Зовем се Жељко Маринковић и живим у граду Ужицу. У недељу 19. јула 2020. године кренуо сам на вечерњу службу у Цркву Светог великомученика Ђорђа. Кад сам ушао у богомољу видео сам старешину Цркве протојереја Владимира Дуканца у олтару и препоставио сам да је на њега ред да служи вечерњу службу.

Пре него што је почела вечерња служба отац Владимир је изашао из олтара и саопштио свим присутнима да морамо напусти Цркву, односно изаћи напоље због пандемије вируса корона, да се не би неко заразио, јер су јутрос на Литургији биле две жене које су, тобож, инфициране вирусом.  

Сви верници су изашли из Цркве осим мене. У међувремену отац Владмир је пришао мени и упитао ме: „Жељко, шта ти чекаш“? Мој одговор је био: „Ово је Црква Христова и да не желим да изађем“! Свештеник Владимир се љутито окренуо и отишао у олтар одакле је узео молитвеник за истеривање демона и почео да чита пред иконом Пресвете Богородице. Он је и даље гледао у мене, чекајући да изађем из Цркве, али ја био упоран, те сам уз Божију помоћ остао до краја службе.

Надам се да ће уз Божију помоћ ове речи које сам сад рекао и ништа нисам слагао допрети до што више броја људи, како би се сазнала истина ко од ужичких свештеника више верује у корону него у Господа Бога.

Већ један дужи временски период у Ужицу уведене су новотарије у светој Литургији: скраћује се Литургија, народ се причешћује без припреме (пост и исповест), а од појаве лажне пандемије Ковид-19 поједини свештеници носе заштитне маске.

Изјаву забележио: Милан Старчевић