Вучићу Александре, ако мислиш да си српски народ повео у спасење, грдно си се са њим завадио. Нећеш добро проћи, не због нас малих људи, већ ће ти судити српска историја

На Радио-телевизији Србије репортерка се у среду уживо укључила у програм и упитала једног од демонстраната у Београду због чега је ту и шта жели да постигне учешћем у протестима. Преносимо цело његово излагање.

– Ја ћу само ћу рећи да нисам ни у чијој политичкој одећи вечерас, већ у грађанском делу Србије, српскога сељака и грађанина, ја сам потомак српскога народа који се борио за ову земљу. Немојте бити заведени, српски народ је изашао на улице јер не може да трпи понижење у које га је довела ова власт. Погледајте само наше окружење, наш економски систем у односу на земље бивше Југославије, Босну и Херцеговину, која је изашла из рата. Па ми смо најназаднији и најпониженији у овој Србији, слободарској Србији која је свима дала слободу.

Изашао сам као грађанин јер ова држава је протерала све своје најбоље синове.

Данас је била мајка којој је ћерка отишла за Шведску пре две године и добила прво запослење у 33. години. Ми тргујемо Косовом, а српски народ најбољи нам ради по свету, по туђим најамничким радовима. Шта је ова земља урадила осим што увози Азијате, увози Роме, увози криминал, старлете и пушта ријалити програм да нашу децу претвара у бело робље, у балкански Бангладеш. Вучићу Александре, председниче Србије, ако мислиш да си српски народ повео у спасење, грдно си се са њим завадио. Нећеш добро проћи, не због нас малих људи, већ ће ти судити српска историја. А коме она суди, тешко њему буде.

Репортерка РТС-а: Да ли мислите да ћете, ако се на овај начин настави наредних дана, успети да се изборите за оно што сте нам рекли?

–  Народ више не може да трпи, а кад се народ излије, народ је као река. Видели сте пре неколико дана Западна Морава кад се излије, па поплави кућу, стоку и њиве, не може је зауставити ниједан СНС. Српски народ је велика балканска река коју никад неће зауставити нико – „народ је овај умирати свикô, у смрти својој да нађе лека“[1].

__________

Алекса Шантић: Ми знамо судбу…

Стевану Сремцу

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи –
Бог је слободу дао за човјека.

Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикô –
У својој смрти да нађе лијека.

Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!

Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!

Извор: "Стање ствари"