Велики човеков противник душе и тела јесте дрога. Последице које трпимо су несагледиве омасовљавањем нарко тржишта. Крајњи продукт су људи, као Божије творевине, навучене на зло, спречене да владају својим телом и душом, што води ка тоталном удаљењу од Бога, а епилог свега јесте смрт. Многе су замке и препреке на овом путу, те је неопходно упознати противника и представити га у правом светлу.

Да бисмо говорили о проблему наркоманије и наркотжишта на светском нивоу морамо најпре веровати у Бога. Односно онај ко истински срцем и душом нема веру у јединога Бога не може уклонити скраму са очију и видети право лице негативне силе која оробљава милионе људи.

Светска здравствена организација дефинише дрогу као "сваку супстанцу, која је у стању да, када се нађе у живом организму, модификује његову једну или више функција и да након поновљене употребе доведе до психичке или физичке зависности".

Потреба човека да модификује неку од својих функција и да створи зависност од истог датира од стварања првог човека. Праотац Адам створен је по лику Божијем и дато му је да буде Господар над Земљом и свим зверима које на њој обитавају. У свом бивствовању као сапутника, добио је од ребра свога жену, прамајку Еву. Њихов први део живота је проведен у апсолутном савршенству, односно хармонији. Први људи који су живели на земљи су осетили сласт рајске насеобине, а оно што каракерише живот у таквом простору јесте Љубав. Целокупан њихов живот је прожет савршеном Љубављу, односно природним начином живота уз благодат Божију са којим су имали непосредну комуникацију, савршенију него преко било ког уређаја на свету, јер у то време није било духовних сметњи.

Господ Бог је творац неба и земље и свега видљивог и невидљивог и као такав он је заправо Љубав. Од наведене љубави се шири радост, позитивна енергија и на крају смирење односно духовно стање које је природно човеку.

Целокупна савремена кинематографија и уметност за основни мотив имају борбу добра и зла, борбу између анђела и демона, борбу између позитивног и негативног, односно борбу између Бога и сатане.

Бог као савршено биће је непороменљив и непогрешив, његов Логос је над свим логосима те некад неке негативне појаве се приписују његовом несавршенству или његовој слабости, што није апсолутно у складу са Њим.

Оно чиме је даровао човека као најмилију творевину јесте слобода у одлучивању, односно слободном вољом. О оваквим ставовима не треба расправљати већ је довољно да свака индивиуда када се осами искрено изнесе своје природне осећаје према Богу и уздигне своја размишљања о приорди свог постојања и у себи може јасно разазнати оно што је добро, односно Божије у себи, а исто тако да осети сласти принца таме и ствари које нису у складу са природом човека и које оробљавају душу и тело, што крајње води ка отпадништу од Бога, што може имати само један исход- смрт (телесну и духовну).

Савршену посејану башту са човеком господаром над њом који има слободну вољу представља материјализацију савршеног Божијег дела. Сам Бог нема почетак и крај и пре стварања човека,  створио је бестелесна ангеоска бића. Највећи међу њима и један од најближих и најмилијих Богу се услед помрачености своје енергије, гордошћу отпадио и са собом повео један мањи део Боготпадних ангела.

Овим расколом се створила поларизација, односно насупрот Богу и бесконачној позитивној енергији створила се антитеза, односно војска таме на челу са принцем таме, негда знаним као Сатанаило, а данас познат под разним именима (Сотона, Луцифер, Ђаво,...).

Креација негативне енергије у универзуму представља злоупотребу дарова од Бога створених бића, који су Божији бескрај и енергију преокренули у замрачености духа жељом да буду изнад Творца.

Стварање човека изазвало је завист код владара пакла и који је желео да уништио дивно посејану башту. Једино ко је имао моћ да тако нешто уради јесте управо Луцифер, који је спознао начине промене енергетске вредности Богом створених бића и да добро претвори у зло.

Даље је надасве позната обмана ђавола прерушеног у змију, након чега су због неке невиљиве потребе да спознају нешто више, најпре Ева посрнула, а са собом повела и Адама. Чувени први грехопад. Механизми овладавања човеком и начини обмане управо потичу од наведеног тренутка. Након што су први људи протерани из раја, изгубили су многе благодати. Оно што је једино остало код њих јесте вера у Бога, али за поново сједињење са њим и живот у Божијем врту неопходно је да се чине подвизи душе и тела, вођени слободном вољом и и одлуком да се опет присаједине Богу. Наведени подвиг подразумева победити себе, односно страсти и тело. Беспрекорност промисла Божијег приликом стварања човека јесте да уколико дође до злоупотребе Божије честице, ипак постоји нада и могућност за спасење и враћање к' извору животу.

Од наведеног момента креће борба Луцифера из чисте зависти да покоси што више људи и да уништи Богородну њиву.

Даљи историјски догађаји се темеље на борби добра и зла, односно врлина и страсти, тјс. Бога и ђавола. Господ је као што је речено човеку даровао слободну вољу, те на ратном земаљском попришту је по допуштењу дозволио слободу избора, односно стремљење ка месту на крајњем исходу земнога живота (са његове леве или десне стране).

Кроз историју Бог се полако враћао међу људе и откривао им довољну количину знања и средстава да се одупру ђавољој сили. Епилог његове потпоре јесте Његов силазак на Земљу, чудом Божијим, бестелесним зачећем тела приснодјеве Марије, достојне живота на небу сваке милисекунде свог земног живота, а која ја пак рођена у телу природним путем од благочествих носиоца Бога у срцу, са непоколебљивом вером и надом.

Доласком Цара над свим земним царевима, Исуса Христа, цео универзум је променио ток. Целокупан људски род је озарен са онолико светлости колико може у телу поднети и колико је довољно да се наоружају духовни бајонети да се одупре слугама таме.

Борба може да почне и траје нешто више од два миленијума, где током исте долази до осавремењавања метода и начина поробљавања људских душа. Ђаво има коначни план да завлада Земљом и да на челу свих народа и војски буде он отелотворење пакла, противтежа Христу- Антихрист.

Оружје дато човеку против сила таме је најсавременије и најснажније, али мора се правилно и доследно примењивати и употребљавати. Тајна је у начину живота, односно не уздању у себе и своје могућности, чврста вера и нада у Бога и непрекидна молитва. Тајна је заправо живот у Христу по његовим заповестима не зато што се мора, већ уз пуно разумевање и вољу за такав начин живота. Врло једноставно делује, а заправо представља лествицу живота на коју се могу попети само највећи борци.

Ништа не треба радити само ради себе и те делатност, већ ради суштине, а то је она енергија коју сви као најсавршенији радио пријемници осећамо, односно добро, позитивно и љубав. Наше осећање Бога живога.

Војници таме не могу да се отелотворе нити оваплоте, па у својим нападима мисленим путем утичу на човека. Кроз такав утицај настају бројне песме, уметничке форме, правци који оробљавају душу човека. Али поред свега, свакако једно од најважнијих оружја војске таме јесте поробљавање човека - дрогом.

Они ту користе склоност човека да се повеже са самим Богом, да се врати у његово наручје, али затрованошћу тела и душе и одбацивањем Христове науке остају заглибљени у својим страстима и негативним духовним процесима. Овакво стање тежи аутодеструкцији или проналажењу нових садржаја. Ту настаје ефекат дроге, односно површно прикрива духовну жеђ и човека тотално заробљава водећи га на пут без повратка. Мисленим путем демони су људима открили разне природне супстанце и даље развојем науке стварање полуприрдних (база је прирордни прекурсор) и синтетичких једињења које битно измењују телесне и духовне функције код човека.

Данас се дрогама називају само она једињења која су законом забрањена, а заправо под дрогама се могу називати и многе друге супстанце, попут дувана, алкохола, а да не причамо о употреби медикамената (не рачунајући злоупотребу). Званично све наведено према Светској здравственој организацији представља психоактивне супстанце.

Ништа од овога не би било потребно да човек живи у складу са природом, односно Универзумом и једноставно у складу са Богом као творцем свега.

Овде ћу се позабавити оним супстанцама које се сматрају дрогама у ужем смислу, као и начинима оробљавања људског рода.

Подстакнути војкама таме човек је као неизоставни сегмент у животу измислио коришћење различитих психоактивних супстанци, односно традиционално названих дроге. Пре свега ту се мисли на кокаин, хероин, савремене синтетичке дроге (амфетамин, МДМА, метамфетамин, ГХБ,...), марихуана, хашиш итд.

Кокаин представља полуприродну дрогу која настаје као главно органско једињење од биљке „Коке“, а по којој и носи назив. Употреба листа коке се сматра традиционалном од давнина међу домородачким становништвом Јужне Америке. Тако да је распрострањеност ове биљке највише на простору Колумбије, Боливије и Перуа. Први пут кокаин је откривен средином 19. Века и  у почетку је више научника експериментисало са наведеном супстаном употребом у медицини и изучавајући његова дејства. Чак је и творац психоанализе Сигмунд Фројд посматрао дејства коке на пацијентима о чему је објавио и књигу „О коки“ (Freud, Sigmund. 1884. Ueber Coca. Centralblatt für die gesammte Therapie 2: 289-314). Такође постоје записи да је изумитељ Кока Коле, сад већ надалеко познати Џон Пембертон, као један од састојака данас најпопуларнијег безалкохолног пића користио мању количину листова Коке, а што се даље не везује за стандардну рецептуру која је егзистирала до даншањих дана.

Кокаин као готов производ представља прах беле боје, а може бити и у чврстом облику специфично хемијски обрађен да би се могао конзумирати пушењем и у тој форми је на улици познат као „крек“. Кокаин се традиционално уноси ушмркавањем, а такође може интравенозно, што је јако ретка појава и чему је допринела популаризација употребе кокаина на филмском платну где по шаблону људи, припадници богатог слоја “повлаче линију“.

Употреба листа коке и касније кокаина не би створила такву опасност по живот и здравља човека да није дошло до неких других процеса. Наиме тек формирањем Првог кокаинског царства  на тлу Колумбије 70- тих и 80- тих година 20. века се створила једна озбиљна ситуација која ради у корист војски таме и коначном паду човечанства. Формирању царства је претходило ширење европејизма и тековина европске културе, најпре освајањем Јужне Америке, а потом и апослутним овладавањем наведеним простором. Међутим мешавином европске и аутохтоне цивилизације створили су се народи који данас насељавају данашњу Јужну Америку. Међутим оно што је међу свим земљама Јужне Америке јединствено јесте верска конфесионалност.

Наиме отелотворењем Бога и његовим силаском на земљу доласком Сина Бога Исуса Христа поставио се камељ темељац Цркви Христовој као телу, чија је глава сам Син Бог. Међутим кроз један миленијум духовног ратног попришта светлости и таме, западни део хришћанског света се одпадио од Бога и човека уздигао изнад апостола у рангу самог Бога. На челу Западне хришћанске цркве од 1054. године је отпадник од Бога без благодати као поглавар под називом „папа“. Томе је увелико допринело семе гордости и бројна искушења што је тотално замарчило народни ум. Од наведеног момента не двосмислено папска држава постаје вук у јагњећој кожи, односно ставља се у службу заповеднику војски таме. Не треба ни набрајати зверства која су чињена по благослову папе, а све „у име Бога“, од крвавих крсташких похода, инквизиције, па до поробљавања континената (између осталог Јужне Америке). Све што Ватиканска црква предузима на први поглед је из добре намере, али иза сваког делања крије се дубока тама.

Већина процеса које се данас дешавају на нашим просторима заправо су део плана Ватиканске црккве. Једна од агенда ове можда и најмоћније земаљске организације јесте покатоличење, као пример два успешна пројекта и остварење циља јесте управо покатоличење становника Јужне Америке и нпр. Хрватске на балканском полустрву. Стварањем више „независних“ јужноамеричких земаља са израженим ватреним националним елементом којима је верска конфесионалност Католицизам створило се погодно тло, а нарочито након још неких других пројеката попут стварања нацистичке Немачке и рестартовања целокупне светске заједнице највећим ратним разарањима, где се на рушевинама старог света ствара Нови светски поредак.

У тако специфичним геополитичким односима дошло је до правог тренутка за употребу једног од најопаснијих оружја за уништење људи (тјс, разрања душе и тела), а то је пустити кокаин да преплави свет.

Стварање Првог кокаинског царства за човечанство има значај као проналазак електричне енергије само у негативном контексту. Претходница стварања овог царства јесу криминалне организације које су се пола века раније јавиле на тлу Америке, Велике Британије и Италије као паралелне тајне криминалне службе које су шириле страх, смрт и патњу.

Први кокаински Цар је чувени Пабло Ескобар који је створио највећу кокаинску империју до тада виђену и која је обухватала тло Колумбије са седиштем у граду Медељину. Устоличење његово је посматрано од стране обавештајних служби САД-а, али није прекидано јер је било неопходно ради остварења даљег плана, односно устоличење Антихриста. Сам Пабло Ескобар није пројекат попут Адолфа Хитлера, већ је настао спонатно као последица сазревања одређених дешавања на глобалном нивоу и проистекао је као духовна потреба за људе који су отпали од Бога.

Коначно је свет после силних проба био спреман да буде преплављен кокаином из Јужне Америке. Најпре је кокаин ишао на тло Северне Америке, потом Европе и на крају је преплавио цео свет.

Пабло Ескобар је имао озбиљну улогу у даљем разарању света, може се рећи да је после другог светског рата, преплављавање света дрогом имало штетан утицај на духовну компонентну становништва у оној мери колика су била телесна страдања током великих ратова. Такође не треба занемарити степен насиља који расте услед борбе за превласт над тржиштем кокаина.

Дон Пабло, како су га звали је подигао степен своје организације на највиши до тада могући ниво. Први пут је једна чиста криминална организација могла да парира сувереној држави, у овом случају Колумбији. Растом нарко царства растао је степен насиља који је кулминирао нападом на зграду Уставног суда Колумбије јединог дела Колумбијске државе који се сматрао непоткупљивим. Иако званично нису у зграду упали чланови Картела Медељина, већ једна герилска комунстичка фракција, евидентнио је ко је идејни творац напада и ко је имао највише користи и ко је између осталог организатор. Наиме у наведеном нападу нестала је готово цела документација уз помоћ које је Пабло Ескобар моогао правно да буде срушен, односно процесуиран пред установама једне суверене земље. Такође треба поменути бомбашке нападе и атентате на припаднике полиције и хиљаде људи који су изгинули као невине жртве приликом егзистирања једне такве нарко империје. Максима током готово дводеценијског царовања сасуда демонског овим царством јесте „Плата о Пломо“, односно „новац или метак“.

Стварање нарко царства је својеврстан експеримент, јер иако је настао спонтано постепеним зрењем једног вештачки створеног народа, касније су велике силе посматрале тај феномен изучавајући разне механизме страха и наслађивали се степеном безбожништва који влада тамо где владају кокаински босови. Пабло Ескобар је својим неделима променио своју ћелијску структуру, те је његово тело постало изузетан проводник негативне енергије, односно дозвољавало је војсци таме да се отелотвори кроз њега и  његове следбенике.

Коме је погодовало формирање оваквог царства? Одговор је посве јасан, САД-у и  католичкој цркви, односно делу Америчке државе који држе конце у рукама путем тајне обавештајне службе ЦИА и паралелној организацији унутар каталичке цркве- језуитима. Након велике шизме и отцпљења западне хришћанске цркве, мисија Луцифера се наставља, један од механизама је стварањем војске Исусоваца којима управља Црни папа и који представљају мач у борби против неверника, односно они завршавају прљав посао и креирају догађаје попут обавештајних служби и спроводе агенду Ватиканске цркве која поставља планове унапред један век.

Поред Исусоваца или језуита, други механизам Луцифера јесте стварања утопијског друштва оличеног у САД-у. Народу ове вештачке творевине су дате многе благодати и јако се води о материјалним садржајима, где је једино мерило успеха- материјално благостање. Ни у једном сегменту Америчког друштва се не може наћи живи извор, односно могућност сједињења са Богом, изузев у црквама и манастирима Руске заграничне и Српске заграничне цркве. Најбољи пример за то јесте Серафим Роуз, у младости блудник и развратник, који није могао наситити своју духовну жеђ, док није спознао Бога јединога кроз учења и благодат које је сачувала Руска православна црква.

Није целокупна америчка администрација нужно по себи зло. Већ поједини делови који имају превагу над обавештајним процесима у оквиру њихових обавештајних агенција, као и један елитни део друштва који присвајају власт на разне начине држећи монопол над слободним изборима. Они људи који се могу назвати владарима из сенке у САД-у су својим делима чисти сатанини следбеници. Као такви су заокружени стварањем великог броја окултистичких цркава, високим степеном неморала, ширењем блуда, затупљивањем духовних чула разним механизмима, са крајњим поступањем, употребом дрога.

Употреба кокаина је привилегија и као таква представља својеврстан причест елитног слоја друштва развијених земаља, пре свега САД и Западне Европе. Међутим сама употреба кокаина уз мноштво девијантних сексуалних радњи не може отелотворити право лице Луцифера, те су поједини владари из сенке унапредили такав вид неморалног понашања отвореним одржавањем сатанистичких литургија, које подразумевају разне обреде манифестоване кроз најперверзније радње учињене над најчистијим бићима- децом. На таквим окупљањима кокаин је прави аперитив пре главног јела и конзумирања дроге над дрогама- аденохрома, који настаје процесом оксидације адреналина изолованог из крви деце која се злостављају на таквим окупљањима.

Луцифер полако разграђује морал код људи и постепено материјализује негативну енергију чији је он спроводитељ. Настанак владајуће класе у Америци која отворено учествује на оваквим окупљањима је последица претеране злоупотребе дрога и сексуалног разврата што је кулминирало уоквиравањем и отвореним спајањем дела људи који су у служби Сатане. Када се говори о овим креаторима негативних догађаја не подразумевају се нужно сви људи на високим положајима, већ један мањи одабрани део који се налази у свим порама америчке администрације равномерно распоређени, чак су и већина Председника САД-а била ван ових кругова, изузев онога који је владао САД-ом током бомбардовања Србије. Неки председници који су хтели да зауставе Луциферов план су платили главом. Они нужно нису апсолутно савршени у моралном погледу, али свакако нису били класични сасуди и слуге зла.

Преплављање света коакаином је отворило и развило бројне нове процесе. Затроване душе широм света које су се удаљиле од Бога сада могу привремено да одгоде депресију и разне друге лакше и теже душевне болести. Најлакши пут до стварања Содома и Гомора од савремених светских градова јесте преплављавањем омладине дрогама и девалавацијом сексуалног морала. Овакав процес траје нешто више од 30 година и готова свака метропола гледана очима чистог детета личи на једну канализацију, где је главна покретачка енергија себичност, блуд, тама... Једном речју војске таме. Наравно и даље има честитог света који се нису дрзнули да кушају плодове дрва зла, јер ови плодови запаво људе прикључују на коло негативне енергије.

Прво кокаинско царство је испунило своју улогу и дошло је време да се сруши, а ко је био предводник наведених активности но САД. Као и свако друго царство, Паблова империја је кренула да се руши када је била најјача и на врхунцу моћи када је просто господарио животом и смрти на тлу Колумбије, а и шире где год је био угрожен његов интерес.

Циљ владара из сенке јесте да се одсече змији глава, односно да се сруши још једна претеча Антихриста- Пабло Емилиа Гавириа Ескобар, а да остали удови наставе да обављају своју делтаност. Што је и учињено и данас је Колумбија највећи извозник кокаина, наравно један део посла су преузели Перу и Боливија, да би се активности и тровање светске популације наставили неометано. Ово говори и о карактеру Луцифера који не може поднети ни свог слугу да доминира светским токовима, већ за свакога следи исто после употребе- вечне муке.

Данас је култ Пабла Ескобара остао жив и представља можда највећу „културну“ атракцију државе Колумбије, не постоји туриста богатог света који би посетио Колумбију, а да не прође Медељином и не посети гроб Пабла Ескобара, као својеврсну историјску личност који се наметнуо као идол многим следећим генерацијама које обављају криминалну делатност.

Нарко Царство је угашено и ускоро се подигло Ново Друго коакинско царство које је годиманама било у вазалном односу према Ескобару, да би када је дошло време предузело неколико енергичних активности и наставило у потпуној суверености да трује цео свет кокаином. Устројство ове организације се сводило на тетрархију односно четворовлашће. Седиште ове организације је било у граду Кали на другом крају Колумбије и по коме носи назив. Калијем су владала четири суверена владара, међу којима је ипак имао примат старији од браће Орехуела.

Стварањем овог царства крећу да се убрзавају планови за уништење света, јер специфичност њихове организације показује зрелост војника таме да овладају одређеним процесима уз јаке духовне бајонете. Нису бадава добили надимак „Господа из Калија“ јер су се шатро представљали као бизнисмени и банкари, баш попут данашњих владара из сенке који се крију иза хуманитарних организација, високих државних положаја, академских каријера и звања, богатства, квази угледа и сл.

Уколико се изучава хијерархија и организација одређене криминалне структуре, Кали дефинитивно предњачи у готово свему. Оно што њих краси јесте стрпљивост, тактичност, величина, екстрадобит, конспирација, убојитост, слога међу члановима, итд. Управо све оно што краси Луцифера у спровођењу плана оробљавања човечанства.

Као и претходни пројекат, „Кали“ је такође угашен од стране Америчке администрације. Даље активности трговине кокаином прелазе у Герилско царство, односно селе се у џунгле Колумбије којима господари ФАРК, ослободилачка војска Колумбије која има прећутну дозволу САД-а за обављање кокаинске делатности, а чији је основни извор финансирања продаја кокаина.

Фарк је производио и даље дистрибуирао невиђене количине кокаина, током овог герилског царства убедљиво је био највећи извоз кокаина за светске потребе (Пре свега за САД).

Када су они преузели посао долази до нове фазе, а то је укључивање других криминалних организација које би Кокаин преузеле са тла јужне Америке и даље дистрибуирале на Светском нивоу. У овом таласу су се показали и црногорски морепловци, који су организовали и транспортовали озбиљне количине кокаина за Европско тржиште, а највећа криминална организација секундарно створена је стекла упориште на тлу Мексика.

Мексико је својевремено и за време Првог кокаинског царства постао једна јака конфедерална држава на челу са Мигел Ангел Феликс Гаљардом, позантијим као „Ел Падрино“ који се сматра оснивачем Гвадалахара картела. Активности Гвадалахара квартела су најпре биле усмерене на узгој и дистрибуцију марихуане, али је „Ел Падрино“ вештим потезима у део посла укључио и кокаин. Најпре су били у вазалном односу у односу на Ескобара и Кали картел, али падом другог кокаинског царства у Колумбији, дошло је до рата невиђених размера на тлу Мексика између зараћених територија некадашњег Гвадалархара картела (након пада Ел Падрина). Наведени рат је створио неколико јаких савремених кокаинских република где вођа, односно Председник има ауторитативну власт (Картел Јалиско Нуева Генерасион, Хуарез, Синалоа, Заливски картел, Лос Зетас) где су само најјачи опстали и створили државу са највећим степеном убистава и насиља у мирнодбским условима. Једина могућност обрачуна са овим организацијама са обележијима државотворности јесте отворени рат званичне Мексичке владе са истима.

Експеримент у Мексику заправо показује степен опасности, када се дозволи да се зацаре силе таме и којима су господари живота и смрти ђавоимани и сасуди демонски. Мексико је одлична екпериментална подлога. Фактори који томе погодују су: Удаљени су од извора живота, спровођењем агенде Ватиканске цркве где је остварен циљ покатоличења целокупног становништва; налазе се близу правог скривеног зла у упоришта Луцифера (територија САД); нација настала геноцидним путем; опстанак древне црне магије која је владала на овим просторима међу староседеоцима који су имали општење са ванземаљским елементима односно са војницима таме- демонима.

Најбољи илустративни пример је стварање првог савременог светитељског култа и оживљавањем мрачних сила у виду обожавања Хозе Валвердеа. Он се сматра Мексичким Робин Худом, бавио се пљачкањем и његов животни пут је непознаница за данашњицу изузев да му се локално становништво моли готово један век. Данас постоји дан када се он прославља, саграђен је храм у част њему и сваке године добија све више следбеника, чак и ван граница Мексика. Хозе Валверде је прошао потпуну канонизацију међу тамошњим становништвом, а култ се заснива ни мање ни више него у епицентру зла, одакле се црпи сва негативна енергија у Мексику, односно у граду Куљакану, држава Синалоа (упориште породице и наследника актуелног Хоакина Гузмана Лоере- „Ел Чапа“ и Исмаела замбаде- „Ел Мајо“).

Стварањем оваквог вида култа, као и оног који се гаји на светском нивоу према Паблу Ескобару, не представља ништа друго но клањање идолима као у време цара Диоклецијана када је био највећи прогон хришћана.

   Прогон тога времена био је уништењем тела, где су многи свети чесно предали телеса и уздигли се у рајске насеобине, али данашње време трпи највеће духовне прогоне истинских православних хришћана.

   Стварање држава у држави којима сувереност даје кокаинско тржиште представља својеврстан тест владања одређеним простором помоћу негативне силе која се испољава. Такође ово представља својеврсну припрему и експеримент, пре него што крену прави догађаји преузимања Земље од Божијих ратника, и зацарење Антихриста на Сионској гори у трећем Соломоновом храму.

   Догаћаји који су се збили на тлу Колумбије, Перуа, Боливије и Мексика указују на постепеност остварења плана принца таме који ће се збити у временима које предстоје и уједно подсетник православном народу на речи Јована Богослова о другом Христовом доласку и коначној Божијој победи. Нема предаје и губљења вере и наде, јер Господња десница ће све да надјача о чему сведочи Сам Творац кроз Јована Богослова: „И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свет, и збачена би на земљу и анђели њени збачени бише с њом. И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасење и сила и царство, Бофа нашега и област Христа Његовог, јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.“ (Откривење, Глава 12,9 и глава 12,10.)

   Средства која ђаво користи у борби су јако лукава и софистицирана, попут стварања нарко царства. С' једне стране се ствара експериментално подручје где владају негативне силе, а с' друге стране зло се шири кроз васцело човечанство све чешћом употребом дроге, што уједно и удаљава људе од Бога и ствара погоднију базу за остварење коначних планова пада Човека као ратника светлости. Противтежа овим догађајима су управо људи у којима светлост светли и тама не обузима, а једино жива заједница која одлаже коначни крај и чији је циљ њено разоружавање јесте Богочовечански савез у оквиру Православног света и православних хришћанских заједница у оквиру којих обитава Свети Дух.

   Црква Христова је сваким даном слабија, јер све више њених чланова отупљује своја унутарња чула и окреће се замкама западног света иза којих стоје тајне организације директно у служби светлоноше Луцифера.

   Главне функционале организације у припреми доласка Антихриста јесте уздизање Кокаинских царстава и стварање нарко држава широм света. Поред овога дрога има своју развојну енергетску моћ, где се негативна енергија шири и преноси и оробљава људске душе и то директно употребом дроге и индиректно негативним утицајем на целокупно друштво.

   Претеча кокаинском злу и утицају на светске токове допринела је омасовљена употреба дувана и алкохола, где су се људи вековима прилагођавали и постајали зависни на супстанце које делују на душу и стварају зависност.

Данашња светска слика јесте коришћење дроге у невиђеним размерама и велики директан утицај нарко тржишта на суверене државе који неким делом директно утичу и учествују у овим негативним процесима, а које се крију иза вела борбе против транснационалног организованог криминала.

   Марихуана према светској здравственој организацији представља најблаже халуциногено средство и такође има употребну вредност у медицинске сврхе, са одређеним пожељним дејствима. Она заправо представља биљку Канабис  која у себи садржи ТХЦ (тетрохидроканабинол који предстваља психоактивну супстанцу.)

   Отварањем светског нарко тржишта протоком кокаина, такође се отварају путеви  и готово  иствоветни обрасци приликом протока и других врста дрога. Опасност од омасовљене употребе марихуане је другачије природе. Њена појава представља методе програмирања свести код људи где се врши подстицај њеног коришћења и стварање све већих број следбеника култа „дувача“. Данас је у практичном погледу марихуана готово у свим сегментима људског друштва присутна. Њену употребу практикују лекари, војници, научници, средњошколци, студенти, итд. Једино још није нашла ширу примену код свештеничког клира и духом истински пробуђених људи којих има у свим слојевима друштва.

   Марихуана је перфидно средство које има улогу да заокупи светску пажњу док се у позадини догађају далеко сложенији негативни процеси. Када опште јавно мњење буде било у корист употребе марихуане, биће заокружен један процес у фази правог сазревања и аутоматски ће бити предворје стварања глобалног друштва под управом Антихриста.

   Једним заокруженим ставом може се рећи да употреба марихуана има штетно дејство на здравље душе и тела човека. Постоје одређена и позитивна дејства, али штетни утицаји у сваком практичном случају преовладавају у већој или мањој мери, па чак и приликом рекреативне повремне употребе. Марихуана може да нађе своју примену у медицински контролисаним условима, нарочито у ситуацијима неких обољења попут глаукома и мултиплесклерозе, али са таквим јединственим случајевима где се полемика о њеној примени завршава.

   Сама употреба марихуне представља контра процес од позитвног утицаја Свете литургије на човека, кроз благодат који невидљиво струји човековим организмом. А дим и мирис марихуане супротност диму и мирису тамјана. Такође процес транспорта марихуане представља претечу трговине кокаина у глобалним размерама, односно каснији процеси који су узели маха заправо представљају један јединствено настављени низ формирања канала струјања негативном енергијом.

   Супротност манифестној употреби марихуне јесте употреба хероина. Сам хероин представља полувештачки производ који настаје дејством сирћетне киселине  на морфијум. Сам морфијум представља алкалоид који се добија из опијума, што уједно представља основну сировину из које се производи хероин.

   Проналазак морфијума се везује за медицнске сврхе почетком 19. века и даље има медицинску примену, док се са употребом хероина престало један век касније.

   Сама употреба опијума стара је неколико хиљада година и везује се за период настанка првих цивилизација на тлу Месопотамије. Целокупан процес је дуготрајан и спор, док се нису створили услови за омасовљену употребу хероина у таквој форми прераде опијума, а што се омасовило и збило након спроведеног још једног пројекта владара таме, а то је Други светски рат. Хероин је директна манифестација негативног утицаја дрога на човечанство у циљу његовог оробљавања, те показује да је сама дрога материјализација негативне енергије, односно утицаја војске таме и средство за уништење Човека. Сам Луцифер је такмац Богу, али ни у каквој форми тама не може победити светлост, већ само чини пакости из чисте гордости, зависти и злурадости и то оробљавањем Богу најдражих бића са слободном вољом који управо својим најдрагоценијим даром могу се определити на вештаку светлост и присаједињење са извором свег зла.

   Сама употреба хероина је поспешена током другог светског рата, а нарочито током пројекта спроведеног на тлу Вијетнама почетком друге половине 20. века. Целокупни геополитички односи на простору Азије су у току Хладног рата конципирани ради отварања новог рудника богатог овим ресурсима- данашњи Авганистан. Сваки процес се спроводи под паролом хуманитарности и просветљења, а заправо то је површински слој свих потеза, док су прави потези далеко опаснији и мрачнији за добробит целокупног човечанства.

   Зрење наведених процеса је омасовило наркотике и довело до нове материјализације злих енергетских преносника у све широј употреби синтетичких дрога, насталих лабораторијски са посебним дејством на енергију човека, оробљавање душе и пад морала. Најзначајнија дрога ове генерације јесте Амфетамин, чијим се даљим испитивање и усавршавањем створио и Метамфетамин, МДМА (тзв. „екстази“), итд. Данас постоји небројено велики број психоактивних супстанци које су синтетичког састава и круже међу млађом популацијом.

Какав је епилог, каква је реална светска слика везана за наркотржите и путеве дроге? Јасан став свих центара моћи који се супротстављају глобалном светском тржишту дроге јесте капитулација, односно признавање пораза и немо посматрање одвијања плана Антихриста. Целокупна стручна заједница, од професора права који се баве питањем организованог криминала, до стручњака који се баве наведеним проблемом у пракси заокружује мишљење да је процес организоване трговине дрогом неминован и да га треба држати под контролом, што не представља ништа друго но капитулацију. Процеси се све више усложњавају и све је већи пренос негативне енергије путем наркотржишта тако да ће се у једном тренутку стопити са људском насушном потребом и прихватање циркулације дроге, као последице глобализације, која сама по себи представља процес остварења плана зацарења Антихриста.

Такве негативне појаве се оправдавају нужним злом светске савремене развојности и не виде крајњу опасност. Тако да су светски токови дроге увелико прихваћени и одобрени од стране човечанства, без реалног сагледавања опасности по здравље душе и тела.

Најопаснији процеси се одвијају тамо где је највећи степен борбе. Односно они који највише истичу претњу и представљају се као борци против дроге, заправо праве све већу таму и погодоју развоју и ширењу негативних енергетских процеса. Када се противник буде показао у пуној снази биће касно за било какву борбу, јер ће доћи до уједињења свих криминалних организација.

Примат над трговином наркотицима, односно она званична институција која уоквирује светске канале којима струји негативна енергија у виду преноса дроге јесу Америчке обавештајне службе ЦИА и ДЕА. Већина припадника, односно 99% њихових запослених су обманути од оног мањинског владајућег дела, где под паролом „борбе“ само распирују и стварају нове токове струјања зла. Над овим званичним институцијама стоје поједини високорангирани следбеници сатане интегрисани у Америчко друштво и државу, кроз утицај путем новца или високопозиционарност у државном апарату. Они су омасовили своје интерне контакте и већ су се увезали кроз манифестне сатанистичке ритуале, те уз бројне разне процесе утичу на целокупан ток развојности света и слабљења вере и наде у Бога, односно вере у добро.

Поједини владари из сенке су у директној корелацији са извором зла, односно сатаном одакле црпе извор енергије, па даље манипулативно преносе на моћне организације, попут ЦИЕ, ДЕА, Ватиканске цркве, Илумината, Билдеберг групе, масонских ложа, Исламске републике, итд. Конкретно у путевима дроге ЦИА и ДЕА преко стратешке сарадње утичу на друге безбедносно- обавештајне структуре инфериорних земаља у односу на САД (свака држава је инфериорна у односу на САД). Тако се ствара масовна контрола над наркотржиштем и омогућавање његове развојности и појачаног протока ширења зла.

Неко отворено прихвата следовање тајним центрима моћи, док велики број високо рангираних чланова чини ствари из заблуде, а што је последица духовне затрованости човечанства и удаљења од Бога.

Материјализација негативне енергије путем стварања дроге почиње на својим изворштима, одакле се даље трује и напада целокупно човечанство. Кокаинско зло потиче са тла Колумбије, Перуа и Боливије. Извориште хероина је Авганистан и југоисточна Азија, производња марихуане је распорстрањена готово свуда, али највећи удео има Мексико и Албанија, док извориште за Амфетамин, МДМА и сл. представљају Холандија и Белгија. Извориште хашиша је Марко. Одавде се покрећу реке зла и стварају центре моћи и зла, односно јаке дистрибутивне центре, који представљају разводне кутије за даље контролисано кретање негативне материје. Најпознатији дистрибутивни центри који су се развили примарно и секундарно су Каракас, Луке Шпаније, Холандије, Грчке, потом  Јужноафричка Република, Триполи у Либији, Мелбурн, Сиднеј, Лос Анђелес, Мајами, Њујорк, Сингапур, Хонг конг, јужна српска покрајина Косово и Метохија, Чешка, Тиват, Бар, Атина,... заправо свака значајнија лука има одређене разводне капацитете, али ови горе наведени имају посебан значај.

Изворишта дроге представљају својеврсне Аутокефалне организације сатанине делатности, а дистрибутивни центри његове епархије. Целокупна материјализација наведене организације окупља милионе запослених и милијарде следбеника, што је јасан показатељ ширења моћи Луцифера. На крову свега су поједини сатанини следбеници који путем разних организација оркестрирају, а „благодат“ примају од самог сатане. Сагледавајући изнето показује да је створен глобални сатанистички организам чији крвоток чини дрога.

Комплетни геополитички односи и сукоби током хладног рата (који траје) су конципирани између осталог и ради увећање производње и циркулације дроге. Најилустративнији пример су Авганистан, Венецуела, Либија (Триполи), где се након субверзивних делатности на саму сувереност увећава умпумпавање дроге у светски систем, што даље тежи комплетном тровању човечанства.