Прије неколико дана су словеначки медији  писали да је вишестепени суд Словеније потврдио пресуду Окружног суда у Љубљани по којој је оптуженом проти Бошковићу потврђена изречена условна затворска казна и да мора вратити 30 хиљада еура украденог црквеног новца, нажалост не нашој Цркви него словеначкој држави.

Кажем нажалост, јер је митрополит Порфирије од самог почетка спора који је вођен против оптуженог проте тврдио да наша Црква није оштећена.Таквим понашањем је митрополит довео у дилему вјернике који се држе узречице Богу Божије  - цару царево,као да постоје 2 Цркве, једна наша Ср пска Православна Светосавска и једна његова на коју има тапију.Да је наша оштећена је пресудио словеначки Суд а да ли ће он тај Суд тужити пред нама је да сачекамо.

Пишем горчином и сарказмом, помало бљутаво је како неко може, посебно епископ, да се игра угледом наше Цркве, да рашчини свештеника Лубарду и 4 малољетне свештеникове  дјеце остави на улици, да игнорише постојање Црквеног одбора из Љубљане који је регуларно именован и потврђен по свим Законима СПЦ и благословом покојног митрополита Јована (Павловића). Зар неко, ко тако високо пикира и на мјесто Патријарха може себе да доведе у ситуацију да је другостепени Суд Републике Словеније потврдио, да је у случају свештеника Лубарде чињен мобинг и да ће за то митрполит кривично одговарати.

Пишем ово само зато да охрабрим све оне који искрено волимо своју свету Светосавску и Православну Српску Павлову Цркву, посебно чланове Црквеног одбора из Љубљане који смо се неколико година осјећали прилично нелагодно али са тврдом вјером у Божију правду и истину.

Не очекујемо извињење али нам је драго да можемо усправно ходати и у наш Храм достојно улазити.

Прочитавши одлуку Суда, један бивши свештеник оштећене љубљанске парохије, који је сада у другој епархији, и који се преобратио у послушника, да сачува своју позицију је рекао: „Појео вук магарца.“ Е па изгледа  није. Ми му поручујемо ИМА БОГА,а он како хоће.

Свим искреним Србима Православцима и Светосавцима, посебно у Српској Црној Гори, окупираној Републици Српској Крајини и окупираном Косову од мене, Маринка и Милоша, поздрав и порука да се мора жито од кукоља тријебити и одвајати.

Миро Рајлић,Ново Место