као оне Иљичеве генерације. Али, нису прилике да ће се на Истоку „власт ваљати улицама“ што би западни империјалисти баш желели. Решење се ни у Москву, ни у Пекинг, овај пут неће моћи послати оклопним возом. То решења која чекамо не чини мање драматичнијим.

Али, добро су певали они момци са златним зубом, виолином, контрабасом и накривљеним шеширом које је окупио Александар Петровић да би Ани Жирардо као сеоска учитељица изгледала као биће с друге планете. Истина о том свету је била лажна /Еј, у мом селу никад блата нема,/Еј, само сада и кад киша пада/. Очигледно лажна. Толико очигледно да се нема шта рећи, сем да певаш бећарац. Зато се прича морала завршти: /Еј, биће скоро пропаст света,/ Нек’ пропадне није штета, / Нек’ пропадне није штета/.

То што је све то морало да буде бећарац, није као што сад видите никаква необичност.

Некад нам се чинило као сјајна уметничка досетка, а данас у корона свету готово да знамо да другачије и не може.

Извор: sveosrpskoj.com