Посматрајући дешавања у бившим републикама СФРЈ, посебно у Хрватској, Црној Гори, као и у аутономној покрајини Косово и Метохија, можемо слободно рећи да се на тим територијама врши континуирани процес  геноцида над србским народом, на који организација ОУН мора реаговати у циљу заштите међународног поретка.

О Македонији, Словенији и Босни и Херцеговини, Албанији и другим околним територијама би се могло доста написати на ову тему, то ћемо учинити другом приликом.

У сваком случају, можемо  закључити да је цео двадесети век, на жалост и почетак овог миленијума, обележен организованим геноцидом над србским народом на његовим вековним територијама, почевши од Горњег Подунавља, Панонске низије, Далмације, Славоније, Горског Котара и Лике, Баније и Кордуна, Босанске Крајине, Македоније, Косова и Метохије, Румунског Баната, Северне Албаније, итд.,   а сада се врше увелико припреме за геноцид над србским народом у Српској Спарти, како неки називају Црну Гору.

Пођимо од међународно прихваћене дефиниције Геноцида а то је :  (гр. генос, род, народ, и л. аццидере, убити), међународни злочин намерног потпуног или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група.

Термин геноцид  усвојен је на заседању Генералне скупштине ОУН , Резолуцијом бр. 96 Генералне скупштине ОУН од 02. XII 1946. године.

Економско социјални савет ОУН је израдио нацрт међународне Конвенције о спречавању и кажњавању злочина Геноцида , која је једногласно усвојена  Резолуцијом Генералне Скупштине ОУН децембра 1948. године.

Њоме је осуђен  геноцид као међународни злочин, позване су државе чланице да у свом законодавству предвиде казне за то тешко кривично дело, извршено у намери да се у целости или делимично уништи нека национална, етничка, расна или религијска група (убиство чланова групе; тешка повреда њиховог физичког или друштвеног интегритета; намерно подвргавање животним условима који су срачунати на потпуно или делимично физичко уништење; мере за спречавање порођаја унутрашње групе; принудно одвајање деце из групе).

Државе уговорнице могу позвати надлежне органе ОУН да  са своје стране предузму мере за спречавање и сузбијање геноцида. Неспоразуми око тумачења и примене Конвенције изнеће се, на захтев једне од страна у спору пред Међународни суд правде.

У случају геноцида на србским народом у Републици Хрватској, Власти Републике Србије касне деценију, две да позову међународну заједницу да се  Република Хрватска суочи са међународним консеквенцама , пошто она у непрекинутом континуитету, од самог свог настанка, проводи политику геноцида над србским народом, који је био конститутиван народ на тој територији вековима. Тај процес мора бити покренут, мора се отворено суочити са чињеницом да је хрватски народ у већини заражен идејом о некажњеном прогањању и убијању срба, отимању србске имовине, одузимању свих елементарних права србима , те да су се стекли услови за укидање такве фашистичке државе на тлу Европе. На жалост, у Европи данас постоји још неколико таквих држава, о томе ће морати убрзо да разматра ОУН као о најозбиљнијој светској  безбедносној претњи.

Што се тиче ситуације у Црној Гори, после најновијих изјава највиших црногорских државних званичника, све маске су пале, тамо се врше последње припреме за прогон србског народа, уништење његове вере, историје, културе , његових политичких права и за „коначно“ решење србског питања у тој бившој југословенској републици. Владајућа политичка партија Црне Горе је отворено фашистичка, потпуно је стала на фашистичке темеље из 1941. године,  србски народ, а посебно СПЦ се налазе у великој опасности , њима је живот и опстанак на тим просторима све више угрожен свакога дана. Упозорења Патријарха србског на жалост нису озбиљно схваћена у врху србске власти, која је већ морала извршити интернационализацију тог питања.

О Косову и Метохији не треба ништа писати, тај међународни скандал, где србски живаљ није само убијан, масакриран, масовно исељен, већ где су срби коришћени за трговину органима под надзором врхунских међународних лекара специјалиста за трансплатацију, и то масовно,организовано и у дужем временском периоду, је ситуација која мора бити стављена на сто англосаксонских институција пре било каквих других преговора са том монструозном парадржавном организацијом. Сви организатори тог безумног чина, који се одвијао унутар граница наше земље, морају бити процесуирани и кажњени, што је пре свега у интересу светске цивилизације, али и биолошког опстанка србског народа. Преговори о независности такве монструм парадржавне творевине створене на класичном геноциду, су потпуно  недозвољени и морају бити моментално прекинути.

Да ли су све србске политичке партије које делују у оквиру наметнутог система колонијалне власти, прећутно признале право окупатора на некажњено вршење геноцида над србским народом, или је у питању њихов кукавичлук и велеиздајнички став, то не можемо просудити, али је чињеница да се доста мирно прилази фалсификовању нове историје геноцида над србским народом, а на жалост и уништавања доказа који су прикупљени на просторима на којима се систематски  истребљује србски народ више од једног века.

Геноцид над србским народом на Косову и Метохији, се дешавао и на жалост и даље дешава на територији Републике Србије, те је домаће правосуђе било у обавези покренути те кривичне поступке и донети одговарајуће пресуде, прогласити ту нелегалну парадржавну организацију геноцидном и тражити од међународне заједнице асистенцију за хапшења и укидање тог геноцидног апарата створеног на србском државном подручју.

Ово важи и за Републику Хрватску која је наставила политику усташког режима и успела под заштитом немачког Четвртог рајха да оконча геноцид над србским народом почет почетком Првог светског рата, настављен у Другом светском рату и окончан договорима Фрање Туђмана са Милошевићевим диктаторским режимом о преселењу, пљачкању и физичком истребљењу читавог србског преосталог становништва са територије новонастале усташке државе.

По господину Dr. Gregory H. Stanton,   Председнику међународне организације Genocide Watch, постоји осам нивоа класификације Геноцида :

1. Класификација народа на „ нас и њих “ ( на пример : Хути и Тутси, Срби и Хрвати, Црногорци и Срби, Албанци и Срби , Немци и Јевреји итд ).

 2. Симболизација, односно терминолошко означавање, као на пример „ Јевреји“, „Жидови“, „Цигани“, „ Србочетници“ итд. Том симболизацијом се означавају групе парија-проказаних људи, који су означени за следеће фазе деловања у циљу њиховог физичког уништења са одређене територије.

3. Дехуманизација , она се чини говором мржње, позивом на иселење, одузимање верских споменика, забранама верских, културних и националних обележја, окупљања, исказивања својих демократских ставова, и другим поступцима сејања мржње према тој националној групи.

4. Прављење Организације за вршење геноцида .  Геноцид је по својој природи увек организован, у том смислу се користе организоване терористичке групе, парамилиције, специјалне војне и полицијске снаге и друге државне, парадржавне, партијске и терористичке милитарне организације.

5. Поларизација је следећа фаза која користи поларизујућу пропаганду, говор мржње, доводи до екстремизма, који се на жалост може контролисати само уз употребу међународних санкција и у случају потребе међународних снага.

6. Идентификација је ниво геноцида када се у одређеној држави идентификују и одвајају, сепаратишу људи по етничком или религиозном идентитету, праве се спискови, жртве се прогањају, врши се њихова сегрегација у гетое, спроводе се у концентрационе кампове, или се концентришу и сабијају на одређене малене територије или енклаве. У том случају, међународне снаге су дужне да реагују, америчка влада, НАТО, Савет безбедности ОУН морају бити мобилисани, међународна интервенција се мора припремити а угрожене групе би се морале оспособити за самоодбрану, која постаје легитимна.

7. Екстерминација или физичко уклањање које најчешће, скоро по правилу, иде уз сарадњу са армијским снагама те државе и њеним полицијским и параполицијским снагама. У том случају постоји обавеза снага Уједињених нација за брзу и успешну интервенцију ради спречавања масовних убистава и прогањања становништва.

8. Порицање (DENIAL ), је последња фаза која увек следи после аката геноцида и она је веома значајна за међународну заједницу, која има ефикасне механизме за њено превазилажење. У овом случају, увек Међународни кривични суд мора дати свој коначни суд. Када је геноцид над србима у питању, овде се примећује међународно одобравање и прикривање, што би такође требало  подвргнути оцени међународног  кривичног судског поступка.

Шта чинити, чему се надати ?

Стање временом постаје неиздрживо, србско становништво је до сада, за мање од двадесет година протерано са више од 50% свог природног станишта где је обитавало вековима, а преко половине србског становништва живи у расејању.

Од колонијалне управе  београдских нелегитимних власти се може очекивати још мање него од бивших наводно демократских структура, а морамо признати да је Милошевићев државно партијски апарат био сагласан  и асистирао у геноциду србског живља у Хрватској, а потом ефикасно спречио интернационализацију тог међународног злочина незапамћеног у новијој историји европских народа. Изгледа да је Милошевић дао одређене гаранције хрватским властима да истребљењем србског народа могу да се некажњено баве као унутрашњим питањем у континуитету, као делом свог новохрватског усташког  националног идентитета.

Пошто је за очекивати да ће повампирени црногорски идентитетски национализам још више бити притиснут од стране својих фашистичких спонзора извана, да успешно и за свагда уништи и саму клицу србске историје, вере и нације на том тлу, србски народ ће морати , на жалост без своје државе коју изгледа и нема више, да изнађе снаге и изнедри нову политику која би решила Србско национално питање и однос према другим јужнословенским народима на балканским просторима.

То ће учинити нови људи, у новом цивилизацијском окружењу које се ствара у глобалним оквирима. Млади људи, србски интелектуалци,  би требали поћи од  схватања Слободе на начин великог руског филозофа Николаја Берђајева: враћати се Цркви и Хришћанству, односно градити српску православну хришћанску породицу било где да живе, као уточиште законитости и морала и цивилизације која је заснована на разуму.

На јакој српској вишегенерацијској православној хришћанској породици једино можемо у једној до две генерације, да изградимо здраво модерно, демократско, саборно, ново, србско, глобално друштво, које ће моћи повратити све своје старе националне територије и изградити земаљско српско друштво које ће бити супериорније од свих других европских народа. При томе, треба да раскинемо окове лажне германофилске србске историје, разних јужнословенских пројеката, развијања неразвијених и поштовање хибридних јужнословенских народа, а не смемо упадати у замке примитивног шовинизма. Са њима не треба ратовати, али им не треба ни помагати у њиховим заблудама, а на тим територијама се морају штитити искључиво србски историјски национални интереси, организовати србске националне институције и себично штитити србски национални интереси и србски национални простори, а посебно Српска православна црква и њено јединство.

Сви пројекти реформисања , федерализације и модернизације СПЦ су уперени на разарање србског националног бића и уништење последње националне независне организације србског народа која на глобалном нивоу гарантује опстанак Срба и њихову државотворност. У овом историјском тренутку, када СПЦ слави стогодишњицу Уједињења, Јерархија мора бити истрајна у очувању јединства Цркве, то гарантује и јединство и саборност православног народа.

Чини се да су  терористи на Косову и Метохији, проиграли све прилике које су им пружане од корумпираних анационалних београдских власти и да ће врло брзо подручје Старе Србије морати бити враћено србском народу да у демократском амбијенту, под међународном контролом изгради модерно цивилизовано демократско друштво, као део нове Србске државе. То ће се питање лакше решавати у демократском амбијенту са лојалним албанским становништвом него на жалост изузетно озбиљно питање геноцида Срба у Хрватској  и на који начин пацификовати неколико милиона усташких фанатика, које је одгајио Четврти рајх у свом најновијем сулудом пројекту покоравања Европе, који се убрзано распада.

Изласком Велике Британије из Европске уније, отвара се ново поглавље светске историје, враћање хришћанским коренима светске цивилизације и јачање англосаксонских глобалних интереса широм планете. Тиме се ствара простор да се са геноцидом над србским живљем коначно прекине, да се обуздају примитивне германске аспирације уперене на уништење србског народа и његове државе, те да се изгради потпуно нова политика која ће уважавати и гарантовати национална, верска и државна права Србског народа на његовим историјским подручјима.

Стеван Зивлак