Када сагледамо глобалну слику везану за путеве дроге, поставља се питање где су докази штетног утицаја. Дрво зла се по плодовима познаје, те је најбоље погледати микрослику светске популације.

Србија и те како трпи процесе глобализације, а  иначе на нашем простору могу се илустративно представити готово сви процеси који су актуелни на светском нивоу. Човечанство је један живи организам кроз који струји енергија и сви људи су повезани у енергетском смислу, кроз различиту сферу мисаоно- осећајних процеса. Дејством негативних сила, долази до алхемије данашњице, односно претварања позитивне енергије у негативну, прелазак из добра у зло. А ко руководи тим процесом но сам нечастиви.

Бог је Творац свега и бивствује у савршенству, те је његов однос ка свим својим творевинама непроменљив. Једино што се мењало кроз историју од постања света јесте однос човека према Богу, а у таквој очинској коорелацији Бога према људском роду, он се постепено отварао и озаривао светлошћу, исто попут васпитања детета у оквиру породице. Приступи детету се мењају сходно узрасту, док је родитељска љубав не променљива, чак шта више временом расте.

Бог је са првим људима имао непосредну комуникацију, која се касније доста изменила након првог грехопада и касније даљег удаљавања човека од светлости Божије. Оно што је кроз целу историју човечанства остало забележено јесте јављање Бога одабранима, кроз које се сила Творца одржала у човечанству, што је касније кулминирало силаском Сина Бога међу смртнике, где је целокупно знање које је довољно за спасење пренето нама људима да живимо у Сили и у складу са Богом.                                  

Богу није циљ спасити само своје једно чадо, односно пророка кроз кога се сила пројављује, но васцело човечанство, те он држи двери отворене за све који се окрену Њему. Господња Љубав је стрпљива, те он држи Двери отворене за сва своја чада која реше да се врате у његово наручје попут блудног сина, међутим временом господар алхемије и претварања позитивног у негативно, сам сотона са својом војском таме све више оробљава душе човека творевине Божије. У почетку је освајао душе појединаца, потом група, народа, простора и ширио се у недоглед, те је Господ кроз историју благосиљао читаве народе да би људски род имао шансу да се одупре силама таме, које претендују да завладају светом.

Миљеник Богу бејаше Израиљски народ, којег Господ од слуге Аврама умножише да буде потомака као звезда небеских. Међутим кроз историју овог народа, најпре је дошло до греха народног, потом вођа, да би на крају целокупан Израиљски род изгубио благодат Божију од момента када су распели Богомладенца Христа и пролили невину крв. Овај процес губљења благодати није тако једноставан, но много је сложеније природе, јер је пуно било опомена и сведочанстава овом народу, што је резултирало бројним успонима и падовима, до момента када је тама тотално угасила светиљке у срцима ових помазаника. Али као и у свему, Господњу светлост и Силу ништа не може да надјача и када је сотона мислио да прогласи своју победу усмртивши Сина Божијег, дошло је до промене у односима моћи. Сам Господ је оваплоћењем својим дао нову наду, а својом крвљу откупио грехе за нас смртнике, творевину његову. А смрт у Бога не постоји, те је сам Исус Христос постао победитељ смрти својим васкрснућем, па је сишао у сам Ад и сатро силу ђаволову и спасио пуно синова и кћери, међ' којима праоца и прамajку Адама и Еву.

Сила Господња се даље пренела на његове ученике, дванаесторицу великих апостола и још седамдесет малих апостола, над којима је била десница Господња и који су Реч Христову пренели по васцелом свету, те ко има уши да чује, нека чује и озари се Божијом светлошћу. Никада није била већа снага унутарњих сила човечанства но након Христовог васкрсења, када су чуда и живот с' Богом били природна појава. Овакав однос ствари још више је учврстио сотону да на разне начине разори цели људски род, да се у њему не може наћи чак ни један праведник попут Лота у Содому, јер докле је десница Господња макар и над једним човеком, тама не може у потпуности завладати.

Силаском Бога на земљу и његовим васкрсењем постављен је камен темељац живом организму, спроводнику позитивне Божије енергије, цркве Христове, чија је глава управо он, а остали делови ми верни Богу предани народ.

Стварањем цркве Христове ствара се уточиште од нечастивих сила и чувају се древна знања спречавања алхемије сотоне и очување хришћанских врлина. Живот у Христу представља живот у рају, те уколико би наведена сила овладала целокупним човечанством на Земљи би завладао сам рај, Божија насеобина, најдивнија башта. Међутим сотона не може опстати у свом злурадом негативизму, те мора оробити човечанство, макар у једном тренутку да влада светом потпуна тама, иако зна да га после чека коначни пораз и подвлачење јасне црте од оних лево и десно од самог Господа Бога.

Бројна су искушења претрпели Хришћани у временима после Христа, удари су били жестоки и подмукли, али Сила Господња је опстала, чак и када је дошло до велике шизме, благодат је опстала у источном православном свету, кроз православну цркву. Српски народ је кроз векове задржао учења Христа у правој пуноћи и представљао против тежу силама таме. Многа искушења је претрпео српски народ, али врата пакла нису надјачала праг дома Божијег.

Неимари српске душе су по благослову Божијем били светородни владари Немањићи, али не треба занемарити ни подвиге њиховиг претходника, који су усмерили један древни народ ка Извору живота и заокруживању једне целине- крунисања народа од стране Бога за заштитнике Вере свете којима су потпора чисте небеске силе.

Родило се нешто мило, родила се српска душа, где је један праведник јачи од хиљаду нечистих гуша. Сотона нечастиви не могаше спровести план док се не сруши и последњи српски змај. Тада креће у мисију нову да сруши српску државу и да настави да шири духовну сушу.

Успео је кроз бројне замке и сплетке да сруши државу и подреди је Бичу божијем за хришћански свет- отоманској империји, међутим иако је тело српског народа (држава) била сломљена душа је опстала вековима. Није било потребе да  Србин трага за другим извориштима енергије, јер је кроз готово пет векова Светлост Христова обасјавала домове српских породица. Онда су промењена правила игре, те је Србин поново добио државу за себе, управо користећи благодати од Бога кроз Српску револуцију, међутим негативне силе су то перфидно искористиле, чиме је стварањем државе створен уплив нових негативних утицаја који више нису ударали на тело Срба, но на душу и креће полако да се увлачи омрачени дух западног света. Ни то није било довољно, те је много честитих светлосносних Срба главом платило у наредним ратним разарањима која су нас задесила.

И онда коначни план је био да се након Другог светског рата, спроведе пројекат комунизма на тлу Србије, чиме су се угушили сви духовни садржаји и тада су Срби почели да буду жедни Бога живога. Тај период се поклапа са оном експанзијом нарко империја и преплављавања света дрогом.

Некада се у Срба знало да су појединци склони психоактивним супстанцама- алкохолу и народски су звани „бекрије“, било је и курвара, курви, педерастије, али су то били ретки случајеви, нарочито на селу.

Срби без Бога у том периоду постају незаштићени пред правим искушењима која се сервирају, а чији је циљ комплетан народни пад без благодати Божије, да би се даље планови глобалиста у служби антихриста спровели.

Владар таме креће да оробљава свету Српску земљу између осталог користећи подмукло оружје- дрогу. Најпре су извршене припреме у периоду између два велика рата, продором тржишта опијума где је неизоставно и  Србија била укључена, а права подлога је почела да се ствара након Другог светског рата. Није дрога једино средство у оробљавању, али је једно од озбиљнијих катапултова у поседу силе таме који руше зидине утврђеног града.

Појава дроге у Србији у масовнијем облику је присутна током седамдесетих и осамдесетих година, али то је тек загревање. Наиме у том периоду расте култ опасних момака, насилника, који су уз потпору обавештајне службе  Југославије (УДБЕ), вршила углавном имовинска кривична дела уз употребу насиља- крађе, разбојништва... А такође њиховим (не)делима могу се приписати бројна убиства, што учињена ради одржавања репутације, што у интресу УДБЕ. Њихова кретања била су углавном по земљама западне Европе, најчешће Немачка, Белгија и Холандија, а траг су оставили и у другим земљама попут Шведске, Француске итд. Овде се ствара култ стварања идола, који су као узор послужили следећим генерацијама чији је степен насиља нарастао 80-тих и 90- тих година, чему су допринели и други фактори- нарочито ратна дејства и распад Југославије. Улога УДБЕ није била директна у креирању таквих догађаја, али просто у периоду безбожништва са тако утемељеном методологијом рада ствари су се отргле контроли.

Паралелно са овим догађајима присутна је употреба дроге, нарочито марихуане и хероина. Тада се тачно знало у којим круговима циркулише дрога, нарочито хероин. Углавном су то била градска деца. Комунистичка држава дозвољава развој квази духовности, у виду раста рокенрол културе и других праваца уметности, наравно сматрани су поједини противницима режима, али ипак је нека нова енергија добила процват, док је православна црква сматрана највећим непријатељем, те су ка њој употребљене разне субверзивне делатности. Свети владика Николај и Ава Јустин су сматрани једним од најопаснијих противника комунистичке државе, јер су у себи носили силу Христа, те је тек након њиховог пресељења у рајске насеобине кренуло да се распада српско друштво и породица.

Може се рећи да су духовни носиоци српског народа управо ова два светитеља који су представљали од Бога одабране пророке и кроз њихово тело је струјала невиђена сила, која снагу црпи на извору живота, од самог Бога, попут првовековних апостола. Једини већи духовни вођ српског народа од свих осталих јесте Свети Сава, који је рођен у царској слави и свега се одрекао зарад Бога и служења Њему, чиме је освештао и упознао оца свога са силом Духа светог, који је генерацијама био кроз Немањине потомке.

Почетак 90- тих година изнедрио је бројне уличне идоле, створио се култ од појединих лица из криминалних структура, сличан оном обожавању Хозе Валвердеа на тлу Мексика, Пабла Ескобара на тлу Колумбије и Ал Капонеа на тлу Америке. Сви процеси су одвијали под велом патриотизма, а суштински је отровало душу омладине и при томе однело на хиљаде младих живота, што употребом хероина, што завођењем на старанпутицу и губитком живота у разним обрачунима.

Оно што није Отоманска империја успела за готово пет векова- да одвоји српски народ од Бога, комунистички режим је успео за педесет година, а када је српска црква и породица доведена на ивицу провалије, настали су бројни удари са разних страна да би дошло до коначног зацарења таме на простору Србије. Међутим Господња сила је недокучива и кроз појединце је опстала благодат у Српском народу, па је сушу доста одгодио нови духовни вођа, поглавар српске цркве у тешким временима Патријарх Павле, као и хиљаде благочестивих Срба који имају јаку веру и који се по делима познају.

Поједине документарне емисије, телевизија и дневна штампа су додатно допринели популаризацији криминалног миљеа, где су се створили предводници неке нове генерације криминалаца који су били подељени у више независних, махом зараћених организација. Створили су се поједини људи који су господарили животом и смрти, те им се нико није смео супротставити, чак ни безбедносни систем Југославије. Овоме је свакако погодовала злоупотреба Службе државне безбедности од стране појединаца.

Степен криминала и насиља је кулминирао до те мере да је још један лидер Србије кукавички убијен. Тада се упалила црвена ламица, кренуло се у одмазду, полиција је показала своју надмоћ над криминалом, али кратког даха, проблем није решен. Сви ти догађаји су манифестне природе, прави процеси се одвијају на духовном плану, а циљ је тотално удаљење Срба од Бога.

Стварање једне нарко империје на тлу Србије у виду Земунског клана, представљао је прву и уједно најопаснију организацију са елементима аутономности у оквиру суверене државе која је ујединила наркотржиште Србије. Након тог периода заправо и креће све масовнија (зло)употреба дрога, без обзира што је аутономност одузета овој организацији хапшењем већине њених лидера, након што се пројавила њихова умешаност у атентат на премијера Републике Србије. Међутим ти догађаји ни мало нису утицали на смањење наркотржишта на тлу Србије, шта више следи вртоглава екзпанзија која траје до наших дана.

Након наведених догађаја изнедриле су се локалне криминалне организације који се учествовале у опскрби тржишта, али што је битније увећани су контакти и са осталим диструбутивним центрима дроге, као и повезаност са самим извориштима, што је Србију прикључило на интернет мрежу којом струји искључиво дрога.

Све криминалне организације настале су на наслеђу створених идола и њихових организација које су се временом угасиле заједно са животима вођа и на наслеђу тековина Земунског клана. Овом развоју додатно су допринела ратна разарања на тлу Босне и Херцеговине, Хрватске и на послетку Косова.

Стварањем оквира функционисања јужне српске покрајине под патронатом великих сила, створила се једна квази држава, чији је основни домаћи производ дрога, уз разне друге криминалне делатности, од трговине органима, па на даље. Једна монструозна творевина којом владају звери, ратни злочинци одговорни за бројне масакре српског становништва, не презајући ни чинити зверства над својима, ради ширења страха и фингирања појединих догађаја. Један од таквих поступака (чувени „Рачак“) је искоришћен да се изманипулише јавност западног света, који су након тога извршили монструозно бомбардовање Србије, где је више хиљада невиних људи изгубило животе.

Након тога креће процват нарко државе, тзв „Косово“ које постаје један од главних дистрибутивних центара за хероин и марихуану. Наиме на тло Косова и Метохије пристижу основне сировине из Авганистана преко Турске, од којих се производи хероин, намењен земљама западне Европе, поред тога ничу производње марихуне попут фабрика, а све под патронатом институција и појединаца којима запад даје легитимет као вршиоцима суверене власти. То је уједно и први фактор који дефинише позицију Србије на светском плану наркотржишта.

Други фактор јесте природан геополитички положај Србије, који се налазе између истока и запада, где простор Балканског полуострва представља капију Европе и даље пролаз ка целокупним центрима моћи запада. Велики број субверзивних и осталих обавештајних и политичких делатности се спроводи на овом простору од распада СФРЈ.

Трећи фактор јесте откриће белог блага јужноамеричког континента, од стране црногорских морепловаца, односно начини њиховог транспорта ка Европи. Током стварања ових канала транспорта, коришћени су стари путеви и контакти који су постојали од времена УДБЕ, као и природност делатности и жеља да учествују у овим подухватима од стране црногорских морепловаца. Самом њиховом улогом, ствара се повезаност са српским подземљем, односно живот и кретање људи на простору Црне Горе је у тесној повезаности са матичном Србијом. Фактори који су креирали нову генерацију криминалаца на простору Црне Горе, а који су подељени локално по градовима, па чак и насељима предстаљају: утицај западне кинематографије и представљање функционисања мафијашких босова; повезаност са традиционалнијим српским подземљем који су остварили утицај у бројним дистрибутивним центрима (лукама и градовима); политичка подршка креирању наркотокова; синхронизација послова кроз опстале криминалне ауторитете 70- тих и 80- тих година; незапосленост и висок степен политичке корупције.

Ипак држава Србија има полугу моћи у својим рукама, те у домену видљивих процеса, ипак безбедносне структуре имају контролу над бројним догађајима, те је немогуће успоставити класичну наркодржаву, попут Мексика. Зато је временом створена једна тајна обавештајна структура, која је утицај на државне органе вршила на један снисходиљив и лукав начин, подмићивањем појединаца у власти и у безбедносним структурама и уношењем великих количина новца у земљу, а да је при томе целокупно пословање са дрогом вршила на простору земаља ЕУ. Чувена Шарићева група, за коју готово нико није чуо, не само у јавности, већ ни од 99 % припадника безбедносних структури. Иницијатива за њихово хапшење је проистекла са тла Италије, а уз координацију америчке ДЕА, срушена је можда и највећа наркоимперија на Балкану (после албанске мафије).

Њихов начин рада је показао један велики напредак у начину размишљања оних који су озбиљни играчи на наркотржишту. Велики степен дисциплине, поштовање хијерархије, подељеност улога и многе друге ствари су се пројавиле што је до тада било несвојствено јаким играчима. Ипак је менталитет нашег подземља функционисао под паролом „да се зна ко је газда“. И данас су опстали тако размишљајући криминалци, али они најчешће буду или ухапшени или ликвидирани. Овај нови вид функционисања попут неких окултистичких тајних организација извршио је један утицај на генерације. Оног тренутка када се пандурина кутија отворила, сазрело је неко ново време.

Данашња слика Србије подразумева преплављеност дрогама. Готово свако место у Србији (преко 2000 становника) има зантан удео млађе популације, а и других који конзумирају неку од дроге. Готово сваком месту је својствена омасовљенија употреба марихуне и амфетамина (улични назив „спид“). Марихуана је присутна међу средњошколцима и студентима највише и код оних старијих генерација који су се искристалисали као њени корисници и присутни су у мањем проценту у својим професијама, али су присутни и најчешће су то генерације рођене 70- тих и 80- тих година (лекари, радници у приватним фирмама, конобари, приватници, адвокати, спортисти,...) „Спид“ је углавном присутан код средњошколоца завршних година у мањој мери, а код студената у већој мери и представља својеврстан супститут за кокаин јер му је осмоструко мања улична цена за исту количину. Прилог конзумацији ових дрога јесте и лака доступност уз јако приступачне цене (у односу на пре 20- 30 година и на цене у развијеним земљама). Такође готово свако место поред ових дрога прати и употреба хероина, што варира од места до места и обично зависници хероина гравитирају из мањег ка већем месту (некада са целом породицом бежећи од проблема). Такође је присутна и употреба кокаина, али само за оне повлашћене, „елитистички“ слој приватника и њихових потомака чији је почетни капитал створен 90- тих година и који су у могућности да приуште себи ову „краљевску“ дрогу, отприлике три  и по грама кокаина има вредност једног минималца плате у Србији (око 30000 динара). Често уз ове „племићке“ кругове људи, нађу се повремено и њихови „пријатељи“ који искористе прилику да се „почасте“, што предстваља својеврстан вид савременог причеста силама зла. Такође је у експанзији употреба метамфетамина и МДМА (тзв „екстази“), а који се најчешће конзумира у виду таблета са различитим утиснутим апликацијама. Овакве дроге најшире налазе примену код следбеника савремене техно музике и који се окупљају на својим литургијама, тзв. „рејв“ журкама. Наравно да се не подразумева да свако ко је присутан на наведним окупљањима врши конзумацију неку од синтетичких дрога, али је дефинитивно највећи степен продаје и корисника управо у овим околностима. Највише дроге има у највећим градовима и управо то може сачињавати једну хијерархију њене (зло)употребе.

Како су се ови процеси уз бројне друге штетне утицаје манифестовали на нашим просторима? Одговор је следећи: Великим степеном безосећајности и себичности код омладине, девалвацијом традиционалних вредности и морала, виши степен развода бракова, абортуси, самоубиства, агресивно понашање, убиства, стварањем лажног система вредности и многи други показатељи. Све ово је последица отуђења од Бога, једног Њему милог и одабраног народа. Све већа тама захвата један небески народ, а све је мање љубави међу људима, а све су веће поделе. Где ово води но до стварања једног садукејког и фарисејског друштва, истог оног које је распело Христа, а које ће имати исту судбу попут Израиља, где ће наша земља бити изгубљена, а многи ће се потуцати по свету и трпети неправде безбожних народа. Све је више изгубљених оваца, па и целих стада српског друштва који иду ка провалији, где их чека вечити кољач.

Време је да се пробудимо, да почнемо да радимо на Хришћанским врлинама, да јачамо породицу и село. Да се окренемо Извору живота и да се ухватимо у коштац са најважнијом борбом- победити самога себе. Из такве борбе почеће да се шири Божија благодат и све ће више Српских Обилића да исплива, који ће у части и врлини бити вође овом народу. Не може један човек променити све, али уједињени у слози и љубави, са вером у Бога можемо и горе померати, а где ћемо наћи пример, но у славним прецима, од Немањића, Светог Лазара, па до Солунских ратника. Живела Србија!

  Повезани текстови:

- Лазар Велимировић: Оруђа сатанина - ДРОГА

-