Јапанско православно сунце ЈАПАНКА Кије Мантабе и Јапанац Микитака Сузуки успели да из пепела заборава извуку вредну православну цркву из 14.века у скоро непознатом сеоцету на југу Србије са свега 450 житеља. Велики Кричимир, 45 километара од Ниша у општини Гаџин Хан, добио је јединствену прилику да има богомољу од великог историјског значаја, чије су богато осликане фреске почеле да отпадају са зидова. Била је деценијама заборављена све док се нису појавили Јапанци - православци! Откуд научницима из земље излазећег сунца љубав према средњовековној архитектури открива нам мр Драган Станојевић, сликар - рестауратор из Београда, чија је екипа управо завршила санирање озбиљних оштећења ентеријера цркве.
- Пројекат за сређивање ове вредне цркве направио сам још 2004.године, и због значаја који има је овдашње фреско -сликарство и због чињенице да сам пореклом из заплањских крајава из села Личје - прича за "Новости" мр Драган Станојевић. - Радили смо пре свега на заштити иконостаса и конзервацији постојећег стања. Колегиницу из струке Кије Мантабе упознао сам још пре 10-ак година, студирала је у Бечу и када ми је најавила свој скори долазак за Србију питала ме је да ли ми нешто треба. Одмах сам помислио на црквицу која пропада и она је уз помоћ Сузуки Микитаке, историчара уметности,који је био наш постдипломац потражила средства у јапанској приватној фондацији. Помоћ је одобрена, а пројекат прати Завод за заштиту споменика у Нишу. Тако смо уз помоћ пријатеља из Јапана - православаца почели да спасавамо цркву! Стручњаци су најпре санирали и за зид фиксирали отпадајуће фреске, попунили шупљине на радовима средњовековних мајстора.Наредне године планира се чишћење живописа са ретуширањем.Иконостатс је "демонтиран" до наредних радова. Црква Вазнесења Господњег неотворена је енциклопедија,јер лежи на темељима цркве из 14,а фреско-сликарство сведочанства су 17.века. - У самој цркви налази се споменик свештеницима-браћи,које су Турци обесили испред цркве - каже Владимир Стаменковић ликовни уметник из Великог Крчимира. - Упамћено је да се у црквици 1841.године налазио штаб заплањских устаника у време Нишке буне против Турака. Мештани Великог Крчимира, али и представници Општине Гаџин Хан обећавају да ће достојно угостити Јапанце када буду посетили цркву. КАНИЦ ОТКРИО РАЈ ЗАПЛАЊСКИ крај познат по чувеној реченици Феликса Каница из 19. века "ово је рајски предео", вековима је препознатљив по цигларима, ћумурчијама, печалбарима и пинтерима. Историчари спомињу да су Словени почели да насељавају Заплање у 6. и 7. веку. У историји су овдашњи мештани имали због "скрајнуте" географије и ту срећу да сви освајачи Србије у претходним ратовима и бунама неретко заобиђу овај крај, али и несрећу, да га данас заобилазе посетиоци, којима се тако ускраћује непроцењиво црквено и историјско богатство. ЈУНАЦИ У новој цркви Вазнесења Господњег у костурници чувају се остаци погинулих јунака из 1804. године, али и пали хероји из "Великог рата 1915-1918. године". У омаленој црквици за костурницу скоро да није било места, па је ово сведочанство смештено у нову цркву. Софија Бабовић, 01.08.2009 19:56:17 http://www.novosti.rs |