ПРОФЕСОР ИЗ КОНЕКТИКАТА ЈОШ 2012. ПРЕДВИДЕО ОВО ШТО СЕ САДА ДОГАЂА У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА Фестивал политичког и историјског лудила које је захватило Сједињене Државе наставља се рушењем споменика - уз пуну подршку дела америчке политичке елите и главних медија.
Као што се и могло очекивати, под налетом „мирних демонстраната“ не падају само споменици истакнутим личностима америчке Конфедерације из доба грађанског рата, већ и северњачки хероји који су се успешно борили против јужњачких сецесиониста. На удару су и споменици 18. председнику САД Улисису Гранту. Британски лист The Guardian је објавио: „У минули петак увечер, у Сан Франциску, демонстранти су пообарали и уништили споменике белцима који су поробљавали црнце и америчке домороце. Међу срушенима је и споемник У. С. Гранту, 18. председнику САД који је у грађанском рату предводио трупе Уније и нанео пораз робовласничкој Конфедерацији“.
Само посао. И ствар технике Оборени су и споменици католичком свецу и мисионару Јуниперу Серу и аутору речи америчке химне "The Star-Spangled Banner“ Френсису Скоту Кију. Грантовом споменику није помогло ни то што је он био не само љути противник јужњачке Конфедерације и што је дао пресудни допринос победи Севера у грађанском рату, већ је и организовао сурови прогон припадника Кју Клукс Клана, па чак и војску користио за њихово физичко истребљивање на америчком југу. Грантов споменик је срушен зато што је имао једног поклоњеног роба и држао га (пре грађанског рата) краће од годину дана. А то је за данашњу Америку – неопростиво. Међутим, главно упориште и истраживачки центар америчке либералне елите, Универзитет Јејл, није основао "случајни власник једног роба", већ прави трговац робовима – Елијах Јејл. Али, демонстранти против Трампа и расизма не јуришају на његов кампус и не спаљују зграде овог симбола америчке робовске прошлости. Оптужбе за расизам и „историјска кривица за трговину робовима, расизам и колонијализам“ – резервисани су само за оне политичаре, историјске личности, компаније и организације које су сада барем донекле повезане са конзервативним снагама. И у Сједињеним Државама и у Европи. Закључак се сам намеће: протести „против расизма“ и „против полицијске бруталности“ – чак и тражење „социјалне правде“ - у Сједињеним Државама нису ништа друго до облик унутарелитне политичке борбе. Са коришћењем технологија обојених револуција. Експерт који је још пре осам година предвидео почетак масовних расних и политичких немира у Сједињеним Државама 2020. године - сада у интервјуима америчким медијима објашњава да је ово управо унутарелитни сукоб и да ће не само трајати веома дуго, него и да ће се ствари даље погоршавати. Магазин Vice подсетио је Американце да је то прорекао Петар Валентинович Турчин, професор Универзитета у Конектикату, специјалиста за математичко моделовање социокултурне динамике, а да је рођен у Чељабинску. Магазин наглашава да је управо он америчким новинарима 2012. године објаснио да је "арапско пролеће" (које медији доживљавају са одушевљењем) лаки дечији доручак у поређењу са оним што ће се почети дешавати у САД-у 2020-те године. Ево: Америка букти, а новинари су схватили да професор није лудак, већ пророк. Професор Турчин у интервјуима које даје упозорава да унутарелитни сукоби обично трају прилично дуго - од пет до 15 година. Наглашава да уопште није срећан и задовољан што се његово предвиђање обистинило: „Као научник, осећам се рехабилитовано, али сам Американац који ће морати да живи у овим тешким временима“. Истраживање утицајне америчке социолошке службе Расмусен показало је да „34 одсто вероватних гласача у Сједињеним Државама (то јест политички активних грађана) верује да ће САД преживети други грађански рат“. То је прилично висок проценат. С обзиром на чињеницу да се наоружани Американци искрено мрзе и да се ти људи већ повремено сусрећу лицем у лице на америчким улицама, а да су њихове елите ангажоване на масовној дехуманизацији својих политичких противника и њихових обичних присталица - могло би се испоставити да се Турчинова прогноза и страхови трећине анкетираних Американаца заиста остварити наредних година. Извор: "Факти"
|