Данас је сасвим јасно да живимо у свијету гдје 1% људи има контролу над преосталих 99% и то је оно што је недопустиво. Власницима крупног капитала је у циљу да човјек не спозна себе и да не дотакне мудрост која у њему живи, јер мудрим човјеком се не може управљати нити га се може поробити, он ће радије умријети него постати дио безумља. И зато је потребно створити многе подјеле, многе проблеме, ратове и болести, дакле, "живот са короном", како би се човјек константно морао борити с нечиме што заправо нема никакве везе са животом, а све у сврху тога да се човјека онемогући у томе да се бави самим собом.

Дакле говорим о стандардним методама попут; сублиминалних порука, подјели па владај, створи проблем, чекај реакцију, па наметни рјешење, Милграмов експеримент и тако даље и тако даље.

У свему томе пресудну улогу играју јавни медији који се од самога почетка њиховог постојања користе за добро осмишљену трансформацију јавног мнијења о некоме или нечему. Данас је то очигледно свакоме тко још увијек има способност да трезвено проматра свијет који га окружује, но нажалост чини се да је таквих људи још увијек сувише мало.

Када научите људе да безувјетно вјерују политичким и вјерским ауторитетима догађа се то да имате послушну масу с којом је веома лако управљати, нарочито је тому тако када имате друштво које је све своје вриједности изградило на полуистинама које су им на један перфидан начин наметнуте путем ауторитета и институција.

Тако долазимо до тога да имамо велики број лијечника, полицајаца, војника и државних службеника који ће без превише опирања дјеловати против човјека и човјечности, а с чврстим увјерењем да раде нешто исправно и да само обављају своју дужност.

То је процес који доводи до онога што смо имали у Њемачкој за вријеме другога свјетскога рата, гдје је један исфрустрирани човјечуљак навео велико мноштво интелигентних људи да га слиједе у његовим монструозним и нељудским наумима.

Међутим, ништа од овога што сам сада набројао није нити приближно толико проблем као што су то они људи који не виде ово о чему сам вам сада писао. Дакле то су они људи који мисле да све знају а заправо као папагаји понављају оно што долази из извора службеног и опће прихваћеног јавног мнијења.

Елем, сви они, „који немају времена“ или „гледају своја посла“, налик су на опице ( експерименталне мајмуне, нап.ред. )  које нити не сањају да су дио глобалног експеримента, односно, социјалног инжењеринга, живјећи у трајној заблуди како су недодирљиви, јер су „добри“ за систем, плаћају режије и конзумирају  режимске медије, свакако, не таласају, а само су прљава масноћа на зубима зупчаника корпоратистичке машинерије! Ти премноги игноранти, немају интелектуалне смјелости да кажу „Не!“ и „Да!“.