Минхен, у вријеме "Ковида-19" 2020. године:

Света Литургија и причешће вјерника

                  Епископу Господину Григорију, диселдорфском и немачком, Диселдорф:

Преосвештени Господине Владико, Христос васкрсе, благословите и опростите нам:

Хоћемо-нећемо, хоћемо-нећемо... да Вам се обратимо, али Бога и вјере и спасења душа ради-морадосмо!

Ми смо тако занемарљиви део вјерујућег православног српског народа из минхенске

парохије одн. Црквене општине. Нисмо од оних који само стоје по страни и пасивно

проматрају шта се у животу и раду Цркве дешава, да би у доброј или у рђавој намјери

само критиковали. Не, ми смо и по вјери и по дјелима активни чланови којих се заиста

и у правом смислу рјећи тиће стање Цркве, чија смо дјеца не само по кршћењу и

традицији, већ колико можемо и што је до нас и по животу.

Да је свето Причешће најузвишенији духовни чин и света Тајна над тајнама сваког вјерујућег православног хришћанина познато је свима, како духовним лицама тако и вјерном народу. Да је Божји Бич пандемија Ковид-19 изазвала велики кошмар у животу и раду религија и Цркве, економије и цијелог социјалног друштва, као и у српској Православној Цркви, и то нажалост са великим последицама. Црквена јерархија, међу којима и епархија за Дизелдорф и Њемачку са Вама као епископом на челѕ и са мјесним свештенством, је у портажњи за неким рјежењима у вези са Богослужењима и светом тајном Причешћа, суочена са огромним аномалијама које највише служе на саблазан свих! А посебно начин причешћивања вјерника је превазишао сваки ум и разума и вјере! (мада има и свештеника и вјерника који сматрају да је боље било уопште не причешћивати док се стање не нормализује).        Давање светог Причешћа преко некаквих салвета као нпр. у Минхену, или још горе да се свако са посуде сам својом руком "послужује" како је то код Вас Владико случај, је грубо и неопростиво скрнављење Најсветијега Тјела и Свесвете Крви Господње! Још горе него што сви екум.расколници овога свијета раде! А на какво ниподиштавање је поступак према светим Даровима спало, свједочи и начин како свештенство у Минхену грозно, трагично и саблажњиво "уклања" остатке Тјела и Крви Христове, тако што те још буквално крваве марамице ни мање ни више већ спаљују на роштиљу и на ражњу, на којима се сливају разне масти "жртвених животиња", печења, котлета те ћевапчића, у гаражи црквеног центра!! Значи Христос би разапет у време Понтија Пилата, да би сада после двије хиљаде година у наше вријеме и од нас самих, био на веома саблажнив начин унакажен и спаљен! Ово је постала пракса и старјешине храма проте Предрага Гајића и једног његовог помагача, цивила који је проти Ђорђа Трајковића о овоме посвједочио.

А о унаказању свете Литургије да и не говоримо, која се по личној вољи и нахођењу сваког пароха за себе скраћује, касапи, демонтира и преиначава, као да се ради о неком памфлету, а не о најузвишенијој јеванђељској, Христовој, апостолској и светоотачкој, за спасење и живот вјечни неопходној и ничим заменљивом Светињи!? Владико, намојте се чудити чињеници да многи вјерници у српској Православној Цркви као и ми, вапијемо за правим архипастирима и пастирима, који ће по цијену живота, као и многи Свети прије нас чувати и очувати чисту и неупрљану истину и јединство Православља и који ће се покоравати већма Богу, па тек онда-и дали? -које-чему или које-коме другоме? Ми ово рекосмо да душе спасавамо и Ваш благослов умолимо, а на Вама и на Вашим свештеницима је да покажете коме се царству привољевате: Земаљском-пролазном, или небеском-вјечном? И да ли сте пастири добри који бринете о стаду, или га остављате на немилост да буде разбијено и уништено?! Борићемо се у име Бога да се ово друго не догоди!

Овога пута један потпис, а следећи пут ће бити петиција са небројеним именима и потписима

У име вјерника који су у недељу, 17. маја 2020 после свете Литургије веома забринуто и о збиљно разговарали са присутним народом и са свештеницима у цркв.центру у Минхену:

 Никола Каран (6378458)

Обратићемо се и Његовој Светости Г. Патријарху Иринеју, као и Св.Арх.Синоду

СПЦу Београду. И нека нас не чуди ако бивши еп. Артемије заснује нова и стабилна упоришта у Србији, у Њемачкој и у западној Европи!

+ + +

Жалба Светом Архијерејском Синоду

Српске Православне Цркве

Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско- карловачком и Патријарху српском господину Господину Иринеју

Његовом Високопреосвештенству Митрополиту дабробосанском господину Господину Хризостому

Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину Господину Иринеју

Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском господину Господину Јовану

Његовом Преосвештенству Епископу крушевачком господину Господину Давиду

Ваша Светости, преосвећени чланови Светог Архијерејског Синода, благословите!

Обраћамо Вам се, јер смо одлучили да морамо и да је наша дужност, као православним хришћанима, да Вас информишемо о овој ситуацији у Немачкој. Дужни смо, ради наше деце и будућих потомака, да оставимо Цркву какву смо у наслеђе примили од наших отаца, који су животе дали за Православну Цркву и српско име. Да би она деца, која се одлуче ићи Православним путем, имала где истину потражити, без размишљања и страховања да ли је то права Црква, то јест учење Светих Отаца.

Ради се о томе, да су Свету Литургију својевољно изменили. Свето Причешће се даје народу на неки начин, сличан припадницима римокатоличке цркве. Избачена је молитва за оглашене и други део јектеније пред Оче наш. Толико је убрзано, да је скоро немогуће пратити Свету Литургију у молитвеном духу. Света Тајна Покајања се такође не врши.

Нас десетак верника је тражило разговор са нашим свештеницима у Минхену. Најавили смо им да ћемо се обратити медијима, јер смо имали осећај да говоримо са зидовима.

Као решење су нам предложили да се обратимо епископу, шта је један наш брат и парохијан Црквене Општине Минхен и урадио (писмо Вам достављамо у прилогу).

Недељу дана касније смо добили могућност да разговарамо са свим свештеницима минхенске црквене општине. Молили смо их да се причешће не даје на начин који није благословио Свети Архијерејски Синод и да се не хули на тајну над тајнама наше Цркве.

Услед немогућности да их одговоримо од светогрђа били смо приморани да кажемо да је боље да се не причешћујемо за неко време него да се поигравамо Телом и Крвљу Господњом. То су они и пренели народу, али без објашњења да је то погрешно причешћивање, већ су представили народу да смо ми криви што народ не може да се причести.

Слава Богу па је стигло објашњење Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, па се Света Литургија служила те недеље „скоро” како треба.

Скоро, јер није било причешћивања.

Редовно смо такође имали ситуацију убацивања немачког језика у богослужења.

Дизелдорфска парохија има суботом Свету Литургију целу на немачком језику за српски народ. У Минхену се, Богу хвала, не служи на немачком, осим кад је Света Архијерејска Литургија. Тада ради епископа се убацују јектеније на немачком. Овде у дијаспори је нам једино место црква, где још говоримо српски, а ми замењујемо српски немачким и како рече тада Стефан Немања:

„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља,

као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу”?

Молимо Вас да донесете обавезујућу одлуку, да се у нашој Богом спасаваној епархији Света Литургија служи онако како је по благослову Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве до данас служена, без самовољних измена појединих епископа.

Целива Свету Десницу Вашег Преосвештенства и моли Архијерејски благослов, одано духовно чадо

Минхен, 07.06.20. лета Господњег

У име верног народа Црквене Општине Минхен

Дејан Станојевић

У прилогу: Потписи верника