Москва. Председничка канцеларија у Кремљу. 31. децембар је хиљаду 999. год. Борис Јељцин се обраћа нацији у директном телевизијском преносу. Неочекивано, он се одриче кремаљског трона у корист бившег обавештајца, заменика градоначелника у Петрограду, престолонаследника Владимира Владимировича Путина.[i]

Те исте хиљаду 999. год. извесни Берл Лазар постао је главни рабин Федерације јеврејских општина Русије (ФЕОР), после једног сумњивог гласања у којем је смењен дотадашњи главни рабин Адолф Шаевич. Наиме, у тренутку избора Берл Лазар није имао руско држваљанство. Имао је двојно држављанство: израелско и америчко. Ни 18 од укупно 20 оних који су гласали за њега нису били руски држављани. Али, администрација новог председника Русије признала је овај избор. Годину дана касније Берл Лазар је добио руско држављанство.

Тако је постао Путинов „Мефистофел“. Берл Лазар је рођен 19. маја 1964. год. у Италији где је завршио основну јеврејску школу. У Њу Џерсију је завршио рабински колеџ а високу духовну академију за рабине у Њујорку. Са благословом раби Менахем Мендел Шнерсона дошао је у Русију 1988. год. Имао је задатак: 1. да ојача активност Хабада тако да овај постане доминантан међу Јеврејима у Русији; 2. да увећа моћ јеврејског капитала и да инфилтрира припаднике Хабада у све политчке институције и средства масовног информисања. Захваљујући пријатељству са Путином, Берл Лазар је успео да оствари оба задатка.

ФЕОР, који је под контролом Хабада, данас је једина кровна организација која окупља све Јевреје у Русији, без обзира што Светски јеврејски конгрес и даље подржава рабина Адолфа Шаевича. Од 200 руских доларских милијардера, 48 њих су Јевреји. Од ових 48, њих 42 су Ашкенази, са укупном имовином од 122.300.000.000$. У укупној популацији Русије, Ашкенази данас заузимају свега 0,11%. Али, више од половине укупног богатства припада само петорици људи, и сви су Јевреји: Михаил Фридман (17.600.000.000$), Виктор Вексељберг (17.200.000.000$), Леонид Мајкељсон (15.600.000.000$), Михаил Прохоров (10.900.000.000$)  и  Роман Абрамович (9.100.000.000$).[ii]

 Последњих година главна светска тема је тобожње „руско“ мешање у изборе за председника САД. Свуда се траже руски шпијуни и страшни хакери који намештају изборе у Америци. Није тешко доказати да овај утицај постоји, али он не долази из Кремља него из Хабада. Исти људи који су повезани са Џаредом Кушнером управљају и у Москви и у Вашингтону.

Роман Абрамович, на пример. Абрамович, власник фудбалског клуба „Челси“, лични је пријатељ Џареда Кушнера и Владимира Путина. Аналитичар Крис Хатчинс, писац биографије о Путину, описује Путинов однос са Абрамовичем „као однос између оца и вољеног сина.“ Пре две године, у документарном филму британског BBC-а објављена је слика јахте вредне 50.000.000$, коју је „вољени син“ поклонио „вољеном оцу“. Абрамович је карика која је повезала Путина и Берл Лазара. Данас је он председник ФЕОР-а и његов највећи донатор.

Прича о руским хакерима, агентима ФСБ и ГРУ, измишљена је само да би се прикрила стварна улога Хабада. Феликс Сатер, „човек године“ на Хабадовој листи, рођен је у Москви као Феликс Михајлович Шеферовски. Емигрирао је у Израел а након тога прешао у САД, где је постао члан криминалне групе под руководством његовог оца Михајла Шеферовског, заменика боса руске мафије Семена Могилевича. 3. новембра 2015. год. електронском поштом упутио је поруку Трамповом адвокату Мајклу Коену, у којој пише како ће Хабад „порадити“ да Трамп добије изборе под маском „Путинове дружине“. Данас је Сатер главни лобиста за „Мировни план у Украини“. Тим планом предвиђено је: 1.уклањање Порошенка, што је већ остварено; 2.повлачење руске војске из Донбаса, што је делимично остварено; 3.провођење новог референдума на Криму, где би се већина поново изјаснила за присаједињење Русији; 4.уступање Крима Русији под закуп у трајању од 100 година. Оно што планом није обухваћено, али се подразумева: Крим би у том случају био насељен Јеврејима и постао би „Нова Хазарија“.

Лев Левајев, руски „краљ дијаманта“, главни је финансијер Хабада. Истовремено, он је и главни посредник између Путина и Бењамина Нетањахуа. Сирове дијаманте из Сибира и Анголе он извози у Израел. Израел нема ни један рудник дијаманта али је највећи светски произвођљч брушеног дијаманта, захваљујући посредницима какав је и Лев Левајев. Израелски лист Џерузалем пост обајавио је 2012. год, под насловом На страни Путина је армија јеврејских милијардера, чланак у којем наводи да је Лев Левајев један од тројице руских милијардера који су у најблискијем односу са Путином.[iii] У продаји стана на Менхетну Левајева је заступао адвокат Марк Касовиц, из адвокатске куће Kasowitz Benson Torres LLP, који ће заступати и Трампа пред иследном комисијом Конгреса и у истрази Врховног тужиоца Милера.

У совјетско доба Тефик Ариф је радио у Министарству трговине, а након распада СССР-а постао је „контроверзни бизнисмен“ повезан са руском мафијом. Кад је ухапшен на јахти Мустафе Кемала Ататурка, Блумберг је писао да су међу ухапшенима били руски, киргизијски и казахстански бизнисмени и државни чиновници: Александар Машкевич, члан Светског јеврејског конгреса; руско-јеврејски бизнисмен Тељман Исмаилов и Карим Масимов, помоћник председника владе Републике Казахстан. Својим клијентима Тефик Ариф је пружао сексуалне услуге мадих жена и девојчица по цени од 3.000$ до 10.000$ за ноћ.[iv] Све су биле Рускиње и Украинке. „Дегенеришите омладину и ви сте победили нацију. То је наша девиза.“ – каже Менахем Мендел Шнерсон.[v]

 План Менахема Мендел Шнерсона остварује се у много ширем обиму него што је јавно саопштено. Не само Руси и Срби него и Американци и сви остали „гоји“, добили су својег „председника марионету“. Нека моћна сила стоји иза овог плана. То није Менахем Мендел Шнерсон. Он је само њен претеча и проповедник.

У 2. стиху 13. главе Откривења, Св. Јован Богослов даје нам обрисе тог чудовишта. То је змија која даје силу звери што излази из мора: „и даде јој змија силу своју, и пријестол и област велику.“[vi] То није обична змија него симболична змија, која је истовремено и аждаја: „И ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и сотона, и свеза је на хиљаду година.“ (Откр. 20;2) Сила коју змија даје звери, то је дух самопорицања и обнове, материјализован као контрадикција. Сатана управо то и јесте: вечна противречност – тужилац, опадач, парничар.[vii]

Хиљаду година хришћани се боре против ове змије. Ослонац у тој борби беше им „онај који задржава“. „Јер тајна безакоња већ дејствује – вели апостол Павле – само док се уклони онај који сад задржава.“ (Сол. 2;7) Задршка о којој говори апостол Павле била је, заправо, од Бога дата владавина. Цареви се нису бирали него су се пројављивали, као што се пројављују пророци или свеци. Пројављени су се препознавали по кавом херојском делу, мудрушћу или чудом. Овај облик владавине заснивао се на два принципа: на монархизму и праведности. Да би владавина била трајна, морала је да се наслеђује (принцип монархизма); да би била стабилна, владар је морао да буде непристрасан (принцип праведности).

Да би успоставио своје „царство на Земљи“, Сатана је напао оба ова принципа. „У она времена, када су народи гледали на владање као на чисту манифестацију Божје Воље, они су се без роптања покоравали аутократији царева; али онога дана, када смо им ми улили мисао о њиховим сопоственим правима, они су почели сматрати владаре као обичне смртне људе; Божанско помазаништво спасло је главе царева у очима народа, а кад смо му одузели и веру у Бога, онда је моћ власти била избачена напоље на место јавне сопствености, и ми смо је уграбили.“[viii]

Читав један век и мало више европски народи су систематски уклањали своје владаре. Французи су гиљотирали својег краља и краљицу; српски официри су измасакрирали својег краља и краљицу; Хабзбурговци су обукли грађанска одела и једноставно се изгубили у маси; немачки цар је просто побегао са престола. Руски цар Николај II „видећи да су га се народ и војска тако ужасно одрекли, издали га (због гнусне распућинске приче), и племство – такође (Родзјанко), као и увек лицемерни ’представници‘, такође и ’господа трговци‘ – једноставно је написао да се, у ствари, он одрекао таквог подлог народа.“[ix] Не, није претеривање! Василиј Розанов је сведок тих догађаја. Мора му се веровати.

Руски народ је окренуо леђа својем владару. Чак и Црква. Епископ Андреј из Уфе и сви јереји окупљени око тзв. „Синода новог састава“, формираног на иницијативу тзв. „Привремене владе“ након тзв. „Фебруарске револуције“, искочише из шињела социјалиста и из дугачког јеврејског капута „и почеше да вапију и да говоре и измишљају како је ’Христова црква увек била у суштини социјалистичка‘ и посебно да никада није ни била монархистичка – само нас је Петар Велики ’натерао да лажемо‘.“[x] Био је то последњи чин трагедије, која се одгирала у Петрограду, фебруара 1917. год. „Русија је олињала за два дана. Највише – три.“ – каже Розанов. „Невероватно је да се она одједном сва расула, до детаља, до појединости... Остао је подли народ о коме се, ето, један старац од шездесет година ’и тако озбиљан‘, из Новгородске губерније, овако изразио: ’Бившем цару је требало кожу сећи ремен по ремен‘.“[xi]

„И зато ће им Бог послати силу обмане, да вјерују лажи; да буду осуђени сви који не вјероваше истини, него завољеше неправду.“ (Сол.2; 11,12) 

 У новембру 2016. год. Доналд Трамп је изабран за 45. председника САД. У холу руске Државне думе летели су на све стране чепови од шампањца. Радост је била голема као и количина попивеног пића. У пићу и изјавама одушевљења предњачио је „лидер опозиције“ Владимир Вољфович Жириновски.

Његово име помиње се на неколико места, уз име бившег подпредседника руске владе Виктора Зубкова и његовог зета, бишег министра одбране Анатолија Сердјукова, у извештају о деловању руске мафије, који је 2010. год, на 488 страница сачинио шпански Државни тужилац за организовани криминал и корупцију, Хосе Гринда Гонзалес (José Grinda Gonzáles). У извештају се тврди да је КГБ основао Либерално-демократску партију Русије Владимира Жириновског, као пункт за везу са руском мафијом.[xii]

 У јуну, те исте 2016. год, Владимир Путин је посетио Свету Гору. „Путина је Света Гора дочекала као цара!“ – одушевљено је узвикнуо извесни Богдан Ђуровић, дописник листа Печат из Москве, у својем патетично-глорификаторском чланку под називом Устоличење православног цара. „Путину су свеогорски монаси признали највиши статус и захтевали да заузме место на трону византијских царева. И још му дуго нису дозволили да са њега сиђе – све док нису завршили са молебаном, појањем и молитвама за руског и православног цара.“ Тако је, по мишљењу овог аутора, почела нова епоха. „Православни и хришћански свет признао је Трећи Рим, Москву и њеног цара. Признао је то још раније папа Франциско, када је одлучио да се сусретне у Хавани са патријархом Руске православне цркве Кирилом.“[xiii]

О расположењу међу монасима на Светој Гори, каже овај аутор, сведочи понашање „једног седобрадог монаха у Кареји“. „Старац је Путину са дубоким наклоном најпре принео свећу да је запали. Када је руски председник то учинио, монах је Путину помогао да забоде воштаницу дибље у песак... Када су то заједнички обавили, Путин му је захвалио и хтео да крене даље, али му се монах поново приближио и брзо, за многе неприметно, целивао му руку.“ Свој егзалтирани опис Путинове посете Светој Гори, овај надахнути аутор улепшава описом звоњаве светогорских звона. „Посебан утисак дочека Путина дала су звона која су све време, непрекидно, испуњавала Кареју божанственим звуком, као да је реч о свечаној литургији о неком великом празнику.“[xiv]

Али, зашто „као“? Па то је, без сумње, био некакв обред. Само, има ли тај обред икакве везе са православљем? Монах који целива руку подпуковнику КГБ-а, који се управо спрема да измени устав на неуставан начин, како би себи омогућио доживотну владавину, тешко да би се могао назвати „православни старац“. Мени је јасно да овај „старац“ има чин нижи од чина подпуковника, али ми није јасно: шта тражи овај „старац“ на Светој Гори? („Пријатељу! Шта ћеш ти овдје?“ – Матеј: 26;50)

 Обред који су тога дана обавили ови „светогорски монаси“, без сумње, има неко симболичко значење. Али какво? И по чијем дејству? По дејству Духа Светога или по дејству Сатанином? Успињање Путина на место византијских царева јесте порука, али коме? И зашто?... Да ли се овде ради, како би рекао Генон, о псеудоиницијцији или контраиницијацији? О потврђивању од стране „православне цркве“ неког чина, у неком тајном реду или организацији, у који је „православни цар“ претходно инициран; или, о његовој стварној иницијацији у неки ред или организацију који су супротни православној традицији, злоупотрбом литургијске симболике „православне цркве“, при пуној свести да се ради о подчињавању Сатани.

Ако прихватимо да је „молебан“ у част „православног цара“ псеудоиницијација, онда видимо да је овде у питању „само чиста и једноставна пародија, што значи да сама по себи није ништа, да у себи не садржи никакву дубоку реалност, или, да тако кажемо, њена унутрашња вредност није ни позитивна, попут вредности иницијације, нити негативна, попут вредности ’контраиницијације‘, већ сасвим једноставно није никаква.“[xv] Другачије стоји ствар са коктраиницијацијом. „Контраиницијација доиста није само привидан фалсифкат, већ је, напротив, нешто врло стварно у свом подручју, као што дело које га извршава то сувише добро показује; она је, бар, фалсификат у том смислу што нужно подражава иницијацију на начин преокренуте сенке, премда њена права намера није подражавање већ супротстављање иницијацији.“[xvi]

 Можда ће нам примери који следе помоћи да разлучимо ову дилему. Кад је Руска загранична црква затражила да се са Црвеног трга у Москви уклоне Лењинов маузолеј и његова мумија, Владимир Путин је рекао: „Њет!“

Његов портпарол Дмитриј Песков рекао је новинарима да измештање и сахрана Лењинове мумије „није на агенди“ Кремља. У томе га је подржао и портпарол Руске православне цркве Александар Шипков, одбацивши идеју да се Лењиново тело уклони са Црвеног трга пре него што се Русија и околне земље, како је рекао, не ослободе комунистичке традиције.[xvii] („Знам твоја дјела да нијеси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, будући млак, и нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својијех.“ – Откр.3;15,16)

  Препирка око овог питања траје још од деведесетих година прошлог века, и како ствари стоје трајаће и у наредном веку. Руско друштво је подељено: 44% испитаних грађана сагласни су да се Лењинови земни остаци уклоне са Црвеног трга. Али не и „православни цар“! Путин би, наравно, могао да разреши ово питање једним потезом пера, као што је разрешио и питање повећања пензијског стажа: противно вољи већине! Али, у овом случају, он то не жели.

„Комунистичка идеологија веома је слична хришћанству.“ – каже „православни цар“. „У ствари: слобода, једнакост, братство, правда, све то се налази у Светом писму.“[xviii] Он наравно зна да је у време милитантног комунистичког атеизма свештенство искорењивано, православни верници прогањани, а цркве и манастори рушени. Али зато је, по његовом мишљењу, створена нова религија. Религија слична хришћанству! („Љубљени, не вјерујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет.“ – 1.Јов.4;1)

На приговор једног новинара, да је излагање Лењинове мумије супротно православној традицији, „православни цар“ је одговорио: „Лењин је стављен у маузолеј. Како је то другачије од многих реликвија и оним што је урађено са посмртним остацима бројних православних и уопште хришћанских светаца. Када кажу да таква традиција не постоји у хришћанству, онда треба да оду на Свету гору и погледају свете реликвије смештене тамо. На крају, тога имамо и овде.[xix]

Препирку је, бар за сада, окончао лидер руских комуниста Генадиј Зјуганов. „Маузолеј Владимира Иљича Лењина – рекао је Зјуганов - остаће на Црвеном тргу у Москви све док је актуелни председник Русије на власти.“ Зјуганов тврди да му је Путин обећао: „Док сам ја на власти неће бити било каквог варваризма на Црвеном тргу.“[xx] Путин и његов портпарол никада нису демантовали Зјуганова. Демонски механизам на Црвеном тргу наставља, значи, да ради пуном паром.

 Берл Лазар не скрива своје симпатије према Путину. „Никада још ни један руски или совјетски руководилац – каже Берл Лазар – није учинио више за Јевреје као Владимир Владимирович Путин. У свим односима то је без преседана. Аријел Шарон је у разговору са мном не једном подвукао, да ’Јевреји и Израел у Кремљу имају најбољег пријатеља‘.[xxi]      Берл Лазар није једини. Приликом последње посете Израелу, на питање једног новинара шта мисли о владавини Владимира Путина, рабин Јицак Јосеф је рекао: „Сагласно јеврејској традицији.“[xxii]

Путин је чест гост на јеврејским прославама и празницима које организује ФЕОР. На тим свечаностима почаствован је да припали менору, а појављује се готово увек са јеврејском капицом на глави (kipa). Берл Лазар је био Путинов гост на Зимским олимпијским играма у Сочију. Указом Владимира Путина ушао је у састав Савета за узајамну сарадњу с религиозним организацијама при Председништву Руске Федерације. У новембру 2008. год, на традиционалном једногодишњем обраћању Владимира Путина посланицима, Берл Лазар је био други који је уведен у свечану дворану, одмах иза Путина а пре тадашњег председника владе Дмитрија Медведева. Тиме је на протоколаран начин манифестована његова моћ, и његов ранг у хијерархији посткомунистичке руске елите.

У неколико наврата Путин је са Лазаром посетио Израел. Тако је било и 26.06.2012. год.[xxiii] Руска и наша средства информисања известили су да је Путин том приликом открио споменик борцима Црвене армије. Међутим, израелска средства информисања известила су да је Путин открио споменик, не Црвеној армији него споменик Армији одбране Израела. Администрација председника Путина није демантовала ову вест израелских новинара, као ни тврдњу харковског рабина Едуарда Ходса да се Путин 26.06.2012. год, ноћу, заједно са Берл Лазаром помолио испред Зида плача.

Према писању јеврејског листа Chadrei Chadreim, који излази на ивриту, док је прилазио Зиду плача Путину је неко из публике добацио: „Добро дошли председниче Путин.“ Путин се зауствио и пришао човеку. Овај му је укратко објаснио зашто је важно да се изгради трећи храм на Храмовој гори.[xxiv] Путин је, наводно, одговорио: „Ја сам уствари зато и дошао овде, да се помолим за то да храм буде поново изграђен.“[xxv]

Приликом молитве Путин је, по сведочењу самог Лазара, изговорио псалм 123. (по јеврејском 124.) који гласи: „4.Потопила би нас вода, река би покрила душу нашу; 5.Покрила би душу нашу силна вода.“[xxvi] Тачно 12 дана касније, 07.07.2012. год. Краснодарск је погодила силна поплава. Вода је прелила све бране и потопила све објекте у кругу од неколико десетина километара. У тој поплави страдало је више од 170 људи.

Напомена: Опремање текста илустрацијама: "Борба за веру"